Beograd će 31. avgusta biti domaćin skupa povodom 65. godišnjice od osnivanja Pokreta nesvrstanih, a upravo je u ovom bloku i najviše saveznika Srbije po pitanju Kosova i Metohije. Od ukupno 120 članica bloka, lažnu državu nije priznalo preko 70 zemalja i stoje uz našu zemlju štiteći Povelju Ujedinjenih nacija i teritorijalni integritet.
Među njima su Alžir, Angola, Bocvana, Indija, Burkina Faso, Burundi, Kamerun, Centralnoafrička Republika, Kongo, Kabo Vedre (Zelenortska ostrva), Ekvatorijalna Gvineja, Eritreja, Esvatini, Etiopija, Gabon, Gana, Gvineja, Gvineja Bisao, Komori, Lesoto, Liberija, Madagaskar, Mali, Maroko, Mauricijus, Mozambik, Namibija, Ruanda, Samo Tome i Prinsipe, Sejšeli, Sijera Leone, Somalija, Tunis, Južna Afrika, Južni Sudan, Zambija, Zimbabve, Indija, Indonezija, Iran, Irak, Vijetnam, Mjanmar, Kambodža, Laos, Šri Lanka, Butan, Nepal, DNR Koreja, Mongolija, Liban, Filipini, Venecuela, Azerbejdžan, Bolivija, Belorusija, Kuba...
Veliki deo zemalja koji je povukao priznanje lažne države, ukupno njih 28, dolazi iz tabora nesvrstanih.
Predsednik Aleksandar Vučić je istakao da će na ovom skupu u Srbiji biti mnogo važnih ljudi.
"Već imamo najavljena četiri predsednika, tri premijera, mnogo ministara. Biće fenomenalan skup u Beogradu. Važna godišnjica. Biće mnogo važnih ljudi iz sveta nesvrstanih", rekao je Vučić.
Kako je za RT Balkan rekao potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, "Srbija će biti domaćin skupa nesvrstanih povodom 65 godina od osnivanja, a mnoge države pamte saradnju iz doba bivše Jugoslavije".
"Preko 70 zemalja pokreta ne priznaje lažnu državu i stoje uz Srbiju na međunarodnoj sceni čuvajući naš teritorijalni integritet. Ovo će biti prilika da još jednom potvrdimo koliko je bitno očuvanje Povelje Ujedinjenih nacija. Zemlje članice Pokreta nesvrstanih imaju veliki broj glasova u Ujedinjenim nacijama što je za našu zemlju od izuzetnog značaja, posebno kada je u pitanju očuvanje Kosova i Metohije", naveo je Dačić za RT Balkan.
Ljutnja ambasadora Britanije i Jugoslavija koja diriguje glasanjem
Diplomata u penziji, koji je jedan deo karijere bio ambasador Srbije pri Ujedinjenim nacijama, Branko Branković ukazao je za RT Balkan na značaj skupa u Beogradu.
"Logično je da bude u Beogradu, jer je prvi samit bio kod nas. Činjenica da je vrlo brzo veliki broj zemalja pristupio, pre svega zemlje koje su se oslobađale kolonijalnog ropstva, jer se konačno shvatilo da više nema igranja i da kolonijalne sile moraju da se povuku iz Afrike, Azije i Latinske Amerike, govori da je tzv. nesvrstana politika bila izuzetno važna za rešavanje mnogih pitanja, pre svega mira i međunarodne bezbednosti u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Nesvrstane zemlje su činile ogromnu većinu zemalja u UN i bile su podstrek poštovanju Povelje UN i međunarodnom pravu, koje je u velikim koracima nastajao posle rata, na principima Povelje UN, istakao je Branković.
On je istakao dva primera koji su pokazali značaj Pokreta nesvrstanih.
"Te 1973. godine je bio rat 6. oktobra kada je Egipat krenuo da oslobodi svoje Sinajsko poluostrvo koje je Izrael 1967. na silu oteo od Egipta. Rezolucijom 242 SB UN Izrael je dobio nalog da se povuče, ali se nije povukao uz podršku zapadnih sila. Kada je Izrael 'najuren' 1973. i kada su velike sile da Egipat neće možda da se zadrži kada vrati teritorije nego će da krene na Izrael, one su u SB UN, pre svega SAD, Velika Britanija i Francuska, krenule sa tekstom rezolucije u kojoj se tražilo da se postigne primirje i da se otvore pregovori o pitanju iz 1967. godine. Za ta dva paragrafa Zapad nije imao podršku nesvrstanih, koji su tražili da u novu rezoluciju uđe referenca iz Rezolucije 242 kojom Izrael mora da vrati sve okupirane teritorije i tu se vodila žestoka borba", naveo je.
Jugoslavija je tada bila članica SB UN (od 1972. do 1973. godine) ambasador Lazar Mojsov je vodio misiju, a Branković je bio savetnik. Bilo je osam nesvrstanih zemalja u SB UN, uz veliku podršku SSSR, kao i Kine koja se uzdržala, to je bilo deset od 15 članica SB. Da bi bilo koja rezolucija bila usvojena potrebno je devet pozitivnih glasova i da nijedna stalna članica ne uloži veto. I tako je usvojena nova Rezolucija 338.
"Zapad je znao da ne mogu da prođu, jer nemaju devet glasova. Na kraju su velike sile prihvatile treći paragraf rezolucije. To je čuvena Rezolucija 338 kojom je prestao taj rat, a Egipat uspeo da povrati ceo Sinaj. Nesvrstane zemlje su odigrale tada veliku ulogu. Nismo 36 sati napuštali prostorije dok su trajali pregovori i kada je Zapad pristao, rezolucija je usvojena, u besu britanski ambasador se obratio američkom ambasadoru i rekao otvoreno:' Ne smemo više dozvoliti da ovoliko članica nesvrstanih bude u SB UN'", prisetio se Branković.
Govorio je i o slučaju različitih rezolucija o razoružanju, gde je Zapad ima svoje zahteve, a nesvrstani su pokušavali da unesu amandmane.
"I onda mi nesvrstani počnemo da se dogovaramo i samo što je krenuo sastanak ambasador iz Avganistana je ustao i rekao: 'Ja imam instrukciju da glasam kako Jugoslavija glasa'. Jedna za drugom su se javljale zemlje, njih preko 15, čiji su predstavnici govorili da imaju iste instrukcije. Kada je počelo glasanje u komitetu niko nije pritisnuo dugme 'za', 'protiv' ili 'uzdržan'. Ja sam naravno imao instrukcije iz zemlje", naveo je.
On je rekao da je jasno da je velika većina zemalja iz bloka nesvrstanih uz nas povodom pitanja Kosova i Metohije, te da one uz Rusiju i Kinu i još zemalja koje znaju da je na Srbiju izvršena agresija, čine preko 100 država koje ne prihvataju nezavisnost lažne države.
"Jasno je da tzv. Kosovo ne može postati deo UN, jer imamo Rusiju i Kinu koje bi to vetirale. Prijem novih članova podrazumeva da to prihvati prvo SB, pa da on predloži Generalnoj skupštini gde je potrebna dvotrećinska većina. Sa aspekta naše politike vezane za KiM i insistiranja da se Rezolucija 1244 primeni u celosti, koja direktno nama omogućava da kažemo da 'Kosovo' nije nezavisna država i da neće biti, nesvrstane zemlje su jako bitne. Rezolucija 1244 predviđa i povratak naše policije i vojske na KiM, kao i povratak naseljenih. Bez obzira što Pokret nezavisnih evidentno nije onakav kakav je bio, činjenica je da su nesvrstane zemlje i danas izuzetno važan faktor u kreiranju politika u Ujedinjenim nacijama, baziranim na Povelji i na principima međunarodnog prava", rekao je Branković.
Koliko god Zapad pokušavao da nametne silu, pod svodovima "palate mira" u Njujorku za sve važi isto pravilo – jedna zemlja, jedan glas. A, nesvrstani su se većinom svrstali uz Srbiju.