Milan Knežević o novom zakonu: Šta bi Njegoš rekao da je danas živ

Predsednik Demokratske narodne partije (DNP) Milan Knežević na sednici Skupštine Crne Gore oštro je kritikovao predložene izmene i dopune Zakona o crnogorskom državljanstvu i drugih zakona, ocenjujući da su predložena rešenja nepravedna i da ne rešavaju pitanja građana koji su ostali bez prava na crnogorsko državljanstvo.

On je, između ostalog, naveo da se zakoni menjaju kako bi "muškarac mogao da uzme muškarca za muža ili ženu", naglasivši da je reč o, kako je rekao, direktivi Evropske unije.

"Ovde postaje sad potpuno normalno da se muškarci drže za ruke, da imaju kuma, da jedan baca, a drugi hvata bidermajer. To sada ozakonjujemo kroz izmene i dopune Zakona o državljanstvu, registru prebivališta i svemu ostalom", naveo je Knežević.

On je upitao mogu li njegova braća od strica, koja, kako je rekao, "vole žene" i žive u Beogradu, a rođena su u Crnoj Gori, da dobiju neko povlašćeno pravo iz seta zakona čija je izmena planirana.

"Hoće li oni dobiti crnogorsko državljanstvo, pošto su ostali bez njega nakon referenduma, ako nađu momke? To je vrlo važno da znamo. Ja nemam ništa protiv, svako neka se voli među četiri zida, ali nije pošteno da muškarci koji vole žene nemaju nikakva prava u odnosu na muškarce koji vole muškarce", istakao je Knežević.

EU formira tim za crnogorski jezik; Knežević: Evo zašto nema normiranja srpskog jezika kao službenog

Ministru Šaranoviću je poručio da treba pronaći rešenje za, kako je naveo, 300.000 Srba koji su nakon referenduma ostali bez državljanstva zbog toga što su glasali za zajedničku državu.

"Vidim da smo u ozbiljnom problemu i želeo bih da pitam koje državljanstvo bi danas imao Njegoš da je živ? On nikad u svom životu nije posetio Podgoricu, nikad nije posetio Nikšić, posećivao je najviše Kotor. I šta bi on rekao sad da vidi ove odredbe zakona i obrazloženje? Rekao bi da smo se iskopali i rekao bi: 'O, kukavna Crna Goro ugašena' ili 'O, kukavna Crna Goro napunjena'", ocenio je Knežević.

Crna Gora je, kako je rekao, država koja procentualno ima najveći broj bivših državljana kojih se dobrovoljno odrekla.

"Prvo im nije dozvolila da glasaju na referendumu, a onda ih je proglasila strancima u rođenoj državi. Očigledno je da ovi naši Srbi iz Crne Gore, kada žive u Srbiji i kada umru, njihovi članovi porodica moraju da idu u ambasadu da im naprave otpremnicu, kao da prevoze cement, da bi mogli da se sahrane u Crnoj Gori. Znači, Srbi iz Crne Gore koji žive u Srbiji, u Crnoj Gori imaju samo pravo na grob i to uz otpremnicu iz ambasade. Ali meni je vrlo drago što vi brinete da istopolne zajednice što pre dobiju crnogorsko državljanstvo, jer je to evropska tekovina. A nije evropska tekovina da oni koji su se rodili u Crnoj Gori i sticajem okolnosti živeli u Srbiji kao zajedničkoj državi sada nemaju pravo na dvojno državljanstvo, ali ga zato imaju Hrvati, Albanci, značajan broj Bošnjaka i Muslimana, samo Srbi iz Crne Gore nemaju pravo", naglasio je lider DNP-a, prenosi portal Adria.

On je podsetio da je premijer Milojko Spajić imao dvojno državljanstvo, što je, kako je rekao, bio kuriozitet. Poručio je da će DNP predložiti zakon o državljanstvu koji će podrazumevati da svi koji su rođeni u Crnoj Gori, a ostali su bez državljanstva, imaju pravo na dvojno državljanstvo.

"E, nisu ništa grđi od ovih muškaraca što se drže za mali prst i što se svakodnevno venčavaju u smiraj dana na plažama u Budvi", ocenio je Knežević.

On je dodao da je društvo u Crnoj Gori ipak tradicionalno i da treba brinuti i o onima koji dolaze iz drugačijih porodica.

Poslanici su danas u Skupštini Crne Gore diskutovali o Predlogu zakona o izmenama Zakona o registrima prebivališta i boravišta, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o matičnim registrima, Predlogu zakona o izmeni Zakona o crnogorskom državljanstvu, Predlogu zakona o dopunama Zakona o Centralnom registru stanovništva i Predlogu zakona o izmenama Zakona o ličnom imenu.