Slučaj Račak 27 godina kasnije: Masakriranje istine u režiji Prištine (VIDEO)

Inscenirani navodni zločin nad albanskim civilima u Račku sredinom januara 1999. godine poslužio je kao ključni alibi i izgovor za nelegalnu agresiju NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju.

Dvadeset i sedam godina kasnije, zvanična Priština ponovo aktuelizuje slučaj Račak kako bi izvršila novi pritisak i obračunala se sa preostalim srpskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.

Početak suđenja u krivičnom postupku koji prištinska vlast vodi protiv 21 pripadnika Vojske i MUP-a Srbije koji su optuženi za izmišljeni "masakr u Račku", 15. januara 1999, nije održan u Osnovnom sudu u Prištini, jer sud nije uspeo da obezbedi uslove za početak glavnog pretresa.

Sećanje na teroriste i izrežirani "masakr": Kakve poruke su poslate iz Račka

Da li je slučaj Račak bio svesno insceniran povod da se masakrira prava istina? Šta se zaista dešavalo na terenu, na koji način je fabrikovana laž o masakru civila i kako su pripadnici terorističke OVK predstavljani kao "nevini civili"?

O ovim temama, za u emisiji "Danas na RT" govorili su Danica Marinković, nekadašnji istražni sudija koja je vodila uviđaj na licu mesta i novinar portala RT Balkan Zoran Šaponjić.

Danica Marinković objašnjava da nije ništa novo za Albance, ni za njihove institucije da izmišljaju i prekrajaju istinu, te da njihovi političari prikupljaju poene i na ovaj način vrše pritisak i etničko čišćenje na ono malo Srba što je ostalo na KiM.

Govoreći o tome šta je videla i otkrila 18. januara 1999. godine kada je ušla u Račak, Marinković kaže da je kao dežurni istražni sudija, nakon formiranja uviđajne ekipe 15. januara krenula prema Račku.

Ističe da su ih u policijskoj stanici u Štimlju sačekali i posmatrači misije OEBS-a, koje je obavestila da sa uviđajnom ekipom ide u Račak da izvrši uviđaj.

"Oni su pokušali prvo kroz razgovor, a onda i kroz povišeni ton i pretnje da me spreče da krenem, ali nisu u tome uspeli. Ušla sam sa uviđajnom ekipom uz pratnju srpske policije u selo, gde smo na jednom mestu pronašli veliku količinu oružja raznih vrsta", kaže Marinković dodavši da je to oružje ona, kao istražni sudija, popisala i fotografisala, nakon čega je natovareno na kamion sa prikolicom i prebačeno u magacin policijske stanice u Uroševcu.

Marinkovićeva napominje da pronalazak tolike količine oružja ukazuje na to da se ne radi o običnim civilima i seljanima, kako su stranci pokušali da predstave i da je spreče da uđe u selo, već da su tu bili naoružani borci.

"Nakon izvršenog uviđaja dokazala sam da su to bili pripadnici naoružane bande", podvlači Marinkovićeva.

Ističe da je tog prvog dana, kada je pronađeno oružje, pucano na njih i da im je policija rekla da nije bezbedno da idu dalje jer nemaju dovoljno ljudi da ih obezbede, tako da su se vratili u Prištinu.

"Započeli smo uviđaj, ali ga nismo dovršili zbog bezbednosne situacije", navodi Marinkovićeva.

Pojašnjava da je sa ekipom pokušala da uđe u Račak 16. i 17. januara, ali je i tada pucano na njih i bili su sprečeni.

Ispričala je da su stranci, sa kojima je razgovarala pre nego što je krenula, pretili, a jedan engleski general, zamenik Vilijama Vokera, čak joj je zapretio da će se on lično potruditi da je uhapsi i isporuči Hagu da joj se tamo sudi, jer će ona, kako je rekao, biti odgovorna ako se desi da još seljana iz Račka pogine.

Navodi da se tog 18. januara, kada su konačno uspeli da uđu u selo, nije pucalo, napominjući da je sa njima bilo stranih predstavnika, kao i stranih i domaćih televizijskih ekipa, a došla su i tri Vokerova saradnika, posmatrača koji su prihvatili da sa njom uđu u selo i prate istragu na terenu.

Posebno ističe da ona nije u tom momentu znala da je Voker već bio u Račku i izašao sa izjavom za medije, iako to nije smeo pre uviđaja.

"On je ušao u Račak, prikazao jarugu i tela koja ne znam ni gde je našao, jer ih ja nisam pronašla kada sam pronašla 40 tela u džamiji. Voker je to uradio bez ikakvog zakonskog osnova, jer on nikako nije smeo da bilo šta uradi u Račku bez prisustva naših institucija, a toga dana sam ja bila ovlašćena da odlučujem šta će se raditi", ističe ona.

Prema njenim rečima, prilikom ulaska u Račak 18. januara, nakon što ju je policajac obavestio da se u džamiji nalaze tela ubijenih, odmah se uputila tamo.

Naš izbor

Račak, 27 godina kasnije: Najveća medijska i obaveštajna prevara veka i naknadne laži i istine

Ističe da je u džamiju tada ušao svako ko je želeo, uključujući domaće i strane novinare, predstavnike međunarodnih organizacija, kao i tri zamenika Vilijema Vokera. Marinkovićeva naglašava da su svi oni imali priliku da vide potpuno iste stvari kao i ona, budući da su zajedno obilazili mesto, glasno razgovarali, postavljali pitanja. Napominje da su oni sve vreme imali svog prevodioca.

"Unutra se nalazilo 40 tela čije su glave bile prekrivene do pola, dok im je donji deo tela bio otkriven, čim se moglo primetiti da nose vojničke čizme i pantalone", priča gošća RT Balkan.

Marinkovićeva navodi da ne zna ko ih je uneo, ali ih je pronašla upravo u džamiji, dok je albanska strana imala drugačiju zamisao.

Voker je, kako ističe, izašao u javnost sa neistinom i scenariom da je srpska policija navodno izvršila masakr nad albanskim civilima, što je trebalo da potvrdi i tadašnja haška tužiteljka Luiz Arbur, koja je krenula iz Makedonije. Međutim, Marinkovićeva je uspela da uđe pre nje i pronađe ubijene, uprkos svim pokušajima da je u tome spreče.

Prema njenim rečima, nakon što je od sudsko-medicinskog veštaka, profesora Dobričanina, zatražila da vizuelno pregleda tela i utvrdi ima li tragova navodnog masakra, profesor je to učinio pred svedocima i kamerama, potvrdivši da na telima nema nikakvih tragova masakra.

Tela su potom prebačena na Institut za sudsku medicinu u Prištini radi obdukcije. Na njen nalog uzete su parafinske rukavice sa ruku poginulih, čime je utvrđeno da su držali oružje.

Veštačenjem je dokazano da su povrede nastale isključivo iz vatrenog oružja, da nije bilo nikakvih povreda nanetih nakon smrti, kao i da su potpuno isključene bilo kakve indicije o masakru.

"S obzirom na materijalne dokaze na terenu – pored oružja, rovova, pronađenog oružja u svakoj kući, sanduka sa municijom, ručnih bombi i uniformi sa oznakama takozvane OVK – svi materijalni dokazi su ukazivali na zaključak da je Račak bio veliko uporište terorističke bande, da su tu bili albanski teroristi koji su vršili terorističke akcije, ubijali policajce i civile, i da je policija Srbije izvršila antiterorističku akciju", naglašava Marinkovićeva.

Novinar RT Balkan Zoran Šaponjić je napomenuo da je izricanje presude Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju i drugim komandantima takozvane OVK pred Specijalnim sudom u Hagu zakazano za septembar ove godine, tako da je vlastima u Prištini potrebno da se ovaj sudski proces za Račak pokrene upravo sada, 27 godina kasnije, kako bi se trenutna dešavanja nekako pokrila.

"Ako presuda bude osuđujuća, u šta ja sumnjam, čitava priča o njihovoj navodnoj oslobodilačkoj borbi, vojsci i lažnoj samozvanoj državi pada u vodu", ocenio je Šaponjić.

On je ukazao da je Prištini priča o Račku potrebna i u slučaju da presuda bude oslobađajuća, ali u tom slučaju kako bi se održao narativ o Srbima kao zločincima, kao lošim momcima koji ne zaslužuju da žive na KiM.

"O tome kako je opravdana osveta nad Srbima, kako je opravdano sve što se Srbima i srpskom narodu u ovom trenutku dešava. Račak im je potreban da bi se pokrila i ova nova serija hapšenja Srba koji se masovno optužuju za ratne zločine", ističe Šaponjić.