Šta EU ne želi da vidi: Kako su na Kosmetu gurnuti pod tepih najveći zločini

Izričita tvrdnja NATO, odnosno Kfora, kao i EU da su bezbednosne prilike na "Kosovu" "poboljšane" i to toliko da su se "stekli uslovi za otvaranje glavnog mosta na Ibru" a posle toga ko zna za koje još akcije, možda i instaliranje tzv. KBS, odnosno "kosovske vojske" na Sever, ostavila je ovih dana, ali samo kod neupućenih, utisak da su vladavina prava i zaštita manjina u lažnoj državi dostigle nivo evropskih standarda.

Kada se, međutim, samo malo razgrnu gusta magla i mrak koji pokrivaju južnu srpsku pokrajinu, ode korak dalje od poslednjih događaja — krvničkog prebijanja Nenada Raškovića od strane "policije" i jučerašnje nikad razjašnjene godišnjice nestanka dvojice srpskih novinara — dođe se do suštine, a ona je prosta.

Upućuje na zaključak da su oni koji Srbe, srpsku imovinu, srpske svetinje predaju na "čuvanje" naslednicima UČK, tek saučesnici u onome što se dešava i što je na vidiku, a to je potpuni nestanak Srba sa Kosmeta.

"Kako je moguće da su bezbednosne prilike toliko poboljšane, da su se stekli uslovi za otvaranje mosta, da Kfor napušta neke veoma važne tačke i predaje nas na milost i nemilost onima koji se kunu u borbu UČK i u Adema Jašarija a na samom početku tog procesa onako, skoro na mrtvo ime isprebijaju Nenada Raškovića? I to oni u čije nas ruke predaju. Kako je moguće da tako nešto u Briselu zaključe, kada se ima u vidu puka činjenica da ni jedan jedini, slovima i brojevima, teški zločin nad Srbima počinjen od 1999. na ovamo nije razjašnjen", ponavljaju ovih dana pitanja sagovornici RT Balkan, Srbi iz Mitrovice, Zvečana, Zubinog Potoka.

Oni koji malo duže pamte, pominju da su i 20 i kusur godina kasnije nerazjašnjena, bez sudskog epiloga, bez osumnjičenih, sa zatvorenim istragama bez ikakvog rezultata, četiri najveća zločina nad Srbima od rata 1999. na ovamo.

Preko mosta na Ibru Srbi su bežali od terorista: Kako EU ignoriše sve sporazume

Da ne postoje ni teoretske šanse da oni koji od tada vladaju "Kosovom" ponovo otvore istrage, konstatuju ono što svako iole upućeniji zna: da se za sva četiri zločina znaju i nalogodavci i izvršioci, da su zločini teški, ali da kosovsko pravosuđe istina i pravda — ono što bi trebalo da im je posao — ne zanimaju.

Pre koji dan bila je 23 godišnjica zločina u selu Goraždevac kod Peći. Iz automatskog oružja, grupa koja je došla iz pravca susednog albanskog sela otvorila je vatru na 50 srpske dece koja su se kupala u reci. Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19) su ubijeni, četovoro dece su teško ranjena.

Istragu su vodili UNMIK i Euleks, brojni tragovi, 87 čaura ispaljenih iz automata nisu bili dovoljni da međunarodne misije, da "kosovska policija", dođu barem do jednog osumnjičenog.

Ovo uprkos tome što su i UNMIK i Euleks i tzv. kosovski policajci i tada kao i sada bili odlično upućeni u prilike u tom kraju Metohije, znali su i znaju bez čijeg znanja ni ptica nije mogla da proleti, a kamoli da do reke stigne grupa napadača i počini masakr, a zatim se neometano udalji.  

Pre petnestak godina istraga je zatvorena.

Milanović sa NATO generalom Grinkevičem: Među temama i Kosovo i Metohija

Roditelji i rođaci, prijatelji porodica ubijene dece godinama ponavljaju kako se nadaju da će doživeti pravdu, od pravde ni traga ni glasa.

Pre mesec dana bilo je 27 godina od masakra u selu Staro Gracko kraj Lipljana. Na njivi je, dok su bili zaokupljeni žetvom, 23. jula 1999. godine pobijeno 13 Srba žetelaca. Mnoga tela su izmasakrirana. Slučaj nikada nije dobio sudski epilog niti barem nekog osumnjičenog.

I jedan i drugi slučaj dogodili su se posle ulaska međunarodnih snaga na Kosovo i Metohiju, sa mandatom da osiguraju bezbednost Srba.

"Ako su se svi ovi zločini dogodili u vreme kada su međunarodne snage i te kako, u broju mnogo većem nego danas, bile prisutne na Kosovu, opravdano se postavlja pitanje šta nas čeka sa daljim smanjenjem tog prisustva, ako nastave da važne bezbednosne tačke predaju na čuvanje kosovskoj policiji, naslednicima UČK", još je jedno od pitanja koje danima već ponavljaju Srbi sa KiM.

Polovinom februara 2001. godine na magistrali kraj sela Livadice kod Podujeva eksplozivom podmetnutim na mostu u vazduh je dignut autobus "Niš-ekspresa". U autobusu su bili proterani Srbi koji su za Zadušnice išli u zavičaj, da obiđu groblja po svojim selima.

I ovaj slučaj je bez pravosnažne sudske presude.

I četvrti slučaj, četvrti zločin koji se ubraja među najveće na Kosovu i Metohiji od 1999. i dolaska međunarodnih snaga je bez sudskog epiloga.

Početkom juna 2003. godine  u Obiliću ubijeno je troje Srba povratnika, odonosno starosedelaca u tom mestu, bračni par Slobodan (80) i Radmila (78) Stolić i njihov sin Ljubinko (53) a njihova kuća je zapaljena. I ovaj slučaj do danas je nerasvetljen.

Nerasvetljena su i ubistva Srba i pljačke, paljevine, srpskih kuća i imovine, svetinja, tokom Martovskog pogroma 2004; nerasvetljeno je ko je devastirao, razorio, porušio, po evidenciji profesorke Mitre Reljić, možda i 100.000 spomenika na srpskim grobljima širom Kosova i Metohije.

Naš izbor

Kako su za komandanta Kfora "džavelini" postali sredstvo "civilne zaštite"

Rasvetljen je ali je i posle tri godine bez pravosnažne presude slučaj ranjavanja dvojice srpskih dečaka u Gotovuši kraj Štrpca na Badnje jutro 2003. godine kada je na njih pucao pripadnik tzv. KBS-a.

"Sedam dana da nabrajamo teško bismo pobrojili sve nerasvetljene zločine, sve tuge i nevolje sa kojim se suočavamo. Šta ćemo sa našim Srbima koji leže po zatvorima zato što nisu hteli da Albancima prodaju njive, kuće i livade pa su ekspresno pohapšeni i optuženi za navodne ratne zločine? Šta ćemo sa našim nesrećnicima koji su osuđeni na višegodišnje kazne zatvora izjavama 'dva svedoka' koji su na sudu pričali kako su pre 27 godina čuli u selu kako je taj i taj Srbin nekoga ubio? Šta ćemo sa onim silnim našim sunarodnicima koji su svakodnevno maltretirani na putevima, pretresani, šamarani a stid ih je da prijave šta im se dešava? Šta ćemo sa našim sestrama, suprugama, majkama, ćerkama, koje su izložene provokacijama, dobacivanjima od strane onih koji sa juga dolaze u naše gradove i sela da bi provocirali, tražili kavgu, da bi pokazivali kako je i Sever sada njihov", teku ovih dana teške ispovesti onih Srba koji su na Kosmetu još ostali.

Ono što je činjenica jeste da vlasti na Kosovu i Metohiji slučajeve ni teških, najtežih a kamoli lakših zločina nemaju u svom fokusu, niti se na njima radi, niti pokazuju nameru da se njima pozabave u bližoj ili daljoj budućnosti.

Tzv. kosovske vlasti, apriori, zanimaju navodni srpski zločini, a ono što vezuje tzv. OVK za njihove naslednike na Kosovu i Metohiji je nedodirljivo.

"Poruka je jasno čitljiva – zločini nad Srbima su nekažnjivi. I, ako se sve ovo zna, ako je sve ovo činjenica, dokumentovano u bezbroj slučajeva, kako onda, na osnovu čega, KFOR, EU, NATO dolaze do zaključka da su bezbednosne prilike znatno poboljšane, da su se stekli uslovi za otvaranje mosta, recimo, za povlačenje međunarodnih snaga iz obezbeđenja manastira Visoki Dečani. Pitanje je da li smo mi Srbi za njih uopšte ljudi, da li za nas važi ono što važi za sve u civilizovanom svetu. Prištinske vlasti već decenijama pokazuju da ih zanima jedino da je Srba na KiM što manje, sve čine da nam što više zagorčaju živote, EU se, vidimo sada, sa tim slažu, daju čak vetar u jedra vladi u Prištini", kaže jedan od naših sagovornika sa Severa.

Da li je ubijanje Srba na KiM zločin ili poželjna praksa u cilju etničkog čišćenja?

I, pita, čemu Srbi da se nadaju od prištinskih vlasti pravosudnih organa, kada zločini poput onih u Goraždevcu, Starom Gracku, Livadicama, Obiliću, nisu bili ni u fokusu specijalizovanih veća u Hagu. 

Iako bi se posle svih ovih činjenica dalo postaviti i pitanje koliko ova situacija sa nerazjašnjenim zločinima opterećuje rad vlade tzv. Kosova, koliko ugrožava reputaciju lažne države, upućeni kažu da Kurti kao i njegovi prethodnici nema sa tim problema. Jednostavno, osnivači lažne države gledaju svom čedu kroz prste a Srbi su, najbezazlenije rečeno, kolateralna šteta.

Umesto da budu opterećenje, teški zločini nad Srbima na KiM postaju temelji na kojima lažna država počiva.

"Prosto, da li postoji jači dokaz da prištinske vlasti ne žele da zaštite srpsku manjinu od svih ovih nerasvetljenih slučajeva? I, drugo pitanje, sto puta ponovljeno, kako nas međunarodna zajednica gura u ruke ljudima koji su bezbroj puta pokazali Srbima da ih ne žele na Kosmetu, da će sve učiniti da ih nestane, pa i najgore zločine. I na kraju, kako to EU zaključuje da su se stekli uslovi za otvaranje mosta kada kosovsko pravosuđe godinama ne reši ni jedan slučaj zločina nad Srbima, pita li se iko kakav je u tom slučaju kredibilitet prištinskih sudova i tužilaštva", pita naš sagovornik.