Koju nedelju uoči šeste godišnjice istorijskih 30-avgustovskih izbora i pada režima Mila Đukanovića, Crna Gora je na pragu ustavnih promena koje se odnose na – funkcionisanje Tužilačkog saveta i Narodne banke. Ni ove ustavne promene neće, međutim, rezultirati uvođenjem srpskog jezika kao službenog, dvojnog državljanstva, niti narodne trobojke u najviši pravni akt te države.
Podsećanja radi, na poslednjem popisu održanom u Crnoj Gori pre nešto više od tri godine, 43,18 posto građana izjasnilo se da govore srpskim jezikom, a 32,93 posto da su Srbi!
Najavljujući da će prvo glasanje o promena Ustava biti održano već danas, predsednik Skupštine CG Andrija Mandić, lider Nove srpske demokratije, izjavio je kako veruje "da ćemo u ponedeljak imati dve trećine glasova potrebnih za otpočinjanje ustavnih promena". Mandić je dodao da "NSD ima jasan i konkretan plan i vodi novu srpsku politiku za novo vreme".
"Mi ćemo Crnu Goru uvesti u Evropsku uniju", rekao je Mandić.
Sa druge strane, predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević, dojučerašnji koalicioni partner NSD-a, deo vladajuće koalicije a sada u opoziciji, ocenio je kako ovo "nijesu izmjene Ustava već vudu vradžbine parlamentarne većine kojima se pokušava oživiti politički zombi Ranko Krivokapić, koji sa kosom na talase obitava u Vladi, prima platu i vodi antisrpsku politiku".
Prema Kneževiću, "Ustav je najantisrpskiji dokument u istoriji Crne Gore, kao dokument u kome nema srpskog jezika kao službenog, nema trobojke, nema dvojnog državljanstva, a te 2007. godine, kada je usvajan, nijedan srpski poslanik nije glasao za njega".
"Nikada više Srba na funkcijama, a nikad više zabrana na Srbe", ocenio je Knežević današnje prilike u Crnoj Gori.
Podgorički portal "Borba" piše danas u redakcijskom komentaru da su "najnovije dogovorene ustavne promene, aminovane pod patronatom Evropske unije, ogolile surovu istinu o trenutnoj vladajućoj većini: sve može i sve prolazi, osim srpskog jezika i prava onog naroda koji je izneo promene u Crnoj Gori".
"Scenarij koji gledamo predstavlja ništa drugo do nastavak identitetskog inženjeringa Mila Đukanovića, samo u novom, 'evropskom' pakovanju. Dok Milo Đukanović zadovoljno trlja ruke gledajući kako se njegova višedecenijska politika diskriminacije nastavlja bez ikakvih prepreka, premijer Milojko Spajić se ponaša kao obični izviđač i nemi izvršilac tuđih naloga, kojem su briselske direktive važnije od elementarne pravde i volje sopstvenih građana", piše "Borba".
Za ovaj portal "sramota je i bruka da se pod plaštom 'evropskih integracija' – "ponovo gura pod tepih jezik kojim govori ubedljiva većina ili ogroman procenat građana Crne Gore".
"Postavlja se pitanje: da li je uslov za ulazak u EU odricanje od sopstvenog identiteta i pristajanje na status građana drugog reda?", navodi se u komentaru.
Kako piše ovaj portal, "sva politička i istorijska odgovornost sada se prebacuje na Novu srpsku demokratiju Andrije Mandića", a, "koalicija koja je decenijama obećavala odbranu srpskih nacionalnih interesa i ravnopravnost srpskog jezika sada se nalazi pred ključnim istorijskim ispitom".
"Ako prihvate ove ustavne promene bez garantovanog statusa srpskog jezika, to će biti direktna kapitulacija i izdaja poverenja stotina hiljada građana. Ako NSD i Mandić pređu preko ovoga, poslaće poruku da su fotelje i učešće u vlasti važniji od jezika, pisma i dostojanstva naroda koji ih je birao. Na potezu su – ili će odbraniti principe na kojima su rođeni, ili će postati saučesnici u nastavku DPS politike", konstatuje "Borba".
Posle objavljivanja rezultata popisa iz 2023. godine, krajem 2024, pojedini politički analitičari iz Podgorice ocenili su da je "rezultatima popisa označen definitivni krah Milovog pokušaja etničkog inžinjeringa" kao i da će "rezultati popisa učiniti legitimnom inicijativu da srpski jezik dobije status službenog jezika u Crnoj Gori".
Istoričar Aleksandar Raković tada je za RT Balkan ocenio da, "što se tiče srpskog jezika, on bi morao, trebalo bi da bude uvršten u Ustav Crne Gore kao službeni jezik".
"To sad zavisi i od DPS-a ali ne verujem da će oni podržati takvu ideju, jer su segregacionistička, srbožderska stranka. Vrlo je složena slika Crne Gore danas, ona je u neku ruku postala evropski Liban, s tim što u Libanu postoje neki dogovori kada će koja verska ili etnička grupa biti na kojim pozicijama. Ovde tih dogovora nema, i ako pogledamo Evropu, nema ni jedne druge države koja ima tako složenu strukturu a da nije federalizovana, entitetizovana, kantonizovana", rekao je tada Raković dodajući da je "teško je sada predvideti šta će biti, za šta će se Srbi izboriti, da li će biti konstitutivni".
Iz Srpskog nacionalnog saveta Crne Gore posle objavljivanja rezultata popisa, proročki je ocenjeno da "kao i prethodnih decenija, srpskom narodu u Crnoj Gori predstoji grčevita borba za očuvanje nacionalnog, kulturnog, jezičkog i verskog identiteta koja najpre mora rezultirati uvođenjem srpskog jezika kao službenog u svim državnim institucijama u Crnoj Gori i afirmacijom Ustavom garantovane ravnopravnosti ćiriličnog pisma".
Sagovornici RT Balkan iz Crne Gore podsećaju ovih dana i na činjenicu da je uz povlačenje ili bar izmenu Zakona o slobodi veroispovesti, poštovanje prava SPC i njenih vernika, i odbrana srpskog identiteta, srpskog jezika u Crnoj Gori bio jedan od osnovnih zahteva litijskog pokreta u ovoj državi 2019–2020. godine.
"Oni koji su 2020. pa i na kasnijim parlamentarnim i predsedničkim izborima na vlast došli upravo na talasu litija, tog pokreta, probuđenog narodnog duha, sada zaboravljaju na obećanja koja su tada dali, zaboravljaju kako su i na čijoj borbi došli na vlast, pokušavaju, čini mi se prilično nevešto da opravdaju zašto na kraće ili duže vreme odustaju od prava Srba u Crnoj Gori da se srpski jezik, trobojka, dvojno državljanstvo nađu u Ustavu države", kaže za RT Balkan jedan od uticajnih učesnika političkog života u Podgorici.
Krajem 2025. godine funkcioner DNP-a i tada potpredsednik Vlade Milun Zogović poručio je da u prvom kvartalu 2026. inicijativom 25 poslanika ili odlukom Vlade treba pokrenuti proceduru za izmene i dopune ustava kako bi se srpski jezik definisao kao službeni.
"Ako je u julu 2011. godine takvu inicijativu moglo da preduzme 28 poslanika zašto to ne bi moglo da se uradi sada. Želim da verujem da za ovu proceduru imamo većinu i u Vladi i u Skupštini. Ako nije tako onda je to važna politička činjenica", rekao je tada Zogović.
Mesec i po kasnije Zogović je podneo ostavku na mesto potpredsednika Vlade ocenjujući da je to "jedini logičan potez u skladu sa javno izrečenim obećanjima i čin lične odgovornosti" pošto "inicijativa za ustavno normiranje srpskog jezika, dvojnog državljanstva i istorijske trobojke, nije dobila očekivani nivo podrške".