Ponos i tuga lebde u vazduhu u Božanovićima kod Kalinovika, rodnom selu Ratka Mladića podno Treskavice. Ponos zbog onoga što su iznedrili, imena i pojave generala Ratka Mladića. Tuga zbog nepravde i godina koje je general proveo u kazamatu Haškog tribunala. Iako njega odavno nema u ovom selu, njegovi meštani, ali i rođaci čuvaju uspomenu na njegov lik i delo. Kažu, što se njih tiče, on će uvek biti heroj nasmejanog lica.
Kuće Mladića sve su jedna do druge, u sokaku koji nosi ime generala. Svaki od Mladića u glavi i srcu nosi i čuva sećanje na generala, brata, strica, rođaka.
Generalov rođak Zoran Mladić kaže da ga pamti iz perioda kada je dolazio u selo, dok je on još bio dete.
"To je bilo pre rata. Pamtim ga i u ratu. Pamtim ga kao čoveka vedroga duha, kao jednog pozitivnog čoveka. Kada je dolazio ovde, čitavo selo se okupljalo da ga vidi i da popriča sa njim. Tako je nekako ljude privlačio...Imao je takav odnos prema ljudima, da su svi dolazili da ga vide. I pre rata, a kamoli u ratu, da i ne pričamo. Kosio je, kupio, kao da nije general. Dođe ovde, presvuče se u radno odelo i radi sve živo. Isto kao da ni nema čina. Čovek je jednostavno bio. Sve osobine što čovek treba da ima, on je imao", kazao je za RT Balkan Zoran Mladić.
Njegov sinovac Zdravko Mladić Brada, otvara vrata porodične kuće Mladića i čuva uspomene na generala u rodnom selu. Nije mu lako da priča, zajedno su odrasli, momkovali, ratovali. Zbog generalove sudbine, Zdravku stane knedla u grlu, a oči su pune suza. Nisu se videli od devedesetih godina.
"To je bila ljepota od čoveka. Dobar čovek i dobar komandant je bio. Svoj život je dao za Republiku Srpsku. I sebe i dete svoje je dao", ispričao je Zdravko Mladić.
Nema dana da ga se ne sete, ispričaju neku anegdotu, uspomenu i da se čuju sa njegovom familijom u Beogradu. Tako im dani brže prolaze, a nepravda se, kažu, lakše podnosi.
Mural na ulazu u Kalinovik sa generalovim likom, jasno stavlja do znanja gde se dolazi. Spomenik generalu u centru grada, sa prepoznatljivom šapkom maslinaste boje sa zlatnim šavovima.
Za Radoslava Žmukića, bivšeg oficira Republike Srpske, ime i pojava generala Mladića su definicija oficira.
Seća se da je generala upoznao na frontu. Imao je priliku da se, kako kaže, nekoliko puta sretne sa njim.
"Prvi put sam ga upoznao gore na obroncima Treskavice, negde 1993. godine. Bio je sa još nekoliko oficira i obilazio položaje, tu smo se prvi put sreli. Bio je strog, pravi oficir", rekao je Žmukić.