Svet
Danska prisilno sprečavala Grenlanđanke da rađaju: Da li je počinjen genocid?
Najmanje 4.000 žena i devojčica, od kojih su neke imale samo 12 godina, dobijalo je spirale ili kontraceptivne injekcije, često bez znanja i pristanka. Stručnjaci nisu utvrdili da je počinjen genocid, ali upozoravaju da pitanje genocidne namere Danske nije zatvoreno
Hiljade žena i devojčica sa Grenlanda bile su podvrgnute kontracepciji bez njihovog znanja ili pristanka, čime su prekršena njihova ljudska prava, ali raspoloživi dokazi nisu dovoljni da bi se ta praksa kvalifikovala kao genocid.
To je zaključak dva nova ekspertska izveštaja o jednoj od najmračnijih stranica danske politike prema stanovništvu Grenlanda.
Najmanje 4.000 žena i devojčica, od kojih su neke imale samo 12 godina, dobile su spirale ili kontraceptivne injekcije između 1966. i 1991. godine, često bez njihovog pristanka ili čak znanja, pokazala je zajednička dansko-grenlandska istraga iz 2025. godine. Cilj je bio smanjenje nataliteta i broja članova porodica na Grenlandu, što su danske vlasti u to vreme videle kao način za poboljšanje životnog standarda i socijalnih i zdravstvenih uslova na arktičkom ostrvu.
Posledice po neke žene bile su teške – obilna krvarenja, ozbiljne infekcije, oštećenja jajovoda, odstranjivanje materice i trajna nemogućnost da imaju decu.
Sprečavanje rađanja i pitanje genocida
Upravo je namera sa kojom je program sprovođen postala centralno pitanje istrage.
Konvencija UN o genocidu pod tim zločinom ne podrazumeva samo ubijanje pripadnika neke grupe. Među zabranjenim delima nalaze se i "mere koje imaju za cilj sprečavanje rađanja" unutar nacionalne, etničke, rasne ili verske grupe. Da bi se takvo postupanje kvalifikovalo kao genocid, međutim, mora se dokazati namera da se određena grupa uništi u celini ili delimično.
Pravnica Dali Sambo Doro, bivša predsednica Inuitskog cirkumpolarnog saveta, i Mirijam Kalen, profesorka prava na Univerzitetu u Kopenhagenu, utvrdile su da postoji razuman osnov za verovanje da su Grenlanđanke bile izložene prisilnoj kontracepciji kojom su prekršena njihova prava na jednakost, nediskriminaciju, privatni i porodični život, kao i pravo da ne budu izložene surovom, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju.
One nisu zaključile da je počinjen genocid. Utvrdile su, međutim, da postoji razuman osnov za verovanje da je "ograničavanje rasta stanovništva" bilo jedan od faktora koji su uticali na pristup lekara kontracepciji.
Još značajnije, autorke navode da se postojanje genocidne namere ne može utvrditi samo na osnovu programa kontracepcije. Za konačan odgovor, smatraju, morala bi da budu razmotrena i druga postupanja Danske prema stanovništvu Grenlanda, uključujući oduzimanje inuitske dece i njihovo smeštanje u danske porodice.
Takva analiza nije bila deo njihovog mandata.
Zato su zaključile da genocidna namera Danske "ostaje moguć zaključak" do kojeg bi sud mogao da dođe nakon razmatranja svih dokaza.
Danska znala još 1969?
Doro i Kalen otišle su i korak dalje: zaključile su da postoji "razuman osnov za verovanje" da je Danska prekršila Konvenciju o genocidu.
Prema njihovom nalazu, danske vlasti su još 1969. godine znale da postoji ozbiljan rizik da program predstavlja sprečavanje rađanja unutar određene grupe, ali nisu preduzele sve mere koje su im bile na raspolaganju. Da li je time Danska zaista prekršila Konvenciju, naglasile su, konačno može da utvrdi samo sud.
Drugi ekspertski tim došao je do drugačijeg zaključka.
Bivši direktor Danskog instituta za ljudska prava Jonas Kristofersen i psiholog Jensine Nedergard prihvatili su da je ženama naneta nepravda, ali nisu pronašli dokaze da je "bilo koja vlast ili zdravstveni radnik u bilo kom trenutku imao nameru da uništi stanovništvo Grenlanda".
Oni su tokom rada napustili prvobitni ekspertski panel i podneli zaseban izveštaj. Jedan od nezavisnih akademskih recenzenata kasnije je ocenio da njihov dokument ne ispunjava "priznate naučne standarde", dok je ministar pravde Grenlanda naveo da nisu ispunili zadatak koji im je poveren. Kristofersen i Nedergardova odbacili su te ocene.
"Tretirali su nas kao životinje"
Iza pravnih rasprava stoje sudbine hiljada žena. Inger Platou, koja danas ima 70 godina, ispričala je da se posle onoga za šta joj je rečeno da će biti manja operacija probudila i otkrila da joj je bez pristanka ugrađena spirala.
"Ispostavilo se da su nas tretirali kao životinje", rekla je, dodajući: "Bez pristanka, samo su želeli da spreče žene da rađaju i imaju decu. Bio je to veoma nečovečan postupak".
Lekar joj je kasnije rekao da zbog komplikacija više ne može da zatrudni. Kasnije je usvojila dvoje dece iz Kolumbije.
"Veoma smo pokorni pred autoritetima, jer smo deca kolonije", kazala je.
Danska premijerka Mete Frederiksen izvinila se 2025. godine ženama koje su, prema njenim rečima, bile izložene "sistematskoj diskriminaciji", a Danska je sada usvojila i zakon prema kojem će svaka pogođena žena dobiti 300.000 danskih kruna, odnosno oko 46.700 dolara.
Tramp čeka iz prikrajka
Slučaj dobija dodatnu političku težinu u trenutku kada američki predsednik Donald Tramp otvoreno govori o preuzimanju Grenlanda.
Vašington je već isticao primere lošeg postupanja danskih vlasti prema stanovnicima svoje nekadašnje kolonije, pokušavajući da Grenlanđane ubedi da se okrenu Sjedinjenim Američkim Državama.
Grenlandska stranka Sijumut zato traži da dilemu o genocidu ne razrešavaju ni Kopenhagen ni političke komisije, već "nadležni i nezavisni međunarodni sud".
"Danas je moglo da nas bude mnogo više Grenlanđana", poručili su iz te stranke.
Ipak, i autori izveštaja i žene koje su bile žrtve programa zatražili su da se njihova iskustva ne pretvaraju u oružje u geopolitičkoj borbi oko budućnosti Grenlanda.
Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen najavio je formiranje komisije za pomirenje koja, kako je rekao, ne treba da se bavi prebacivanjem krivice, već otkrivanjem istine.
Live
