Islanđani su na referendumu odbili predlog da se ponovo otvore pregovori o članstvu zemlje u Evropskoj uniji, pošto je 52,8 odsto građana reklo "ne" Briselu.
U pokušaju da objasne zašto je došlo do fijaska ideje EU, briselski "Politiko" brzo je objavio tekst pod naslovom "Pravi razlog zašto je Island odbio EU", navodeći da je u pitanju riba.
Rejkjavik je tako zatvorio briselska vrata i nije zagrizao mamac EU "zbog ribe", a kakvog tek "kapitalca" ima Srbija kada je u pitanju naš evropski put. Naravno, radi o se o južnoj srpskoj pokrajini – Kosovu i Metohiji.
Međutim, građane Srbije niko nikada, makar na savetodavnom referendumu, nije ni pitao šta misle o putu ka EU.
Članstvo Srbije u EU, prema poslednjim anketama, podržava 39,8 odsto građana, 33,8 odsto mu se protivi, dok 26,4 odsto ima neutralan stav.
Podsećanja radi, prema istraživanjima sa sajta Ministarstva za evropske integracije, pre 15 godina je pozitivan odgovor na pitanje članstva bio skoro 70 odsto.
Podsetimo, Rejkjavik je napustio pregovore o pristupanju EU još 2013. godine, četiri godine nakon podnošenja zahteva, kada je na vlast došla evroskeptična vlada. Ribarstvo je već decenijama glavna tačka spoticanja između Rejkjavika i Brisela iz nekoliko ključnih razloga – riba i morski proizvodi čine oko 40 odsto ukupnog izvoza Islanda, a ulazak u EU bi značio prihvatanje Zajedničke ribarske politike Unije, što bi Briselu dalo pravo da određuje kvote za ulov. Oko 90 odsto domaćih ribara bilo je protiv članstva, jer bi ulazak u EU značio da drugi evropski veliki ribarski brodovi dobiju pristup bogatim islandskim vodama.
Takođe, kontrola nad morem oko ostrva smatra se osnovnim delom islandskog suvereniteta i nezavisnosti.
Sa druge strane, suština suvereniteta Srbije je odbrana Kosova i Metohije.
Kod nas su se, od kada traje evropski put Srbije, smenjivale razne vlade, ali nijedna nije pokrenula pitanje referenduma o EU. U međuvremenu, Beograd je ispunjavao razne, kako je rečeno, međunarodne obaveze.
U evropskom zanosu na put prema Haškom tribunalu slati su naši političari, generali, vojnici. Po "haškoj pravdi" optužen je 161 čovek, od čega su 109 Srbi. Osuđenih Hrvata je 18, muslimana pet, dva Albanca i jedan Makedonac. Srbi su dobili preko 1.000 godina robije, Hrvati su osuđeni na 248 godina zatvora, Bošnjaci na 41,5, a Albanci na svega 13. Najviše Srba dobilo je i doživotnu robiju, njih sedmorica – Radovan Karadžić, Ratko Mladić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović, Milan Lukić i Stanislav Galić.
Sa druge strane, oslobođeni su nekadašnji komandant terorističke OVK Ramuš Haradinaj za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiju, Naser Orić za zločine u Podrinju, Ante Gotovina za zločine u Hrvatskoj. To nam je doneo evropski put.
Kada je u pitanju najvažniji srpski stub odbrane – Kosovo i Metohija, Brisel udara u njega u svakoj prilici. Poglavlje upakovano u broj 35 i naziva stabilizacija odnosa Beograda i Prištine zapravo znači da je put naše zemlje ka EU uslovljen priznanjem lažne države.
Za to vreme, Brisel nije ni trepnuo na napade na Srbe, proterivanje dinara, srpskih institucija na KiM, a počeo je i da odmotava crveni tepih za "integraciju" srpskog školstva i zdravstva u sistem kvazidržave.
Sva ova pitanja više su nego dovoljna da građani Srbije na referendumu kažu da li su za kupovinu karte za briselski voz i koliko nas ona košta.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević rekao je za RT Balkan da je odgovor Islanđana na referendumu u suštini ima suverenistički osnov – Islanđani nisu spremni da se odriču od suvereniteta.
"Oni su podlogu za nepoverenje našli u ribarstvu i iskustvu, ali se u slučaju Islanda potvrdilo nešto što se ranije desilo u slučaju Norveške. Norveška je bila u paketu sa Švedskom i Finskom i onda su se izjasnili na referendumu da neće da uđu u EU – nisu hteli da se odreknu suvereniteta. Ako pogledamo kako Norveška stoji danas, bez obzira što je vezana za EU, jer je član evropskog zajedničkog tržišta, vidi se da ta zemlja ništa nije izgubila. Očigledno je da je kriza u EU imala odlučujući uticaj na nepovoljan ishod referenduma. Jer ovo stanje, ratna opcija, te kriza funkcionisanja, odlučivanja i nivoa poverenja koja postoji u EU, svakako su uticali na volju Islanđana", ocenio je Milivojević.
Kako je naveo, Islanđani ne odudaraju ni u političkom i ekonomskom smislu od EU, ali su se opredelili za suverenizam i nešto što im je garancija međunarodnog položaja i životnog standarda koji Island danas ima.
"Tu je mala pobeda američkog predsednika Trampa. Island je potvrda da suverenizam u Evropi polako počinje da zauzima prostor", naveo je.
Referendum će, kako je dodao, uticati na politiku proširenja EU, ali u smislu da geopolitika nadvladava.
"To će oslabiti argumente Evropske unije u zalaganju za politiku proširenja na način na koji se zalažu, uz reviziju standardnog procesa, na politiku proširenja koja podrazumeva stepenasto, bez prava glasa. Videćemo kako će proći Crna Gora", rekao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, "ako bi kod nas bio referendum, što bi i trebalo da bude – i sada ima komentara koji su na toj liniji, sasvim sa pravom, i kod nas bi bio isti rezultat".
"Kada je reč o Srbiji, ne bi mogla da se izostavi nacionalna politika. EU dosta toga čini što odudara od naših nacionalnih i državnih interesa – i kada je reč o Kosovu i Metohiji, a o nekim drugim stvarima. Mislim da bi bio negativan rezultat, jer mi imamo više argumenata od Islanda, kada je reč u nastojanjima i interesu Srbije da potvrdi svoju suverenost i suverenu opciju", zaključio je Milivojević.