Srbija i Balkan
"Ko dirne u 'Kosovo', dirnuo je u Albaniju”: Kako Srbija može da odreaguje
Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN jasno govori sve o Kosovu i Metohiji i kome pripada, naveo je za RT Balkan karijerni diplomata Branko Branković. Šta je sve u pozadini izjave albanskog ministra spoljnih poslova da "ko dirne u 'Kosovo', dirnuo je u Albaniju"?
Niko iz međunarodne zajednice, pa ni iz Beograda nije se oglasio povodom poruke koju je šef diplomatije Albanije Ferit Hodža uputio prilikom posete Prištini, na konferenciji za medije sa prištinskim "kolegom" Gljaukom Konjufcom.
Mnogo puta smo svedočili tome da najave o ujedinjenju Albanije i južne srpske pokrajine, kao i pojedini potezi Prištine i Tirane u tom pravcu, nisu zavredele ni naročitu pažnju, ni oštre reakcije međunarodne zajednice i SAD.
Prema Ustavu Republike Srbije Kosovo i Metohija je deo Srbije, te bi se ovakve izjave šefa albanske diplomatije mogle tumačiti jedino kao zadiranje u teritorijalni integritet i suverenitet Srbije.
"Bez bezbednog Kosova ne može biti ni bezbednog regiona, ni bezbedne Evrope. Albanija neće prihvatiti niti tolerisati ugrožavanje građana Kosova i uvek će biti uz Kosovo. Napad u Banjskoj i na kanal Ibar–Lepenac ne mogu biti zaboravljeni i odgovornost mora biti potpuna. Došao sam ovde da jasno naglasim ono što je rekao premijer Rama: ko dirne Kosovo, dira Albaniju. Kosovo je nepovratna politička realnost. Ko god misli drugačije, sanja otvorenih očiju", rekao je Hodža.
Karijerni diplomata Branko Branković ocenjuje za RT Balkan da je Hodžina izjava krajnje nepolitična i krajnje nesusedska, jer jasno znamo da smo uvek želeli da imamo odlične odnose sa susedima, navodeći da imamo diplomatske odnose sa Albanijom.
"To je jedna vrlo smišljena provokacija: pošto su Albanija i Hrvatska u NATO-u, a sklopile su vojni sporazum sa tzv. Kosovom, onda vlasti iz Albanije kažu 'ko dirne u Kosovo, kao da je dirnuo u Albaniju, odnosno u članicu NATO-a i NATO može da interveniše'. To je on hteo zaobilazno da kaže ne bi li na neki način uključio Alijansu u tu neku moguću, buduću, hipotetičnu odbranu na hipotetični napad bilo koga na 'Kosovo'. To je jedna politička igra", naveo je Branković, istakavši da je albanski ministar apostrofirao mnogo štošta, iako se de fakto misli na Srbiju.
Istakao je da ovo ne može da ostane bez odgovora sa srpske strane i dodao da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN jasno govori gde je Kosovo i Metohija i kome pripada.
"Zna se šta je predviđeno sve Rezolucijom 1244, i samo se treba pozvati na to u nekom odgovoru preko UN, Generalnog sekretara, i staviti do znanja svima da se Albanija ponaša na način koji može jako mnogo da uznemiri i da uzdrma odgovarajuće odnose na jugozapadnom Balkanu", naveo je Branković.
Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN usvojena je dan nakon potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO agresije na SR Jugoslaviju, 1999. godine.
Podsetimo, već u preambuli Rezolucije 1244 navodi se da ona "ponovo potvrđuje privrženost svih država članica Saveta bezbednosti UN suverenitetu i teritorijalnom integritetu SR Jugoslavije i drugih država regiona, kako je navedeno u Helsinškom dokumentu i aneksu 2", istovremeno "ponovo potvrđujući apel iz prethodnih rezolucija za široku autonomiju i suštinsku samoupravu za Kosovo".
Neposredno pre izjave albanskog šefa diplomatije oglasio se albanski ministar odbrane Ermalj Nufi, izjavivši da Tirana razgovara sa Prištinom i Zagrebom o zajedničkoj vojnoj industriji.
Prema rečima albanskog ministra odbrane, nedavno je uspostavljen pravni i finansijski okvir značajno olakšava razvoj ove industrije, dok se saradnja sa Prištinom, kako je rekao, smatra prirodnom i strateškom, preneo je "Reporteri".
Inače, prema Rezoluciji Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, jedina bezbednosna snaga na KiM može da bude KFOR.
Branković ističe da je trojni sporazum suluda kombinacija da dve zemlje, članice NATO, stvaraju neki novi vojni savez i to sa teritorijom koja je pod patronatom UN.
No, kada je reč o projektu "velike Albanije", koja obuhvata prostor južne srpske pokrajine, jug centralne Srbije, delove Crne Gore, zapadnu Makedoniju i delove Grčke, premijer Albanije je mnogo puta do sada govorio o ujedinjenju Albanaca, naglasivši jednom prilikom da oni to moraju da urade.
"Ujedinjenje" je pominjao i premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti, a svojevremeno i bivši čelnici tzv. Kosova, među kojima su Hašim Tači i Ramuš Haradinaj.
U albanskim redovima nema spora u vezi sa tim da li Albanci treba da se ujedine, samo postoje nesuglasice na koji način to treba izvesti.
Live
