Ključ Prištine za starog saveznika: Tri decenije Danijela Servera protiv Srbije

U politici nije nikakva retkost da ljudi promene partije, ideologije i saveznike. Ali je pravo čudo kad neko više od od 30 godina ne promeni u svom političkom ponašanju gotovo ništa.

Dok su se ređale administracije u Vašingtonu, menjale vlasti u Beogradu i Prištini, završavali se ratovi i potpisivali sporazumi, politički kompas Danijela Servera nepogrešivo je bio usmeren ka istom cilju - nezavisnom Kosovu, slaboj Srbiji, jakoj Bosni i Hercegovini i onesposobljenoj Republici Srpskoj.

Najezda albanskih lobista uoči izricanja presude vođama tzv. OVK: Danijel Server opet servira laži

Nikada zadovoljan politikom Beograda i Banjaluke, njegove simpatije rezervisane su za političare poput Aljbina Kurtija, koji "želi da što više govori na svom tečnom srpskom" i Mila Đukanovića, čoveka koji je "dostojanstveno predao vlast" i nepravedno "mnogo kritikovan zbog navodne korupcije". Ipak, najviše emocija pokazao je prema terorističkoj OVK i prema Hašimu Tačiju, kritikujući nedavno produžetak pritvora bivšim vođama. 

"Nije odgovoran za ono za šta je optuživan", kategoričan je Server u odbrani Zmije, kako glasi Tačijevo umetničko ime iz rata, koje je sam sebi nadenuo. 

Zato je ključ Prištine, nagrada koja mu je uručena na svečanosti povodom 250 godina američke nezavisnosti, mnogo više od protokolarnog priznanja. Kao što ni Danijel Server za Albance nije tek običan američki profesor.

Kad nam je serviran Server?

Ime ovog albanskog lobiste u Srbiji prvi put je glasnije od‌jeknulo 1998. godine, kada je zajedno sa Slavkom Ćuruvijom, Borisom Karaičićem i Milanom Panićem svedočio pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata. Poruka je bila jasna – Vašington treba snažnije da podrži demokratsku opoziciju u Srbiji. Američka administracija ubrzo je krenula upravo tim putem i višestruko povećala pomoć opozicionim strankama i nezavisnim medijima.

I to bi bilo to što se tiče bilo kakve podrške Srbiji. Jer još odlučnije je zastupao pravo Albanaca sa KiM na sopstvenu državu. Taj stav nije promenio ni posle Petog oktobra. Naprotiv, zbog pitanja južne srpske pokrajine 2003. godine ušao je u otvorenu polemiku sa tadašnjim premijerom Zoranom Đinđićem. Kada ga je Đinđić optužio da zastupa interese Albanaca i kritikovao američki Institut za mir zbog uticaja na politiku prema Srbiji, Server je uzvratio da su takve tvrdnje neosnovane.

"Ta izjava nije kredibilna i Zoran Đinđić to dobro zna. Treba ga podsetiti na pomoć koju je naš Institut za mir pružio DOS-u i na naše uravnotežene analize situacije u regionu", odgovorio je tada.

Kako je DOGE izazvao rat u Institutu za mir

Funkciju direktor programa za Balkan u američkom Institutu za mir napustio je 2010. godine pod nerazjašnjenim okolnostima, od kada, kao pomoćni profesor, predaje na Univerzitetu "Džons Hopkins". Dok je imidžu albanskog lobiste veran još od devedesetih godina. 

Institut za rat i mir

Institut za mir, uprkos nazivu, nikada nije bio samo mesto akademskih rasprava. Reč je o ustanovi koju je osnovao američki Kongres i koja se do povratka Donalda Trampa u Belu kuću obilato finansirala iz federalnog budžeta (danas su prihodi trostruko manji). Tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije njegovi eksperti često su zastupali stavove koji su podrazumevali odlučnije američko angažovanje, ne ustežući se da navijaju i za upotrebu vojne sile.

Jedna rasprava iz Vašingtona ostala je posebno upamćena. Na konferenciji o budućnosti Balkana decembra 2000, dakle tri meseca pošto je Srbija prigrlila demokratiju, Server je rekao da njegov Institut smatra d "posle rata treba da dođe do pomirenja". Srpski intelektualac Aleksa Đilas odgovorio mu je rečenicom koja je u beogradskim novinarskim krugovima postala kultna:

"Problem sa vašim Institutom jeste što mislite da pre pomirenja treba da dođe do rata".

Objašnjenja da je Institut za mir "nezavisna, neprofitna organizacija, osnovana kako bi pomogla rešavanje i sprečavanje nasilnih sukoba", držali su se i marta 2025, kada je Kancelarija za vladinu efikasnost (DOGE) preuzela upravljanje. Prizor zgrade Instituta u kojoj je zabarikadiran bivši predsednik odbora, ne želeći da prihvati svoju smenu, dok ulazu prilaze tim Ilona Maska uz pomoć Metropolitanske policije Vašingtona, policije Stejt departmenta i FBI deo srpske javnosti doživeo je kao poetsku pravdu.

Gde su ključevi Sarajeva?

Smajlović: Balkan je sad bojno polje u sukobu Vašingtona i Brisela

Pre nego što je prešao u Institut za mir, Server je radio u Stejt departmentu, gde je bio angažovan na poslovima vezanim za Balkan. Između 1994. i 1996. obavljao je dužnost američkog izaslanika za Muslimansko-hrvatsku federaciju u Bosni i Hercegovini. Tako je prema Republici Srpskoj zastupao tvrđi stav ponekad i od same američke administracije. Po njegovom mišljenju, Vašington je godinama pokazivao previše uzdržanosti prema Miloradu Dodiku, koji je "kao salamu izrezao RS na centimetar od nezavisnosti" i nastoji da sarađuje sa Beogradom "kako bi 'srpski svet' postao stvarnost".

Postojanje Republike Srpske mu je toliko nepodnošljivo, da je Serveru i sama ideja Zajednice srpskih opština odbojna jer miriše na Srpsku:

"Treba da se izbalansiraju interesi Prištine koja ne želi da zajednica bude osnov za nastajanje nekakve nove Republike Srpske, koja bi faktički bila izvan centralne vlade, i interesi i potreba Srba da sami upravljaju u mnogim oblastima svojih lokalnih zajednica, ali unutar ustavnog okvira Kosova", objašnjavao je. 

Istovremeno, Server podržava evropske integracije Srbije, ali kao instrument za priznanje Kosova, koje i onako želimo samo zbog teritorije, a ne i zbog ljudi koji na njemu žive. U tom kontekstu postavio je i retoričko pitanje koje je izazvalo brojne reakcije:

"Da li zaista želite Albance u svom fudbalskom timu?", upitao je pre desetak godina novinara "Blica".

Što se tiče ocene perspektive Srbije u EU – ona je nikakva, jer balansiramo između Zapada, Rusije i Kine. Nije zadovoljan ni Donaldom Trampom delom zbog toga što smatra da bi trebalo da bude tvrđi prema Srbiji i po pitanju KiM, a naročito što mu se čini da je šef Bele kuće bolećiv prema RS i Dodiku.

Njegov uticaj u Vašingtonu nije proisticao iz akademske karijere, već dugogodišnjih, redovnih svedočenja pred Kongresom, učestvovanja u oblikovanju rasprava o Balkanu i nepogrešivom osećaju da kapitalizuje svaku geopolitičku tragediju. Tako je za vreme rata u BiH bio stručnjak za Balkan, kad je došlo bombardovanje Srbije postao je specijalista za KiM i Albance, a kada se žarište preselilo u Avganistan i Irak, prekvalifikovao se u stručnjaka za terorizam. 

U politici je potrebno vreme da se vidi ko je za koga radio. No, za Danijela Servera to ne važi – jasno je kao dan čije je interese zastupao. I još jasnije čije nije.