Prilike u Bosni i Hercegovini u središtu su pažnje nakon što je Narodna skupština Republike Srpske dvotrećinskom većinom usvojila Deklaraciju o zatvaranju Kancelarije visokog predstavnika (OHR), kojom se traži okončanje te funkcije i potpuno gašenje OHR-a. Ovom događaju prethodila je iznenadna ostavka Kristijana Šmita na mesto visokog predstavnika, sa kog će, kako je najavio, otići u mesecu koji je počeo.
Ambasador BiH u Srbiji Aleksandar Vranješ ocenio je za Prvi program Radio Beograda da način na koji Šmit odlazi predstavlja krunski dokaz nelegalnosti njegovog mandata.
"On je doveden u pitanje iz razloga što ga Savet bezbednosti nije verifikovao, a Savet bezbednosti je jedino telo koje je Dejton odredio da verifikuje i imenuje visoke predstavnike. Dakle, činjenica da on nije podneo ostavku Savetu bezbednosti kako bi trebalo, nego tom jednom fantomskom, nedejtonskom telu koje se zove Savet za implementaciju mira, govori u prilog činjenici da je rukovodstvo Republike Srpske sve ove godine bilo u pravu", izjavio je Vranješ.
Pritisak Vašingtona i energetski interesi
Prema rečima ambasadora BiH, Šmit je iznenada poslao ostavku Savetu za implementaciju mira (PIC) uoči podnošenja izveštaja u UN. Iako je Šmit naveo privatne razloge, Vranješ ističe da se u kuloarima govori o pritisku nove američke administracije.
"Njemu je zaprećeno sankcijama, rečeno mu je da mora pod hitno da podnese ostavku i brzo napusti BiH. Sve to mu je rečeno od strane nove američke administracije", rekao je Vranješ, objašnjavajući da je Šmit bio "lojalan vojnik Bajdenove administracije" i da Vašington ne gleda blagonaklono na eksponente bivše vlasti.
Kao drugi motiv, Vranješ navodi planirane američke investicije u gasovod "Južna interkonekcija" (LNG sa Krka), koji čini konkurenciju ruskom gasu. U kuloarima se spekuliše da je porodica predsednika Trampa, tačnije brat bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost generala Flina, povezana sa tim kompanijama.
"Oni nisu želeli da svoje investicije okaljaju tiranskim metodama kao što su bonska ovlašćenja, nametanja i zavrtanja ruku, nego žele apsolutnu lege artis situaciju – da sve odluke donose strane unutar BiH, u skladu sa Dejtonom", naglasio je ambasador, podsećajući i na izjavu zvaničnika SAD pri UN da je vreme za tranziciju upravljanja na lokalne lidere.
Razmimoilaženje Amerike i Evrope oko OHR-a
Vašington kao najizvesnijeg Šmitovog naslednika za PIC predlaže italijanskog diplomatu Antonija Zanardija Landija, predstavnika Malteškog reda pri Vatikanu, koji bi došao na ograničen mandat i bez bonskih ovlašćenja, čemu se Evropa protivi.
"Evropi ne odgovara takav model, oni smatraju da treba da ostane snažna međunarodna prisutnost. Spekuliše se da francuski i nemački ministri za Evropu dolaze u Sarajevo da pokušaju da onemoguće dolazak Landija", kaže Vranješ.
Geneza "bonskih ovlašćenja" i pozicija entiteta
Osvrćući se na Deklaraciju Narodne skupštine Republike Srpske, za koju je glasalo 57 od 60 poslanika, Vranješ ističe da su po Dejtonu za sve izmene potrebni sporazumi dva entiteta.
"Ovim aktom Republika Srpska je jasno poslala poruku Savetu bezbednosti da je jedna od dve strane saglasna sa potpunim gašenjem pozicije visokog predstavnika", izjavio je Vranješ, naglašavajući da su i Hrvati u BiH bliži zatvaranju ili izmeštanju kancelarije u Beč, dok jedino bošnjačka elita zagovara ostanak OHR-a.
Ambasador je podsetio da Aneks 10 tretira samo civilnu implementaciju, a da su bonska ovlašćenja nastala mimo međunarodnog prava. Pozvao se na izjave Polin Nevil Džons i bivšeg predstavnika Karlosa Vestendorpa koji su kasnije priznali da je to bila "prevara" kako bi se zaobišle stege međunarodnog prava. Kao vrhunac toga, Vranješ navodi Šmitovo nametanje izmena Krivičnog zakonika BiH po kojima se danas sudi Miloradu Dodiku.
"Tu nigde nema u savremenim demokratijama nijedan sličan primer da je neko svoje delovanje izdigao iznad zakona. Po tom kaznenom delu će se suditi Miloradu Dodiku, čime je narušena izborna volja srpskog naroda. To je stvarno neverovatno", upozorio je Vranješ.
Brisel i "kukavičje jaje" Bilta i Petriča
Vranješ naglašava da je nemogućnost unutrašnjeg konsenzusa ključna zaostavština Kristijana Šmita, ali podvlači da je on delovao uz podršku EU, koja finansira OHR sa više od 50 odsto budžeta čime je, kaže, prekršila sopstveni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
Istovremeno, nedavni predlog Karla Bilta i Volfganga Petriča da se OHR ukine, ali da se njegove nadležnosti prebace na Brisel kroz pregovaračka poglavlja, nazvao je "kukavičjim jajetom" kojim se pokušava otimanje imovine i ukidanje prava veta Republici Srpskoj.
"To je sasvim dovoljno da Republika Srpska raspiše referendum i pita svoje građane da li žele više da ostanu kao strana unutar BiH u tom procesu ulaska u EU", smatra ambasador.
Opcija referenduma i odnosi sa Vašingtonom
Vranješ sugeriše da bi se takav referendum o nastavku evrointegracija mogao sprovesti unutar Republike Srpske kako bi rukovodstvo imalo jasne smernice naspram pritisaka iz Brisela, koji se prema lokalnim akterima odnosi kao prema "večitim maloletnicima". Kao alternativu savezima, ambasador ističe princip "u se i u svoje kljuse" i razvoj kroz bilateralne sporazume.
Nasuprot Briselu, Vranješ ukazuje na rast stepena razumevanja sa Vašingtonom, navodeći primere poseta Željke Cvijanović.
"Ranije bi naši funkcioneri u Stejt departmentu dosezali najviše do nivoa zamenika pomoćnika sekretara. Danas gospođa Cvijanović ostvaruje direktnu komunikaciju na ministarskom nivou. Sa novom administracijom uspostavljamo partnerstvo i tražimo ravnopravan dijalog tri strane, što Amerikancima više nije problem, već samo Sarajevu i Briselu", naglasio je ambasador.
Očekivanja od oktobarskih izbora i budućnost BiH
Govoreći o predstojećim izborima 4. oktobra, Vranješ je rekao da u Republici Srpskoj očekuje kontinuitet aktuelne vlasti zbog velike razjedinjenosti opozicije koju opisuje kao "komičnu". Navodi da je vladajuća koalicija oko SNSD-a potpuno homogenizovana i da će imena kandidata objaviti krajem juna ili početkom jula.
U Federaciji BiH predviđa stabilnu poziciju HDZ-a i veliki povratak SDA Bakira Izetbegovića u Predsedništvo BiH, što predstavlja novi rizik od preglasavanja Hrvata i jačanje inicijative za treći entitet.
"On je žice političkog sistema odvrnuo do te mere da još nisu pootpadale, ali nema nikakve harmonije. On je raštimovao BiH do tog nivoa. Šansa za unutrašnji dijalog pre njegovog dolaska 2021. godine bila je značajno veća nego danas kada odlazi. Ovako danas, iz 2026. godine ako posmatramo, veća je šansa da će se Bosna i Hercegovina raspasti, ja se nadam mirno, nego što možemo da se vratimo na te postavke koje je nekad svojevremeno Dejton propisao", zaključio je Aleksandar Vranješ.