Za koji dan, 13. juna, biće ravno 27 godina kako su u Prizrenu do zuba naoružani nemački vojnici iz sastava Kfora sa 220 metaka izrešetali, ubili a zatim i oklevetali, optužili ih da su oni krivci, dvojicu Srba civila, Žarka Andrejevića i Slavka Veselinovića.
Prethodne noći, 12. na 13. jun 1999. godine, 1.000 nemačkih vojnika ušlo je, prema odredbama Kumanovskog sporazuma u južnu srpsku pokrajinu, sa mandatom da, pored ostalog, zaštite i Srbe.
Sledećeg jutra, potporučnik David Ferk postao je prvi Nemac koji je posle Drugog svetskog rata van svoje zemlje naredio da se otvori vatra na civile, a tada je nemačka oružana sila po prvi put i izašla iz Nemačke sa oružjem.
Za "junačko delo" kasnije je u Nemačkoj, umesto da bude kažnjen za zločin, odlikovan Krstom časti Bundesvera.
Tragični incident, zločin u Prizrenu, koji se dogodio samo tri dana posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma i dva dana posle izglasavanja Rezolucije 1244 u SB UN, kao da je trasirao put, odredio sudbinu Srba na Kosovu i Metohiji koji su uzalud čekali, nadali se da će ih snage Kfora, Nemci, Englezi, Amerikanci, Turci, zaštititi od razularenih pripadnika tzv. Oslobodilačke vojske Kosova.
Samo 40 dana kasnije, na Kosmetu je, u samo jednom incidentu, onom u Starom Gracku, ubijeno 14 Srba. I ti pobijeni Srbi bili su tog 13. juna pod zaštitom KFOR-a čiji je osnovni zadatak upravo bio da predupredi takve zločine. Četrnaestoro ljudi surovo je izmasakrirano dok su na polju van sela bili u žetvi, a počinioci, uprkos prisustvu na terenu i KFOR-a i drugih međunarodnih misija nikada nisu otkriveni, niti će kad biti pronađeni i kažnjeni.
Posebna komisija Vlade Srbije utvrdila je da je u periodu od 11. juna 1999. do 1. novembra 2001, dakle u prisustvu KFOR-a, na Kosmetu ubijeno 709 srpskih i crnogorskih civila i 1.002 otete ili nestale osobe iste nacionalnosti.
Nepoznate osobe, čitaj pripadnici tzv. OVK, tada su iz žbunja otvorili rafalnu paljbu na decu koja su plivala u reci ili se sunčala. Ubijeni su Panto Dakić (12) i Ivan Jovović (19). Teško su ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20).
U istrazi je saslušano 75 svedoka, tužilac Kancelarije specijalnog tužilaštva tzv. Kosova 2010. zatvorio je slučaj jer, kako je tada saopšteno iz Euleksa istraga policije nije dala nikakve rezultate.
Tek podsećanja radi, mandat misije Kfora, i prema Kumanovskom sporazumu i prema Rezoluciji 1244 podrazumevao je i razoružavanje snaga tzv. OVK na terenu.
Pod Kforom se na Kosovu i Metohiji desio i martovski pogrom 2004. godine. Za dva dana, 17. i 18. marta 2004. godine iz svojih kuća prognano je najmanje 4.000 Srba, 28 ljudi je ubijeno, 35 pravoslavnih manastira i crkava je spaljeno, zapaljeno je i uništeno blizu 1.000 srpskih kuća.
Dvadeset i sedam godina od Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244, ostaje i činjenica da je broj terorističkih akata na Kosovu i Metohiji, sa 134 u periodu od 1991. do 1997, i sa 2.391. 1998. u 1999. godini, neposredno pre i nakon dolaska snaga Kfora porastao na neverovatnih 5.492 a da je kasnije, 2.000. godine zabeleženo još 1.028, a od 2001. do 2004. još 1.909 terorističkih akata.
I sve ovo, uz prisustvo snaga NATO oličenih u Kforu na teritoriji Kosova i Metohije.
Takođe, podsećanja radi, Federacija američkih naučnika, sa sedištem u Vašingtonu, objavila je 1998. godine izveštaj u kojem je tzv. OVK svrstana među 113 najpoznatijih terorističkih organizacija u svetu. Džon Pajk, šef odseka za bezbednost FAS-a izjavio je da je njegova organizacija izradila kompletnu analizu, detaljno istražujući način delovanja i strukturu tzv. OVK i da je utvrdila činjenice zbog kojih je tzv. OVK svrstana među terorističke organizacije.
Dvadeset sedam godina od Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma, tzv. OVK je okosnica tzv. kosovskih bezbednosnih snaga koje prerastaju u "vojsku Kosova" koju SAD, Turska, Nemačka i Engleska ubrzano naoružavaju isprva lakim, sada i teškim naoružanjem. Istovremeno, čelnici vlasti u Prištini malo koju priliku propuste da podsete da su upravo tzv. OVK i jedan od njenih osnivača Adem Jašari duboko inkorporirani u duhovno biće samopriznate, lažne države.
Ako se sve ovo ima u vidu, odgovor na pitanje – kakvu su sudbinu doživeli Srbi na KiM nadajući se zaštiti KFOR-a i drugih međunarodnih misija, nudi veoma očigledne odgovore.
Umesto da se, po Rezoluciji 1244 obezbedi povratak raseljenim i prognanim Srbima, njihov broj se iz godine u godinu smanjuje, a o povratku više niko i ne govori.
Šta je u stvari, danas, 27 godina kasnije, ostalo od Rezolucije 1244 i Kumanovskog sporazuma?
"Ono što danas treba posebno i još jednom potvrditi jeste da je Rezolucija 1244 na snazi i da sva prava i obaveze koji iz nje proizilaze i dalje važe. Što se Srbije tiče, ona je svoje obaveze ispunila, što se tiče dela međunarodne zajednice to nije slučaj zbog opstrukcije da se odredbe rezolucije poštuju i sprovedu. To važi kada je reč o odredbi o vraćanju dela srpskih snaga na KiM, kad je reč o poštovanju odredbi koje se tiču srpskih institucija, poštovanju prava srpskog naroda, slobode kretanja. U svemu tome se rezolucija ne poštuje, i, što je najvažnije ne poštuje se u najvažnijoj odredbi a to je suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije koji je rezolucijom garantovan", kaže u razgovoru za RT Balkan diplomata Zoran Milivojević.
Juče je bila i godišnjica potpisivanja Kumanovskog sporazuma čija je jedna od osnovnih odredaba obaveza međunarodnih snaga raspoređenih u srpskoj pokrajini da se staraju o bezbednosti Srba.
"Kfor mora da ostane na terenu u skladu sa Rezolucijom i to je jedina fizička zaštita srpskog naroda. Inače, oni svoje obaveze u drugom trajanju na Kosmetu nisu ispunili, nisu obezbedili povratak 220.000 Srba u svoje kuće, nisu obezbedili stabilnost i sigurnost, nisu rasvetlili zločine od Pogroma 2004. pa svih drugih. Omogućili su vlastima u Prištini da razvojem oružanih snaga direktno krše Rezoluciju 1244 i ono što je obaveza KFOR-a da budu jedina oružana sila na terenu i da štiti mir i bezbednost na celo prostoru", reči su Milivojevića.
On objašnjava da je razlog tome to što suštinu KFOR-a čini NATO, a ciljevi NATO zemalja su da se 'kosovska' samoproglašena državnost potvrdi i to tako treba razumeti.
Važno je, nastavlja Milivojević, što Rezolucija ostaje na snazi, njeni dometi i dalje predstavljaju obavezu i po međunarodnom pravu i sasvim je izvesno da će srpska strana i dalje na tome insistirati.
"Suština cele priče jeste da postoje dupli standardi i da postoje ciljevi koji su suprotni rezoluciji i da se odredbe rezolucije ne ispunjavaju. I dalje međutim ostaje međunarodno pravo i obaveznost tog dokumenta i to će i u narednom periodu biti predmet pažnje Srbije u punom smislu", dodaje Milivojević.
Kako u ovom smislu čitati poruku zapadnih sila na čijem je spisku tzv. OVK ne tako davne 1998. bila teroristička organizacija a sada je okosnica tzv. KBS-a koji uveliko naoružavaju?
"Treba imati u vidu da je jedna od odredaba Rezolucije koja nije izvršena demilitarizacija tzv. OVK i drugo, eliminisanje tzv.OVK kao terorističke organizacije koja je bila vinovnik svega što se na KiM dešavalo. Ne treba međutim ispustiti iz vida da je ona bila kopnena snaga NATO agresije 1999. godine, da je bila u funkciji interesa zapadnih sila u pokušaju realizacije otcepljenja dela teritorije Srbije i zaokruženja 'Kosova' kao države. Ona je postala simbol tog panalbanskog zanosa i nacionalističkog pokreta i danas predstavlja okosnicu vojne strategije velikoalbanske politike. Nije slučajno što je tzv. OVK simbol i u Tetovu, Debru, Tuzima, Tirani, u Preševu...", kaže Milivojević.
"Tolerisanje tzv. OVK i njeno prerastanje u vojnu silu uz asistenciju NATO upravo je u funkciji tih ciljeva i tih interesa. To je jedan od elemenata koji dovodi u pitanje mir i stabilnost u narednom periodu i jedna od obaveza KFOR-a koja i dalje važi", kaže Milivojević.