Ćirilica je srpski identitet

Ćirilica spada u najviše kulturne vrednosti naše zemlje i u odnosu prema njoj se odražava naš odnos prema sopstvenoj prošlosti i budućnosti, kaže u intervjuu za "Večernje novosti" prof. dr Slavko Petaković, upravnik Katedre za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima Filološkog fakulteta u Beogradu.

Petaković naglašava da je ćirilica jedno od temeljnih obeležja našeg kulturnog bića, što je pretočeno i u slovo zakona, koji kaže da je ćirilica "uporište nacionalnog identiteta".

Povodom ocena pojedinaca da je ćirilica jedan od "kamena spoticanja" na putu Srbije ka EU, Petaković navodi da nema razloga da nas bilo ko uslovljava gubitkom našeg nacionalnog identiteta i da na takvu 'pogodbu' ne treba da pristanemo.

"Bogatom nacionalnom baštinom izdavna smo jedna od niti u vezivnom tkivu evropske i svetske kulture, te smo u tom pogledu, ravnopravni sa drugim narodima, domaćini u Srbiji i Evropi", kaže profesor Petaković i dodaje da "nema potrebe da nas u sopstvenu kuću neko pušta, uslovljavajući nas odricanjem od svojih identitetskih obeležja".

Profesor Petaković je i predsednik Društva za srpski jezik i književnost, koje je odlučilo da đacima Rusije i Ukrajine pomogne da nauče srpski jezik na kojem slušaju nastavu, a ne znaju ga.

Zbog toga je predloženo da srpski jezik postane obavezan izborni predmet za učenike iz ove dve države.

Uticaj politike na kulturu i lingvistiku

"Uticaj politike na lingvistiku je osvedočen u težnji političkih i kulturnih elita država nastalih nakon raspada Jugoslavije da upravo posredstvom jezičkog kulturnog obrasca nađu uporište nacionalnoj individualnosti, pri čemu nosioci političke moći, sa predumišljajem zanemaruju naučne činjenice", ocenjuje prof. Petaković.

On dodaje da "lingvisti ne mogu sprečiti uticaj politike ali ga značajno mogu relativizovati otporom zasnovanim na proučavanju istorije jezika".

Na pitanje šta preduzeti povodom činjenice da drugi narodi u regionu otimaju srpsku kulturnu baštinu Petaković navodi:

"Potrebno je  uporno prikazivati rezultate sistematskog naučnog pristupa u izučavanju naše i tuđe kulturne baštine uz nepristajanje na bilo kakve političke, ideološke ili neke druge kalkulacije kojima se na prostoru negdašnje zajedničke države nastoji legalizovati otimačina srpskog materijalnog i nematerijalnog nasleđa".

Dubrovačka književnost: Srpska ili Hrvatska?

Povodom sporenja oko toga čija je dubrovačka književnost -srpska ili hrvatska, profesor je ocenio da je srpska filologija dala veliki doprinos proučavanju dubrovačke kulturne i književne istorije i dodao da naročiti ugled imaju posvećenici čija je specifična metodologija rada postala toliko samosvojna da su nazvani "Beogradskom raguzeološkom školom".

"Njen rodonačelnik je bio je slavni naučnik Pavle Popović, profesor Beogradskog univerziteta, čiji je stav da je 'dubrovačka književnost srpska bar koliko i htrvatska', smatran ispravnim od njegovih naslednika, čija su najuža naučna interesovanja vezana za dubrovačku književnost, gotovo po pravilu, zavređivala članstvo u Srpskoj akademiji nauka", kaže profesor Petaković.

Komentarišući svoju raniju tvrdnju da je "Dubrovnik možda najveća riznica građe za proučavanje istorije srednjovekovne Srbije", profesor kaže da su najveći korifeji naše istoriografije svoj naučni autoritet sticali na izvorištu, izučavajući građu u dubrovačkom arhivu.

"Njihovi radovi osvetljavaju duboke i čvrste veze Dubrovnika i Srbije, čije vladare su vlasti Republike Svetog Vlaha katkad nazivali jedinstvenim prijateljima i zaštitnicima", poručio je Petaković. 

Sve ovo nam govori, kako poručuje, da postoji duhovna spojnica između dubrovačke i srpske tradicije, od davnina do novijih vremena.