Trampov čovek za Beograd: Ko je Majkl Jang i kakvu Ameriku donosi u Srbiju

Srbija tradicionalno gaji poseban odnos prema američkim ambasadorima, baš kao što i američki ambasadori gaje nezdravu fascinaciju Srbijom – jer od pada Miloševića do danas manje su delovali kao diplomate, a više kao upravnici balkanskih poslova.

U domaćoj javnosti upamćeni su kao stranci koji su se u sve mešali - osporavali imenovanja i ličnosti, preporučivali svoje kandidate za ministra odbrane, isporučivali predsednicima i premijerima ucenjivačke, nepotpisane dokumente sa tačnim datumom i satom do kada treba da uhapse bivšeg predsednika Jugoslavije... 

Zbog toga, pre nego bi iz Senata dobili zeleno svetlo da pakuju kofere za Beograd, ovdašnja medijska i tviter čaršija dobro bi im pretresla političke stavove, analizirala svaki detalj biografije – od poslednjih do studentskih dana i porodičnog stabla. 

Možda najslikovitije o srpsko-američkim odnosima govori jedan paradoks - najbolji i najvoljeniji ambasador SAD u Srbiji bio je Mark Brnović. Čovek koji nikada nije ni uspeo da stigne do Beograda.

Kome danas da se nadamo? Kakav se signal Beogradu krije iza imena Majkla Janga, kom je gospodar Ovalnog kabineta namenio ambasadorsku fotelju?

Skica za portret novog američkog ambasadora: Šta nam Brnović donosi posle Hila

Za razliku od nekih prethodnih kandidata, Majkl Jang nije ličnost koju šira javnost dobro poznaje ni u Americi ni u Srbiji.

Oficijelna biografija Majkla Janga

Zvanično, Jang u Beograd ne dolazi kao još jedan balkanski emisar sa starim mapama, starim receptima i dokazanim neprijateljstvima u koferu. Njegova biografija govori pre o čoveku američkog institucionalnog aparata koji je karijeru gradio na međunarodnom pravu, trgovini i velikim pregovorima iz vremena kada se posle Hladnog rata crtao novi svetski poredak.

Rođen je u Kaliforniji pre 77 godina, diplomirao na Univerzitetu Brigam Jang, a doktorirao na Harvardu, nakon čega započinje karijeru koja će ga odvesti i do vrha američke administracije i do čela nekih od najuglednijih univerziteta u Sjedinjenim Američkim Državama.

Početkom karijere bio je pravni saradnik Vilijama Renkvista, potonjeg predsednika Vrhovnog suda SAD, a tokom administracije Džordža Buša Starijeg obavljao je niz visokih funkcija u Stejt departmentu. Bio je zamenik pravnog savetnika, zamenik podsekretara za ekonomska i poljoprivredna pitanja, kao i ambasador za trgovinu i pitanja životne sredine. Učestvovao je u nekim od najvažnijih međunarodnih pregovora posle Hladnog rata, uključujući sporazume o ujedinjenju Nemačke, pregovore o NAFTA sporazumu i Urugvajsku rundu pregovora koja je dovela do osnivanja Svetske trgovinske organizacije.

Bela kuća nominovala nove ambasadore: Ko stiže u Srbiju, a ko ide u BiH i Crnu Goru

Jang je bio i univerzitetski čovek u najdoslovnijem smislu: predavao je pravo, vodio tri velika američka univerziteta i svuda za sobom ostavljao trag institucionalnog širenja. Na Univerzitetu Juta podsticao je nastanak novih kompanija iz akademskih istraživanja i izgradnju velikog istraživačkog prostora, na Univerzitetu Vašington gurao je povezivanje nauke, tehnologije i biznisa, dok je na Univerzitet A&M u Teksasu radio na jačanju njegovog ugleda kao istraživačke institucije prve kategorije.

U njegovoj biografiji ima i neobičnijih, gotovo filmskih detalja. Tokom šezdesetih i sedamdesetih, pre nego što će postati harvardski pravnik, američki pregovarač i predsednik univerziteta, radio je i kao nadzornik i instruktor skijanja u Juti. Potomak je Brigama Janga, jednog od najpoznatijih vođa mormonske zajednice, i sebe je opisivao kao posvećenog člana mormonske vere.

Detalji iz privatnog života otkrivaju da je bio oženjen Suzan Stjuart, koju je upoznao još na Univerzitetu Brigam Jang i sa kojom ima troje dece. Razveli su se 2010, a godinu kasnije oženio je Marti Denkers. Ta veza je privukla pažnju američkih medija jer je Denkers bila studentkinja Univerziteta Juta u vreme kada je Jang bio predsednik te ustanove, dok je njen bivši suprug pripadao bogatoj porodici Ekls, jednom od najvažnijih donatora univerziteta.

Drugim i zvaničnim rečima, Vašington u Srbiju ne šalje čoveka čije je ime prvo vezano za rovove balkanske politike, već za salone u kojima su devedesetih pisana pravila globalizacije.

Nezvanična biografija Majkla Janga

Ali Srbija, naravno, nikada ne čita samo prvu stranu nečije biografije, ni samo njenu zvaničnu verziju.

Najzanimljiviji i najvažniji detalj je onaj na koji je ukazao tviteraš David Babić - Majkl Jang je, navodno, 1996. bio pravni savetnik specijalnog podkomiteta američkog Kongresa za ispitivanje transfera iranskog oružja bosanskim muslimanima.

Ali ta stavka, ako je tačna, nije izostavljena zato što je neprijatna za Srbiju, već zato što je neprijatna za Ameriku – SAD su zvanično podržavale embargo Ujedinjenih nacija na uvoz oružja za celu bivšu Jugoslaviju. 

Drugim i nezvaničnim rečima, čovek koga nam Tramp šalje već je jednom gledao u mračni podrum američke politike na Balkanu, pa pitanje koje se nameće jeste da li imamo razloga za brigu? 

Nedavno iskustvo sa Kristoferom Hilom pokazuje da biografija ne mora nužno da bude i ambasadorska sudbina. Jer kada se 2022. vratio u Srbiju, taj Kristofer Hil, na žalost po srpsku prozapadnu opoziciju, nije ličio na onog Kristofera Hila koji je krajem devedesetih bio među najglasnijim zagovornicima pritiska na Beograd i čoveka čije se ime u Srbiji dugo izgovaralo kao sinonim za politiku koja je završila bombardovanjem. U Beograd je došao drugi Hil – diplomata koji je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem pokušavao da, koliko je to moguće, popravlja odnose dve zemlje posle decenija međusobnog nepoverenja. 

Uostalom ni Amerika koja danas šalje ambasadora nije ista ona Amerika iz vremena svog unipolarnog vrhunca. Era trijumfalizma, u kojoj se verovalo da Vašington brzo i lako može da preoblikuje svet po sopstvenoj meri, doživela je ozbiljan udarac. Dobrim delom je upravo na odbacivanju takve politike i na osuđivanju američkih "večitih ratova" Donald Tramp dva puta postao predsednik SAD.

Za Srbiju je možda važnije to što generacija američkih zvaničnika koja je profesionalni i politički uspon vezivala za ratove devedesetih odlazi sa scene. Ljudi koji su gradili karijere na intervencionizmu, bombardovanju Srbije i politici prevaspitavanja Balkana, danas su uglavnom u penziji ili pred njom. Njihovo mesto zauzimaju diplomate čije su reference mnogo češće vezane za trgovinu, ekonomiju, Kinu i globalno nadmetanje velikih sila nego za stare balkanske ratove. 

Upravo zato nije najvažnije pitanje šta je Majkl Jang radio 1996. godine, već kakvu Ameriku Majkl Jang predstavlja 2026?