Iz Brisela u poslednje vreme stiže "kiša" non-pejpera o promeni pravila za članstvo u Evropskoj uniji koji eventualnim članicama, već od prelaska "praga", daju etiketu drugorazrednih igrača bez prava glasa. U svakom od njih govori se o usklađivanju sa spoljnom politikom EU, a jasno je da Beograd iskače iz ovog evropskog koloseka, jer ne želi da uvede sankcije Rusiji.
Pet članica EU Francuska, Nemačka, Belgija, Luksemburg i Holandija predložili su juče da članstva u EU predviđaju mogućnost privremenog ograničavanja prava glasa novih članica u pojedinim oblastima. Nova pravila predviđaju ograničena prava članica u oblastima u kojima se odluke donose jednoglasno - politika proširenja, zajednička spoljna i bezbednosna politika i višegodišnji budžet Evropske unije. U dokumentu se predlaže uvođenje obavezujuće klauzule kojom bi se zabranilo nazadovanje u poštovanju evropskih vrednosti, kao i mogućnost aktiviranja dodatnih zaštitnih mera u slučaju ozbiljnih kršenja, uključujući suspenziju pojedinih oblika saradnje.
Francusko-nemački non-pejper, koji je predstavljen u Tivtu, na Samitu EU - Zapadni Balkan predlaže da lideri i ministri zemalja kandidata učestvuju u pojedinim tačkama dnevnog reda neformalnih sastanaka Saveta EU i Evropskog saveta. Učešće u određenim tačkama dnevnog reda Saveta EU u statusu posmatrača, bez prava glasa, bilo bi uslovljeno zatvaranjem relevantnih poglavlja u pristupnom procesu.
Non-pejperom se predlaže da samo one zemlje koje su privremeno zatvorile Poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku, mogu da učestvuju u konkretnim tačkama dnevnog reda sastanaka Saveta za spoljne poslove kao posmatrači, bez prava glasa.
Dokument detaljnije razrađuje ideje koje je prošlog meseca izneo nemački kancelar Fridrih Merc, kada je predložio da se Ukrajini odobri pridruženo članstvo u EU, ali i pravila za zemlje Zapadnog Balkana.
U javnosti se pojavio i predlog Austrije, Italije, Češke, Slovenije i Slovačke "korak po korak". Ove zemlje opisale su model kao "sistematsku sektorsku integraciju" koji bi podrazumevao širenje opsega programa EU u kojima zemlje poput Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Srbije mogu da učestvuju dok se poglavlja usklađuju sa pravilima Brisela.
"Postepena integracija trebalo bi da se aktivno i sistematski sprovodi kada kandidat pokaže visok nivo usklađenosti sa pravnim tekovinama EU u relevantnom sektoru", navodi se u dokumentu.
Prethodnih dana pojavile su se informacije da se Srbija pritiska da uvede vize za Ruse, dok od početka Specijalne vojne operacije traju optužbe da Beograd nije uveo sankcije Moskvi. Državni vrh je u nekoliko navrata ponovio da neće uvesti sankcije Rusiji, iako je EU to učinila. Kada Evropa govori o usklađivanju bezbednosne i spoljne politike misli na uvođenje mera Moskvi.
Ambasador Srbije pri EU Danijel Apostolović rekao je da je prioritet Beograda ispunjavanje političkih uslova i dodao da bi naredni meseci mogli da budu važni za deblokadu procesa otvaranja klastera 3. On je rekao i da bi francusko-nemački non-pejper "mogao da donese značajne promene u pristupnom procesu".
"Mislim da je dobro što iza ovog non-pejpera stoje dve najvažnije i najuticajnije države članice Evropske unije, Francuska i Nemačka", rekao je Apostolović medijima.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas da je da sa Gertom Janom Kopmanom, direktorom Direktorata Evropske komisije za proširenje i istočno susedstvo razgovarao o daljem napretku Srbije na evropskom putu i ispunjavanju obaveza iz pristupnog procesa.
"Posebnu pažnju posvetili smo usaglašavanju seta pravosudnih zakona sa preporukama Venecijanske komisije, usvajanju preostalih zakona u skladu sa preporukama ODIHR-a o unapređenju izbornog procesa, kao i formiranju REM-a. Razmenili smo mišljenja i o pitanjima zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije, kao i o novim inicijativama koje imaju za cilj da daju dodatni zamah politici proširenja", istakao je Vučić.
On je juče na pitanje o mogućnosti priznavanja nezavisnosti tzv. Kosova u zamenu za ubrzanje puta ka Evropskoj uniji i otključavanje ekonomske budućnosti, u intervjuu za "Foks njuz" odbacio takvu mogućnost.
Poručio da ekonomska saradnja i bolji politički odnosi moraju prethoditi statusnim pitanjima.
"Ne kažem da sam spreman da prekršim Ustav svoje zemlje. Uvek sam bio otvoren za razgovore ili kompromisna rešenja, uvek sam bio otvoren za razvoj odličnih ekonomskih veza i nesumnjivo mnogo boljih političkih veza. Ali ne govorim o priznavanju ičije nezavisnosti", rekao je on.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević izjavio je da nemačko-francuski non-pejper zadovoljava interese Srbije i onoga što je nedavno i bio zahtev srpske strane, a to je pristup tržištu imajući u vidu da je Srbiji ekonomija u prvom planu.
Kako je rekao za Tanjug, politička dimenzija je nama sada u drugom planu, jer Srbija zadržava svoju poziciju, međunarodni položaj i spoljnopolitičku orijentaciju zasnovanu na interesima.
No, koliko god da se non-pejpera pojavi Srbija, kada je reč o evropskom putu, ima samo jedan putokaz, a to je Kosovo i Metohija i u EU može ući samo celovita.