Srbija i Balkan
Šta donose podele na relaciji Vašington-Brisel o izboru novog visokog predstavnika
Jasni stavovi Banjaluke i Moskve su da je došlo vreme da se visoki predstavnik povuče iz BiH. S druge strane, SAD su dosta ublažile stav, pa su počeli da govore da bi problemi BiH trebalo da budu rešavani iznutra, smatra Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije iz Banjaluke
Svađa i podela na relaciji Vašington - Brisel oko novog visokog predstavnika je sve dublja. Poslednja sednica Saveta za implementaciju mira završena je bez imena novog visokog predstavnika. Istovremeno, Banjaluka i Moskva misle da je vreme za ukidanje institucije OHRa-a.
O tome kakve igre se još očekuju oko OHR-a, u emisiji Danas na RT govorio je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbednosne studije iz Banjaluke.
Šolaja ističe da na ovom primeru nemogućnosti da se postigne dogovor mogu se uočiti odrazi šireg geopolitičkog plana. Kako objašnjava, Savet za implementaciju mira je jedno neformalno telo koje je nastalo između ratifikacije Dejtonskog sporazuma i potpisivanja Pariskog ugovora.
"Nažalost, jedno telo je nastavilo da postoji i imalo je različite oblike kroz godine. Oni su sebi prisvojili nešto što je Dejtonskim sporazumom, odnosno Aneksom 10, bilo formulisano drugačije, a to je način izbora visokog predstavnika. Reč je o predlogu dve strane koji dalje ide na usaglašavanje i potvrđuje se relevantnom Rezolucijom SB UN. Osim prvog visokog predstavnika, dve strane nisu imali predloge, to je uvek bio Savet za implementaciju mira. Kristijan Šmit je prvi koji nije imenovan u SB UN. On nije bio legalan, a upitan je i legitimitet jer se Ruska Federacija povukla iz Saveta za implementaciju mira", navodi Šolaja.
Trenutno je na snazi v.d. status visokog predstavnika iako Dejton to ne prepoznaje.
"Jasni stavovi Banjaluke i Moskve su da je došlo vreme da se visoki predstavnik povuče iz BiH. S druge strane, SAD su ublažile dosta stav, na tragu su da problemi BiH treba da budu rešavani iznutra. Taj pristup BiH se značajno promenio. I na sednici SB UN nedavno smo imali priliku i da čujemo stav Kine koja se dosad nije uključivala, barem ne kroz jasno komentarisanje situacije u BiH. Na globalnom nivou trenutno je više ljudi za odlazak visokog predstavnika nego što je za to da on ostane", ukazuje Šolaja.
Na pitanje zbog čega i dalje postoji interes Britanaca i nekih drugih zemalja da funkcija visokog predstavnika i dalje postoji, Šolaja naglašava da pojedine članice EU i neke izvan Unije, kroz svoj vidljiv angažman, i dalje deluju u pravcu toga da visoki predstavnik i dalje nastavi da koristi tzv. bonska ovlašćenja.
"Cilj je da se bi se stvari u BiH odvijale na način koji odgovara onima izvan BiH ili sa željama političkog Sarajeva. Bosna i Hercegovina sve ove godine nije uspevala da ostvari svoj međunarodni suverenitet, kao i ni unutrašnji", smatra Šolaja.
Prema njegovom mišljenju, ceo proces ide prema gašenju institucije visokog predstavnika. Sagovornik emisije "Danas na RT" ne očekuje da situacija oko izbora visokog predstavnika bude rešena do kraja godine.
Live
