"Euraktiv": Vučićev preokret ili kupovina vremena?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prvi put je, od dolaska na vlast 2012. godine, sateran u ćošak, pišu u kolumni za "Euraktiv" Maja Bjeloš, viši naučni saradnik, i Srđan Cvijić, predsednik Međunarodnog savetodavnog komiteta Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), čiji rad finansijski podržavaju, između ostalog, Agencija Sjedinjenih Američkih Država za međunarodni razvoj (USAID), Nacionalni fond za demokratiju i ambasada SAD u Beogradu.

Autori navode da su potez predsednika Srbije, kada je u pitanju francusko-nemački plan za Kosovo i Metohiju, mnogi "ishitreno protumačili kao zaokret od Moskve ka Zapadu".

Oni podsećaju na Vučićeve reči kojima je upozorio javnost da će Srbija, ako ne prihvati plan, biti suočena sa gnevom Evropske unije i Amerike. Pregovori o pristupanju EU bi mogli da budu prekinuti, bezvizni režim sa EU bi mogao da bude ukinut, krediti Međunarodnog monetarnog fonda smanjeni, strane direktne investicije bi prestale da prilivaju u Srbiju, a zemlja bi bila u opasnosti od međunarodne izolacije.

Medijsko diktiranje narativa

"Znajući da 54 odsto stanovništva gleda TV stanice sa nacionalnom pokrivenošću koje kontroliše režim, dok je udeo nezavisnih stanica koje kritikuju Vučićevu vladavinu svega dva odsto, predsednik i njegovo okruženje mogli su da izdiktiraju narativ koji je pogodniji za glatkije prihvatanje kosovskog sporazuma", tvrde autori.

Dalje navode da je, "zahvaljujući Vučićevoj propagandi, ruska meka moć pustila duboke korene u Srbiji".

(Ne)rešen status Kosova je "stepovanje" koji ima za cilj da obezbedi politički opstanak predsednika Srbije, navodi Cvijić i tvrdi da je deo Vučićeve strategije bilo i računanje da će premijer privremenih Prištinskih institucija Aljbin Kurti odbiti osnivanje Zajednice srpskih opština.

Autori tvrde da je Vučić naišao na problem nakon što je Kurti nagovestio da će prihvatiti predlog kao okvir za dalje razgovore sa Srbijom. Međutim, Kurti je više puta ponovio da nema nameru da se pozabavi formiranjem ZSO, a nedavno je izneo niz ultimatuma za formiranje iste, koji podrazumevaju i "međusobno priznanje". Vučić je, navode Cvijić i Bjeloš, kao odgovor signalizirao da je spreman za vanredne opšte izbore u Srbiji.

"Sve što Vučić radi usmereno je na izbegavanje Sanaderove sudbine", ocenjuje autor teksta govoreći o bivšem premijeru Hrvatske koji je osuđen na 18 godina i osam meseci zatvora. Ovo bi se moglo protumačiti kao vrlo jasna i otvorenja pretnja predsedniku Srbije.

Podsećamo, ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko izjavio je da će konačan status Kosova i Metohije biti definisan po završetku trenutnog sukoba između Zapada i Rusije i stvaranja novih geopolitičkih uslova.

Bocan-Harčenko je u intervjuu agenciji Beta kazao da je razumeo da francusko-nemački predlog za rešavanje kosovskog pitanja kakav jeste nije prihvatljiv za Srbiju, jer predviđa neprotivljenje Srbije da takozvano Kosovo postane član svih međunarodnih organizacija.

"Predsednik Vučić je na poslednjem zasedanju Skupštine Srbije bio odlučan i jasan u tome da je odbio francusko-nemački plan. Ne znam zbog čega se u pojedinim medijima ističe da bi predsednik Vučić mogao da prihvati taj plan kad je rekao da je on neprihvatljiv za Beograd. Mislim da ne postoji ni najmanja verovatnoća da Srbija prihvati francusko-nemački plan", istakao je Bocan-Harčenko.

Ono što ostaje nejasno u tekstu na portalu "Euroaktiv" jeste zašto se baš sad poteže pitanje Vučićevog navodnog zaokreta prema Zapadu, kada je predsednik Srbije više puta u javnosti, u poslednje vreme, isticao da je za njega ovaj plan neprihvatljiv i da će, što se tiče statusa Kosova i Metohije, se držati Ustava Srbije, koji je, kako je rekao, Sveto pismo za njega.