Srbija i Balkan
Dan Rusije u Beogradu, Bocan-Harčenko: Ruska i srpska himna kao jedna simfonija
Radimo na očuvanju suvereniteta i razvoju ekonomije naše zemlje, pa i saradnje sa prijateljskim zemljama, a među njima je i Srbija, poručio je ambasador RF u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko
Rusija i Srbija nastavljaju da razvijaju saradnju uprkos složenim međunarodnim okolnostima, a dve zemlje povezuju istorijske, duhovne i ekonomske veze, poručio je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko na svečanom prijemu povodom Dana Rusije u Beogradu.
Obraćajući se zvanicama, među kojima su bili predstavnici državnog vrha Srbije, diplomate, verski velikodostojnici i javne ličnosti, ruski ambasador je ocenio da odnosi dve zemlje ostaju čvrsti i stabilni.
"Ruska i srpska himna zvuče kao jedna simfonija", poručio je Bocan-Harčenko, zahvalivši gostima na čestitkama povodom nacionalnog praznika Rusije.
On je podsetio da su među zvanicama ministri koji aktivno učestvuju u razvoju bilateralne saradnje, među kojima su Ivica Dačić, Marko Đurić i Nenad Popović.
"Ne gledamo i nećemo da gledamo situaciju kroz ružičaste naočare, ali bez obzira na to mi radimo na očuvanju suvereniteta i razvoju ekonomije naše zemlje, pa i saradnje sa prijateljskim zemljama, a među njima je i Srbija", naglasio je ruski ambasador.
Bocan-Harčenko je pozdravio i bivšeg predsednika Srbije Tomislava Nikolića, ističući da i danas daje doprinos razvoju odnosa dve države.
Govoreći o rezultatima nedavno održanog Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma, ambasador je naveo da je taj skup pružio priliku da se iz prve ruke čuje o stanju ruske privrede.
"Kao i u drugim zemljama imamo svoje prioritete, a imamo i rezultate, između ostalog, u saradnji sa našim prijateljima i organizacijama kao što su BRIKS, ŠOS i drugi", dodao je.
Osvrćući se na sukob u Ukrajini, Bocan-Harčenko je ocenio da postupci Kijeva pokazuju da je "režim potpuno prešao na terorističke aktivnosti". Kao primer naveo je nedavni napad na panoramu "Odbrana Sevastopolja", koja prikazuje događaje iz Krimskog rata.
"To je gađanje simbola, simbola istorije. Prethodno je to učinila nacistička Nemačka 1942, a sada Kijev. Taj simbol im ne da da mirno spavaju, jer je to simbol Krimskog rata. Gađanje objekta svetske umetnosti apsolutno ima teroristički karakter, kao i gađanje energetskih objekata… To pokazuje da kijevski režim misli samo na sebe", rekao je ambasador.
On je dodao da je zbog toga, kako je naveo, neophodno da Rusija izbori pobedu.
Govoreći o energetskoj saradnji sa Srbijom, Bocan-Harčenko je podsetio da je ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović nedavno boravila u Rusiji i ocenio da se saradnja dve zemlje u toj oblasti nastavlja uprkos sankcijama.
Poseban deo izlaganja posvetio je kulturnim vezama dve zemlje, podsećajući na nedavna gostovanja Boljšoj i Marijinskog teatra u Srbiji, Dane ruskog filma i predstojeću manifestaciju "Dijamantski leptir", posvećenu evroazijskoj kinematografiji.
Ambasador je posebno izdvojio saradnju Ruske pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve, ocenivši da ona svedoči o poštovanju zajedničkog duhovnog i istorijskog nasleđa.
Svečanosti, pored ministra unutrašnjih poslova Ivice Dačić, šefa srpske diplomatije Marka Đurića i ministra bez portfelja Nenada Popovića, prisustvuju i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić, ministar pravde Nenad Vujić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Dragan Glamočić, ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević, ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević, ministar nauke, inovacija i tehnološkog razvoja Bela Balint, ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina.
U ambasadi Rusije prisutni su i nekadašnji predsednik Srbije i predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju sa Kinom i Rusijom Tomislav Nikolić, patrijarh srpski Porfirije, direktor Vladine kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Arno Gujon, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović, direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovan Bojić, nekadašnji fudbaler Dušan Savić, lideri političkih stranaka i predstavnici diplomatskog kora.
Dan Rusije je državni praznik koji se od 1992. godine obeležava 12. juna u čast usvajanja Deklaracije o državnom suverenitetu Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike. Donošenje te deklaracije Prvog kongresa narodnih poslanika označilo je početak ustavne reforme u ruskoj sovjetskoj državi.
Novo ime zemlje usvojeno je 25. decembra 1991. godine, a godinu dana kasnije Vrhovni Sovjet Rusije proglasio je 12. jun nacionalnim praznikom.
Live
