Ekonomija
Tri "koske" za Trampa: Da li će SAD uspeti da se izvuku iz dužničke rupe u koju su upale
Državni dug je ove nedelje dostigao rekordnih 40 biliona dolara, a zaduživanje raste najbržim tempom posle pandemije, jer savezna potrošnja premašuje prihode
Skoro dve godine otkako je Donald Tramp pobedio na izborima obećavajući smanjenje cena i oporavak javnih finansija SAD, njegov rat u Iranu i smanjenje poreza doveli su do drugačijeg ishoda: rekordno visokog duga, vrtoglavog rasta troškova goriva i visokih kamatnih stopa na hipoteke, piše "Fajnenšel tajms".
Investitori su u utorak podigli prinose na dugoročne američke obveznice na devetnaestogodišnji maksimum jer su zabrinuti zbog visine javnog duga i inflatornih posledica rata.
Trampov ministar finansija, Skot Besent, požurio je da smiri tržišta dan kasnije, otkrivajući program za najmanje udvostručavanje kupovine dugoročnog duga i najavama o planovima za smanjenje deficita. Najnovija tržišna intervencija nije mnogo doprinela smanjenju prinosa na državne obveznice i gurnula je dolar naniže.
Besent je u četvrtak insistirao da su tržišta "pretekla sama sebe". Tramp je rekao da ekonomija "cveta" i da to pokazuju i najviši nivoi na berzi.
Profesor ekonomije na Univerzitetu Kornel Esvar Prasad je, međutim, rekao da napori Trampove administracije da interveniše na tržištima valuta i obveznica imaju prizvuk očaja, što samo pogoršava stvari i okreće raspoloženje na tržištu u još gorem pravcu.
Tržišna previranja slute da Trampova ekonomska agenda rizikuje da se raspadne baš pred izbore za Kongres u novembru. Ankete pokazuju da demokrate vode nad Trampovim republikancima kada je u pitanju način upravljanja ekonomijom, navodi "Fajnenšel tajms".
Državni dug je ove nedelje dostigao rekordnih 40 biliona dolara, a zaduživanje raste najbržim tempom posle pandemije, jer savezna potrošnja premašuje prihode. Deficit je samo neznatno opao sa 6,4 odsto u 2024. godini na 5,8 odsto BDP-a u fiskalnoj 2025. godini.
Projektovano je da će Trampovo smanjenje poreza značajno povećati deficit u narednim godinama, uprkos smanjenjima programa socijalne sigurnosti, uključujući zdravstveno osiguranje Mediker i pomoć u hrani za siromašne u Americi.
"Nastavljamo da trošimo više nego što je predviđeno, zahtevi za potrošnjom su još veći zbog rata", rekla je makroekonomista Dajana Svonk.
Besent, koji je obećao da će smanjiti deficit na tri procenta do kraja Trampovog drugog mandata, u četvrtak je uveravao američku javnost da postoji veoma dobra šansa da je on sada dostigao vrhunac i dodao da će ekonomski rast i buduće carine povećati prihode.
Majkl Strejn iz Američkog instituta za preduzetništvo je izjavio da bi smanjenje deficita podrazumevalo teške političke izazove za Trampa, uključujući smanjenje sredstava za zdravstveno i socijalno osiguranje.
"Nadam se da je ono što sekretar Besent govori istina, ali ima dosta nepoznanica o tome kako bi to moglo da funkcioniše", kazao je Strejn.
Uz galopirajuće zaduživanje, Trampov rat u Iranu podiže inflaciju i uništio je njegovo obećanje da će prepoloviti cene energije i smanjiti osnovne troškove potrošača. Cene benzina su skočile za oko 40 odsto od izbijanja rata na 4,11 dolara po galonu u petak. I dizel, gorivo koje se najviše koristi za prevoz robe u američkoj privredi, poskupeo je u približno istom iznosu, na 5,58 dolara po galonu.
Prosečna cena dizela sada je viša nego za vreme mandata Džozefa Bajdena. Kamatne stope na hipoteke takođe sada brzo rastu, iako su i dalje ispod vrhunca zabeleženog tokom mandata Trampovog prethodnika. Kamatna stopa na tridesetogodišnje hipoteke ove nedelje je dostigla 6,65 odsto, u odnosu na 5,98 odsto koliko je bila krajem februara, pre napada na Iran.
Džaret Sajberg iz kompanije TD Securities smatra da Bela kuća sada nema izbora, nego da mora da se fokusira na smanjenje kamatnih stopa čak i ako je to olakšanje privremeno.
Godišnja inflacija potrošačkih cena dostigla je trogodišnji maksimum od 4,2 procenta u maju, pre nego što je pala na 3,4 procenta u julu. Zvaničnici Federalnih rezervi brinu da će stalno visoka inflacija postati ukorenjena u ekonomiji, ali su se odlučili da ne povećavaju kamatne stope, što podstiče nervozu na tržištu zbog njihove spremnosti da obuzdaju inflaciju.
Tramp "protraćio" energetsku prednost SAD
Prekid snabdevanja energijom na Bliskom istoku zbog rata zasenio je skroman rast američke proizvodnje nafte, koji je Tramp zagovarao kao način da obuzda cene za Amerikance.
Energetski konsultant iz Hjustona Art Berman je rekao da je Trampov rat "protraćio" energetsku prednost SAD.
"Moje je uverenje da je ova administracija – i verovatno svaka administracija od Frenklina Ruzvelta – energetski slepa. Oni jednostavno ne razumeju ništa od ovoga", rekao je Berman.
SAD ostaju najveći svetski proizvođač nafte, iako federalna Administracija za energetske informacije očekuje da će proizvodnja porasti za samo 200.000 barela dnevno ove godine. Oko 20 miliona barela dnevno protoka kroz Ormuski moreuz je obustavljeno sa Bliskog istoka tokom Trampovog rata.
Teret duga, visoki troškovi zaduživanja i stalni pritisak skupog goriva i hrane uticali su na raspoloženje potrošača u SAD, koje je na rekordno niskom nivou. Ankete takođe pokazuju da birači sada smatraju da je trenutna ekonomska politika gora u odnosu na "Bajdneov period".
Ekonomski rast je i dalje snažan, zahvaljujući američkoj potrošnji i žurbi velikih tehnoloških kompanija da ulože novac u infrastrukturu veštačke inteligencije. Ali rast BDP-a prošle godine od 2,1 odsto i godišnja stopa od 1,5 odsto u drugom kvartalu 2026. godine su znatno ispod pet do šest odsto koje je predvideo ministar trgovine Hauard Lutnik ili tri odsto koje je ciljao Besent.
U četvrtak je ministar finansija rekao da su SAD i dalje spremne da se izvuku iz svoje dužničke rupe.
Live
