Potpredsednik Vlade CG tvrdi da je Ulcinj "albanski grad": Zvanična Podgorica ćuti

"Ulcinj je albanski grad", poručio je potpredsednik Vlade Crne Gore Nik Đeljošaj, i – ništa se nije desilo! Vlast u "evropskom Montenegru" je ostala nema na ovakve velikoalbanske stavove iz samog njenog vrha. Za to vreme, pominjanje srpstva, srpskih simbola i identiteta Srba u Crnoj Gori godinama unazad izaziva burne političke polemike, osude i javna oglašavanja.

Ovakva objava Đeljošaja usledila je nakon polemike u Skupštini Crne Gore o statusu Opštine Ulcinj, a u vezi sa izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi.

On je na društvenim mrežama objavio fotografiju na kojoj su, uz panoramu najjužnije crnogorske opštine, istaknute i albanske zastave, uz poruku da je Ulcinj grad sa većinskim albanskim stanovništvom i da je – "albanski grad".

"Ulcinj je bio grad. Ulcinj je grad. Ulcinj će uvek biti grad. Ulcinj je grad sa većinskim albanskim stanovništvom. Ulcinj je albanski grad", napisao je Đeljošaj.

Milan Knežević o novom zakonu: Šta bi Njegoš rekao da je danas živ

On je dodao da je Ulcinj grad zarobljen od strane nekih političara poznatih po korupciji", navodeći da će, kako je rekao, biti "oslobođen u junu 2027. godine".

Reakcije iz Vlade i parlamentarne većine su izostale, a podgorički "Dan" piše da etnički narativ političara u Crnoj Gori, iako je ona Ustavom definisana kao građanska država, nije novost.  

Međutim, navodi se, poruka iz samog vrha Vlade, kojom se jednom crnogorskom gradu daje isključivi etnički predznak druge nacije otvara pitanje gde je granica između legitimne nacionalne retorike i narušavanja ustavnog poretka, suvereniteta i građanskog karaktera države.

Prema oceni funkcionera Ujedinjene Crne Gore i donedavnog poslanika Vladimira Dobričanina, "Đeljošaj se očigledno ne odriče velikoalbanskog ekstremizma koji pokazuje već decenijama".

"Ulcinj sa Adom Bojanom je biser crnogorske obale. On jeste grad gde dominira albansko stanovništvo, ali on nije samo albanski grad, odnosno, on je i albanski grad, ali je i srpski, i crnogorski, i bošnjački, i grad svih onih koji se u njemu osećaju kao kod kuće. To tako treba da ostane kako bismo izbegli velike neprijatnosti, koje bi usledile ukoliko nastavimo sa politikama čiji je reprezent Đeljošaj", istakao je Dobričanin.

Smatra da bi u ovakvim situacijama Vlada morala da da konkretan i oštar odgovor, ali da ne očekuje da će ga biti.

"Očekujem da će odgovor najverovatnije izostati. Ukoliko ga bude, to će biti prilično iznenađujuće. Tišina u ovakvim slučajevima, nažalost, ne vodi smirivanju tenzija, već naprotiv, vodi nečemu što sam lično osetio i što će osetiti svi građani Crne Gore ukoliko se ovakva, u ovom trenutku samo retorika, ne saseče na svom početku. Nažalost, iz iskustva tvrdim da je taj početak davnašnji, a odgovora nikada nije ni bilo", zaključuje Dobričanin.

Godišnjica referenduma u Crnoj Gori: "Nezavisnost" nastala na antisrpstvu (VIDEO)

Slična izjava pre svega nekoliko dana izazvala je komešanje i u Skupštini Crne Gore. Naime, nakon izlaganja poslanika Artana Čobija, poslanici su tražili pojašnjenje u kom kontekstu je pomenuo Ulcinj, a poslanik Evropskog saveza Boris Mugoša je pitao Čobija da li je rekao da je Ulcinj albanski grad.

"To pitam uz ogradu jer je možda bio problem u prevodu. Svi su gradovi crnogorski, ne u nacionalnom nego u državotvornom smislu. Opasno je ako budemo nazivali gradove po onome koji narod je u njima većinski. Volio bi da niste rekli ono što smo čuli u slušalicama", rekao je Mugoša, podseća "Dan".

Čobi je potom pojasnio da je govorio o "vremenu kad je Ulcinj dat Crnoj Gori kao grad sa većinskim albanskim stanovništvom".

Portal IN4S u svom osvrtu postavlja pitanje šta bi se dogodilo da je neki srpski političar izjavio da su, na primer, Nikšić, Pljevlja, Berane ili Herceg Novi "srpski gradovi".

"Koliko bi minuta bilo potrebno da se oglasi čitav nevladin sektor, dežurni građanski aktivisti, analitičari i samoproglašeni branioci građanskog koncepta države?", navodi ovaj portal, dodajući da bi usledile optužbe za velikosrpski nacionalizam, narušavanje ustavnog poretka, ugrožavanje građanske Crne Gore i podizanje međunacionalnih tenzija.

Navodi se da bi usledili i zahtevi za ostavke, hitne sednice skupštinskih odbora, saopštenja ambasada, reagovanja ombudsmana, kao i brojne javne osude.

"Nema sumnje da bi se oglasili i predsednik Vlade, više ministara, kao i brojni poslanici vlasti i opozicije, uveravajući javnost da je Crna Gora građanska država u kojoj nijedan grad ne može biti 'srpski', 'bošnjački' ili 'albanski', već isključivo crnogorski",  zaključuje IN4S.