Srbija i Balkan
Ne smemo zaboraviti NATO agresiju: Šta odnosi živote u Srbiji i kako nam Rusija može pomoći
Pacijenti koji boluju od onkoloških bolesti veliku nadu polažu u rusku vakcinu protiv raka, na kojoj se intenzivno radi u Moskvi. Koliko je ova saradnja značajna dovoljno govori podatak da Srbija svake godine, zbog malignih bolesti, izgubi jedan manji grad
U Srbiji su tokom 2024. godine registrovana 41.472 novoobolela pacijenta od karcinoma, dok je u toj godini umrlo 20.314 pacijenata, što je za 61 osobu više u odnosu na 2023. godinu kada je rak odneo 20.253 života, najnoviji su podaci Registra za rak, koji je ovih dana objavio Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut".
Najviše se obolevalo, ali i umiralo od raka pluća i bronha, a zatim raka debelog creva i rektuma, raka dojke i raka prostate. Statistika pokazuje da su od karcinoma više obolevali, ali i umirali muškarci u odnosu na žene. Dijagnozu karcinoma tokom 2024. godine dobila su 21.793 muškarca i 19.679 žena, dok je od te bolesti preminulo 10.967 muškaraca i 9.347 žena.
Žene su najviše obolevale od karcinoma dojke, pluća i bronha, kolona i rektura, karcinoma grlića materice, dok je kod muškaraca vodeća lokalizacija u obolevanju bio karcinom pluća i bronha, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike.
Vodeći uzrok smrtnosti kod žena više nije karcinom dojke, već je sada rak pluća i bronha. Karcinom dojke je na drugom mestu po smrtnosti, zatim kolona i rektuma, pankreasa. Kod muškaraca vodeći uzrok smrtnosti bili su karcinomi pluća i bronha, kolona i rektuma, prostate, pankreasa.
Kada se gleda ukupan broj novodijagnostikovanih slučajeva, zbog najveće koncentracije stanovništva prednjače najveći gradovi.
Najveći broj novoobolelih, naime, beleži se u Beogradskom regionu, gde je tokom godine registrovan 4.981 novooboleli muškarac i 4.904 novoobolele žene. Sledi Južnobačka oblast sa 1.676 novoobolelih muškaraca i 1.582 novoobolele žene.
Prim. dr Goran Stojanović, rukovodilac Klinike za pulmološku onkologiju u Institutu za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici kaže da nisu iznenadili podaci za stopu obolevanja od karcinoma pluća, s obzirom na to koliko ljudi u Srbiji puši, što je vodeći faktor rizika za tu opaku bolest.
Dodaje da ključ u prevenciji – zabrana pušenja, ali i uvođenje nacionalnog skrininga na karcinom pluća i bronha.
"Skrining program je uveden u Vojvodini, dok se u Beogradu radi samo pilot projekat. U Beogradu se to ne radi preko domova zdravlja, primarne zdravstvene zaštite, već se radi preko Klinike za pulmologiju, što je veliko opterećenje za njih. Kod njih morate da nazovete kol centar i onda vam oni daju termine", kaže Stojanović za RT Balkan.
Skrining program na karcinom pluća u Vojvodini uveden je 2020. godine, ali je puna primena počela tek nakon pandemije virusa korona. Efekte skrininga lekari očekuju nakon pet godina primene. Pregled se obavlja niskodoznim skenerom, a kandidati za skrining su svi pušači stariji od 50 godina, koji imaju dug pušački staž, ili su prestali da puše poslednjih deset godina, ali imaju porodično opterećenje za maligne bolesti.
"Mi smo za pet godina na teritoriji cele Vojvodine uradili više od 15.000 pregleda niskodoznim skenerima, a obuhvaćeno je oko 10.000 ljudi. Suština je da vi pokrijete celu teritoriju, da se karcinom otkrije u ranoj fazi, kada je moguća operacija. Mi ćemo imati pokazatelje za pet godina, da li smo smanjili stopu smrtnosti za karcinom pluća. Incidencu, broj novobolelih pacijenata nećemo smanjiti dok god smo vodeći kao pušačka nacija u Evropi. Međutim, skriningom može smanjiti stopu smrtnosti", dodao je on.
Osim pušenja faktori rizika za maligne bolesti su i aerozagađenja.
"Ne zaboravimo da smo bombardovani NATO bombama sa osiromašenim uranijumom. Tačno se zna koji deo Srbije je najviše izložen svim tim faktorima. Još ako imate genetsko opterećenje, normalno da je rizik za nastanak karcinoma mnogo veći", naveo je on.
Ističe da država mora da shvati da ćemo polako gubiti borbu protiv svih malignih bolesti, ukoliko se ne uvede nacionalni program prevencije. Stojanović kaže da je farmaceutska industrija napredovala, da postoje terapijske opcije, ali da je terapija skupa ukoliko se bolest otkrije u odmakloj fazi.
"Mi u Srbiji nemamo nacionalni plan za borbu protiv malignih bolesti. Ako nemate nacionalni plan, vi onda nemate strategiju borbe i nemate skrining kao glavno oružje", istakao je on.
Veliku nadu pacijenti koji boluju od onkoloških bolesti polažu u rusku vakcinu protiv raka, na kojoj se intenzivno radi u Moskvi.
Krajem novembra proške godine odobrena su klinička upotreba mRNK vakcine za lečenje melanoma, a očekuje se da uskoro odobrenje stigne i za lečenje karcinoma pluća.
Reč je o personalizovanoj terapiji, gde se za svakog pojedinačnog pacijenta pravi vakcina samo za njegov tip karcinoma. To nije klasična vakcina, jer se vakcine daju preventivno da spreče bolest. Ovde se prvo analiziraju maligne promene za svakog pacijenta, a zatim se pravi "titar antitela". Terapija deluje tako što aktivira imuni sistem pacijenta da se sam izbori sa malignim ćelijama.
Ruska vakcina protiv raka je državni projekat, koji se realizuje pod direktnim pokroviteljstvom predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina. U okviru ovog projekta formiran je konzorcijum koji čini 17 vodećih ruskih naučnoistraživačkih instituta i univerziteta, koji zajednički rade na razvoju novih terapija u oblasti onkologije, imunologije i genetike.
Live
