Tekst pod naslovom "Nemačka 'sazreva' za četvrti rajh", sudeći po novinarskom pitanju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću: "Da li je istina da je SNS imala problem zbog naslovne strane 'Novosti' i da je Miloš Vučević morao to da objašnjava partnerima u EU", zasmetao je Berlinu.
Vučić je rekao da njemu "niko nije ništa rekao", ali mu je lider naprednjaka Vučević rekao da "mu je neko nešto prebacio".
"Ja sam mu rekao – ne možeš, Miloše, da odlučuješ u ime novinara i urednika, to je sloboda njihovih uverenja. Ali pošto ste mene pitali, mogu da kažem da sam potpuno nesaglasan sa takvim stavovima. Ne razumem ni odakle, ni kako to neko misli da pokaže i dokaže. Sa druge strane, Nemačka je jedna od zemalja koja se otvoreno, jasno odrekla nacističke prošlosti. Oni to ne kriju za razliku od nekih u našem regionu. Nemačka je demokratska zemlja, odrekli su se nacizma. Ne razumem takvu naslovnu stranu, ne razumem takva prebacivanja. Ja sam samo predsednik, nisam urednik. Ali ću uvek imati pravo da izgovorim svoj stav i mišljenje i da kažem da sam protiv toga. Takve stvari ne mogu da donesu nikakvo dobro Srbiji. Naprotiv", istakao je.
Dodao je da novinari za za sve drugo moraju da pitaju Vučevića i predsednicu parlamenta Anu Brnabić.
"Pre Anu da su zvali, ona može sa strancima da priča koliko hoćete. Ja ne mogu. Ali to mene da pitaju, što je neko napisao u novinama, sa mnom niko tako ne razgovara. Valjda sam sebi omogućio poziciju, pa mi niko ništa ne prigovara. Oni će meni oko Kosova da prigovaraju, oko Rusije, oko drugih stvari. Oko ovakvih stvari meni ne. Ali me to nikada neće ometati da jasno izgovorim šta mislim i kakav je moj i naš stav. Ej bre, ljudi, pa Nemačka zapošljava 80.000 ljudi u našoj zemlji. Pa što to radite? Nemojte, bre. A da ne pričam o tome da to stvarno nije istina. Šta da radite? Ima raznih ljudi i raznih uverenja. Ali to valjda dovoljno govori o slobodama u našoj zemlji", istakao je Vučić odgovarajući na pitanja novinara u Kini.
Šta je Berlinu bilo sporno u tekstu zbog kojeg je morala da radi "radio-veza" prema Beogradu?
"Novosti" su se bavile time da "analitičari ukazuju na to da je najjača članica Evropske unije u krizi i da je u toku razvoj događaja već viđenih između dva svetska rata". Među redovima nema vređanja, ni epiteta koje svakom malo čitamo u moru tekstova.
"Nemačke je u krizi, hiljade ljudi ostaju bez posla, čuvena automobilska industrija postaje nekonkurentna, pogoni se sele u SAD i Kinu zajedno sa stručnjacima, a standard građana opada… Izuzetak su profesionalci iz srednje klase koji silom prilika iz civilnog sektora, koji je bio pacifistički, migriraju u donedavno zanemarenu vojnu industriju koja sada cveta. Dojučerašnji protivnici rata postaju militaristi, jer im enormni skok izvoza ratnog materijala održava visok lični standard. U sukobu egzistencijalnih i moralnih principa, moral uvek gubi", piše na početku teksta autor Boris Subašić.
Kako se dodaje, takav razvoj događaja je već viđen u Nemačkoj između dva svetska rata, kada je posle Velike depresije 1929. civilna industrija kolabirala i milioni pripadnika srednje klase su ostali bez posla i egzistencije.
"Ekonomski oporavak je omogućila Hitlerova nacionalsocijalistička vlast programom ubrzanog naoružavanja od 1933, kada je namenska industrija ponudila posao, redovnu platu, topli obrok i ekonomsku sigurnost. Srednja klasa je uz ove blagodati podržala i održala nacizam i militarizaciju verujući da je to formula za spas od bede. Nemačka je tada odbacila ograničavajuće odredbe Versajskog mirovnog sporazuma i instrumentima poput skrivenog finansiranja (Mefo menice) ubrizgala ogroman novac direktno u firme poput 'Krupa' i 'Rajnmetala' koji i sada beleži enormne prihode i skok vrednosti akcija veći od 260 odsto. Radna snaga je pohrlila u fabrike aviona, tenkova i municije. Ratni materijal se kao i svaka druga roba proizvodi da bi se trošio i pravio obrt pa je rat postao neminovnost. Opravdanje za njega je dala stara nemačka rasistička ideologija, uz pomoć nemačkih intelektualaca upakovana u proizvod zvani nacionalsocijalizam, koji je promovisao 'novi poredak' pod vođstvom više rase - Germana", piše u tekstu.
Dodaje se da je "u trenutku kada Nemačka u militarizaciji vidi izlaz iz krize, koju je izazvala njena vlada odričući se jeftinih ruskih energenata (u korist 300 do 400 odsto skupljih američkih) buru je izazvala knjiga 'Transformacija moći', čiji je autor politikolog profesor Herfrid Minkler, vrlo uticajan u nemačkoj političkoj klasi".
"Ovo delo, finale serije srodnih radova o imperijama i novim ratovima, uzburkalo je duhove i u Nemačkoj i u ostatku Evropske unije jer je reč o teorijsko-ideološkom manifestu strategije hegemonije i militarizacije koja se već uveliko sprovodi na terenu. Minkler nije marginalni teoretičar, on je dugo važio za neformalnog glavnog ideologa političke elite u Berlinu, a kao profesor na Humboltovom univerzitetu, bio je redovni savetnik u ministarstvima odbrane i spoljnih poslova. On je geopolitičke interese elite prevodio u prihvatljiv jezik u svojim knjigama, a nemačka vlada bi njegove stavove pretakala u zvaničnu doktrinu nekoliko godina kasnije. On je dao legitimitet intervencionizmu teorijom o neizbežnim 'novim ratovima', a u kultnoj knjizi 'Imperije' je sugerisao da svaka velika imperijalna struktura, pa i EU mora imati limes, granicu 'kulturnog' sa 'varvarskim' svetom, koja krvari i bori se kako bi centar imperije živeo u miru. Tvrdio je da moderni sukobi na granicama imperija nisu kratkotrajni već 'ratovi ekonomskog i demografskog iscrpljivanja' koji mogu trajati godinama ili decenijama", navodi se.
A, onda, kako se dodaju u tekstu: "Nekoliko godina kasnije Ukrajina je postala taj 'limes koji krvari' za EU". Prošle nedelje je, navodi se, predsednik Federalne akademije za bezbednosnu politiku Nemačke (BAKS), general Volf Jirgen Štal, parafrazirao Minklera u izjavi da će 'Rusija u doglednoj budućnosti ostati najveća pretnja bezbednosti Evrope' i istakao da Ukrajina "kroz dugotrajan otpor 'ruskoj agresiji', ima ključnu ulogu i u evropskoj bezbednosti".
"Evropska politička klasa, pa i akademski svet, s retkim izuzecima, glorifikovali su Minklera ne uočavajući očigledno, da on reciklira staru nemačku priču o nacijama 'nosiocima kulture' koje su dužne da silom civilizuju varvare. Neprijatno buđenje usledilo je 2025. kada je objavljena 'Transformacija moći', u kojoj se naglašava neophodnost 'centralne sile' (Zentralmacht) u EU, a to naravno može biti samo – Nemačka. Tako je Minkler poentirao dugogodišnju priču da EU ne može da opstane kao skup ravnopravnih država koje do u beskraj debatuju i da joj je neophodna 'centralna sila' koja ima hrabrost i moć da disciplinuje periferiju", piše u tekstu.
Dodaje se da se tek posle objavljivanja 'Transformacije moći' deo evropske intelektualne javnosti probudio i Minklerove teze nazvao manifestom za rađanje "četvrtog rajha".
"Nažalost, kao i u međuratnom periodu, reč je o zakasneloj pameti. Minklerova knjiga jeste manifest novog nemačkog hegemonizma i militarizma, ali ona je objavljena kao njegovo naknadno opravdanje, tek kada su te ideje pretočene u praksu. Još samo malobrojni uočavaju da ta priča nije počela u Ukrajini, već mnogo ranije, rušenjem Berlinskog zida i nemačkim projektovanjem krvavog raspada Jugoslavije. U tome je Hans Ditrih Genšer, dugogodišnji ministar spoljnih poslova Nemačke, primer koji potvrđuje da Nemačka nikada nije denacifikovana. Istraživači arhiva u Berlinu tek posle 2000. utvrdili su da je Genšer 1944. kao sedamnaestogodišnjak postao član Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije (NSDAP), a da je pre toga bio pripadnik Hitlerjugenda i vojnik Vermahta", navodi se u tekstu koji je naljutio Berlin.
Podseća se da je isti "civilizovani Evropljanin" Genšer bio idejni tvorac i glavni inženjer razbijanja SFRJ, kada je 1991. protivno stavovima SAD, generalnog sekretara UN Havijera Pereza de Kueljara i većine zemalja Evropske zajednice, zapretio da će Nemačka jednostrano priznati secesiju Slovenije i Hrvatske. Pod tim ultimatumom, EZ je popustila, a Nemačka je 23. decembra 1991. prva priznala jednostranu secesiju onemogućivši pregovore i gurnula Jugoslaviju u rat.
"To je bila prva demonstracija nemačke samostalne moći i spoljnopolitičke doktrine nakon ujedinjenja. Tada je poništila rezultate Prvog i Drugog svetskog rata na Balkanu i vratila se na geopolitičke linije uticaja iz 1941, a podsticanjem i produžavanjem rata u Ukrajini vratila na linije uticaja iz iste godine, iz operacije 'Barbarosa', zaključak je teksta.
Šta su Nemci hteli da poruče nakon što su pročitali tekst, i to onaj pisan ćirilicom? Da prate šta radimo, pa moramo da pazimo, ili žele otvoreno da uređuju medije? Sve je jasno kako to izgleda u onima na koje imaju uticaj. Svesno je naša zemlja platila visoku cenu reči "Bolje grob nego rob", da bi sada zazirala od poziva iz Berlina zbog jednog novinarskog teksta zasnovanog na citatima iz štiva koje je nemačka javnost odavno pročitala. Da ne pričamo kolika je uloga nemačkih medija bila da sto puta ponovljena laž, postane istina, kada je u pitanju stvaranje slike o Srbima da su navodno "loši momci".