Sumorne prognoze ekonomista: Inflacija će ostati visoka širom sveta i sledeće godine

Inflacija će ostati visoka u svetskoj ekonomiji i tokom većeg dela naredne godine, pokazala je anketa Rojtersa među više od 500 ekonomista.

Oni su sve zabrinutiji da bi rast cena mogao da se ustali i izvan energetskog sektora, pod uticajem sukoba na Bliskom istoku.

Sad i zvanično: Godišnja inflacija u evrozoni 3,8 odsto u septembru, najviša za tri godine

Ekonomisti su u oktobarskoj anketi povećali prognoze inflacije za 2027. godinu u 31 od 50 obuhvaćenih ekonomija, dok su istovremeno poboljšali procene privrednog rasta za 23 zemlje.

To ukazuje na mogućnost da se rast cena nastavi uprkos relativno otpornoj globalnoj ekonomskoj aktivnosti.

Cene sirove nafte ostale su iznad 100 dolara po barelu od 7. oktobra, a prošle sedmice dostigle su najviši nivo u poslednjih šest meseci, premašivši 117 dolara.

Nafta je poskupela više od 60 odsto od početka američko-izraelskog rata sa Iranom, pre gotovo osam meseci, što pojačava pritisak na troškove proizvodnje, transporta i potrošačke cene.

Prema rezultatima ankete, ekonomisti su povećali prognoze inflacije za 2027. godinu u 15 od 21 razvijene ekonomije obuhvaćene istraživanjem.

U prethodna tri kvartalna istraživanja medijalne prognoze inflacije za 2027. porasle su ukupno za 0,7 procentnih poena u Velikoj Britaniji, 0,5 poena u evrozoni i 0,2 poena u Sjedinjenim Američkim Državama.

U Indiji su povećane za 0,4, a u Brazilu za 0,5 odsto.

Istovremeno, ekonomisti očekuju da će svetska privreda ove godine porasti za tri odsto, a 2027. za 3,2 odsto, što je više od prethodnih julskih procena od 2,9, odnosno 3,1 odsto.

Ipak, prognoza rasta za narednu godinu ostaje ispod procene Međunarodnog monetarnog fonda od 3,4 odsto, navodi Tanjug.

Američki javni dug porastao za skoro 400 milijardi dolara za dva meseca

Privreda SAD trebalo bi da poraste za 2,3 odsto ove i 2,1 odsto naredne godine, pri čemu velika ulaganja u veštačku inteligenciju predstavljaju jedan od ključnih pokretača ekonomskog rasta.

Sve veći inflatorni pritisci mogli bi da primoraju centralne banke da ponovo povećaju kamatne stope, naročito ako se poskupljenja energenata preliju na širi skup roba i usluga.

Rast prinosa na obveznice na svetskim tržištima već je doprineo pooštravanju finansijskih uslova, dok visoki troškovi života ostaju važno pitanje za domaćinstva i političke kampanje širom sveta.