Srbija i Balkan
"Tačka preloma": NATO bombardovanje, uloga Rusije i rat koji je stvarno promenio pravila (VIDEO)
O novom dokumentarnom filmu i zašto je ono što se dogodilo 1999. godine za mnoge važnije i od pada Berlinskog zida, govorila je autorka Slađana Zarić
Humanitarne katastrofe, koja je uzeta kao razlog kako bi se opravdala NATO agresija na Jugoslaviju 1999. godine, nije bilo i to su potvrdili sagovornici iz Stejt departmenta u novom dokumentarnom filmu "Tačka preloma – rat koji je promenio pravila", autorke Slađane Zarić.
Zarićeva je, gostujući u "Jutru na RT", povodom 27. godišnjice NATO bombardovanja i premijere filma u kojem strani sagovornici govore o "majci budućih ratova", rekla da je cilj bilo otvaranje brojnih pitanja.
Bombardovanje koje je trajalo 78 dana odnelo je približno 2.500 života, među njima i 79 dece.
Uništeni su mostovi, fabrike, bolnice, voz u Grdeličkoj klisuri, pa i zgrada ambasade Republike Kine... Sa Kosova i Metohije je proterano 200.000 Srba i sve to bez ijedne presude, bez ijednog izvinjenja, bez ikakve odštete.
"Nadam se da će film podstaći raspravu o tome šta se zaista dešavalo tih godina. Kada danas gledamo te arhivske kadrove – od Bila Klintona, Tonija Blera, nemačkog predsednika, Madlen Olbrajt – naići ćemo na izjave da Jugoslavija mora da bude bombardovana, da mora da se spreči humanitarna katastrofa koja se dešava u tom vremenskom periodu na KiM", počela je Slađana Zarić u "Jutru na RT".
"Novost u tom filmu jeste da svi sagovornici danas tvrde, čak i predstavnici Stejt departmenta, da humanitarne katastrofe tada nije bilo i da razlog bombardovanja Jugoslavije nije bila humanitarna intervencija", dodala je.
Ovu tvrdnju potvrđuje i statistika, odnosno podatak da je tokom bombardovanja stradalo pet puta više ljudi nego u periodu koji mu je prethodio.
Govoreći o Haškom tribunalu, apostrofirala je da ne postoji nijedna presuda za zločin počinjen pre NATO bombardovanja.
"Prve presude se odnose na period posle 24. marta 1999. godine, ali je vrlo zanimljivo da postoje sudske presude u Hagu za zločine koje je tzv. UČK počinila nad Srbima i, ono što je mnogo bitno, nad Albancima koji nisu bili lojalni".
Autorka ističe da, kada već razlog nije humanitarna katastrofa, pitanje koje i u filmu pokušava da odgonetne jeste zašto su nas bombardovali.
Jedna od glavnih autorskih odluka je bila ta da isključivo stranci budu sagovornici.
"Čini mi se da smo u ovih 27 godina dosta pričali. Bilo mi je zanimljivo da imam taj pogled iz drugog ugla... Kada o tom ratu pričaju stranci, oni imaju taj ugao o kojem mi nismo pričali. Mi smo pričali suviše lokalno, dok oni postavljaju taj 'rat za Kosovo', što je isto vrlo zanimljivo, u jedan širi, međunarodni politički kontekst. I to je ono kada je, po njihovim tvrdnjama, sve započelo".
Zarićeva je podvukla da se tada dogodio slom Ujedinjenih nacija, što se potvrđuje i danas, kada više niko ne pita Savet bezbednosti, niti čeka njegove odluke.
"Jedan od sagovornika kaže da je ono što se dogodilo u Jugoslaviji važnije i od pada Berlinskog zida. Zato se film i zove 'Tačka preloma – rat koji je promenio pravila'".
Poseban deo posvećen je formiranju tzv. UČK, koja ne bi postojala bez ozbiljne i snažne podrške SAD.
Novinarka je podsetila da je sve do 1998. godine, čak i u mnogim delovima američke administracije, tzv. UČK bila nazivana terorističkom organizacijom, iako nikada formalno nije stavljena na listu.
"I odjednom, imamo Ričarda Holbruka u Juniku, koji sedi sa pripadnicima tzv. UČK. Kako moj sagovornik u filmu kaže: 'Pa, Sjedinjenim Američkim Državama je bila potrebna kopnena vojska'".
Autorka je otkrila da je njen tim poslao desetine mejlova i poziva, neki su odmah decidno rekli da ne žele da razgovaraju, dok se, na primer, Bil Klinton i Toni Bler nisu oglasili.
U filmu se govori i o Rusiji, odnosu prema SAD, a jedan od sagovornika je Jevgenij Primakov, unuk nekadašnjeg premijera istog imena i prezimena.
On utiske donosi na osnovu memoara svog dede, koji je tada obavljao funkciju premijera Ruske Federacije.
"Pričao je o Rusiji, koja je tada bila maltene na nogama, u vrlo lošoj situaciji. Iznenađujuće mi je bilo da su u tom trenutku, u svakom ruskom ministarstvu, postojali američki savetnici. Nijedna odluka nije mogla da bude doneta bez saglasnosti američkog savetnika. To je bilo potpuno urušavanje nezavisnosti. Pričamo o periodu kada je Rusijom vladao (Boris) Jeljcin", zaključila je Slađana Zarić, dodavši da je američki sagovornik rekao da je "bombardovanje Jugoslavije bilo kraj medenog meseca između Rusije i SAD", nakon čega se Rusija otreznila i rezultat je bio dolazak Vladimira Putina na vlast.
Live
