Srbija i Balkan
Nisu naseli na ribolovačke priče Brisela: Reakcije na islandsko "ne" EU, šta je pravi put za Srbiju
Politika EU doživela je katastrofu u još jednoj zemlji koja je pitala svoje građane za mišljenje. Pokret socijalista, ali i Novi DSS i Monarhisti smatraju da i građani Srbije moraju da se pitaju o EU
Građani Islanda rekli su "ne" Briselu na referendumu održanom 29. avgusta. Zvanični podaci kažu da je 52,8 odsto građana odbilo predlog da se ponovo otvore pregovori o članstvu zemlje u Evropskoj uniji, koji su zamrznuti 2013. godine.
Politika EU doživela je katastrofu u još jednoj zemlji koja je pitala svoje građane za mišljenje. Prema pisanju zapadnih medija rezultat je prelomilo ribarstvo. Inače, riba i morski plodovi čine 40 odsto izvoza Islanda, te bi ulazak u EU značio da Brisel dalje diktira kvote za ulov i mogućnost da ribari iz drugih evropskih zemalja pristupe bogatim islandskim vodama.
Zato se pitanje kontrole nad ribolovnim područjima na Islandu doživljava kao pitanje suvereniteta. Ni uveravanja vlade da bi u pregovorima tražila maksimalnu zaštitu za tu oblast nisu bila dovoljna. Građani Islanda možda veruju svojoj vladi u dobre namere, ali ne veruju briselskim birokratama. Sličnu sudbinu EU bi doživela u mnogim drugim zemljama kada bi njihove vlade smogle snage da raspišu referendume i pitaju svoje građane direktno za mišljenje o EU.
Rezultati referenduma na Islandu pomno su praćeni u celom svetu, ali i Srbiji koja od 2012. godine ima status kandidata za članstvo u EU. Međutim, ni građane Srbije niko nije pitao šta misle o tome. Zato se sve češće mogu čuti predlozi da i građani Srbije na referendumu kažu šta misle o EU, jer se od Srbije mnogo više traži nego od Islanda. Traži se priznavanje secesije Kosova i Metohije, odricanje 17 odsto teritorije. Na islandsko "ne" Briselu javno su reagovali samo Aleksandar Vulin, lider Pokreta Socijalista, zatim Novi DSS i Monarhisti. Ostali se nisu javno oglašavali.
Vulin kaže da je Island na referendumu rekao ne Evropskoj uniji, jer su odlučili da budu slobodni.
"Nisu pomogle ni pretnje ni obećanja, Islanđani su odlučili da sami odlučuju o sebi. Zašto niko ne pita Srbe šta misle o ucenama i pretnjama EU? Zašto Islanđani mogu da kažu šta misle o EU a Srbi ne mogu? Kada će u Srbiji da se raspiše referendum o nastavku EU integracija? Kada će Srbi moći da odlučuju o sebi? Glas naroda je glas Boga, zašto ne želimo da čujemo kakva je volja Srba? Srbi šta vam nije jasno?", izjavio je lider Pokreta socijalista.
I nije jedini koji u Srbiji smatra da se o ulasku u Evropsku uniju mora čuti glas građana. Novi DSS i Monarhisti poručuju da je neophodno otvoriti raspravu o EU.
"Dok su građani Islanda još jednom na referendumu odlučili da ne pristupe Evropskoj uniji, u Srbiji se politika evropskih integracija sprovodi, a da se nikada o tom pitanju nije otvorila istinska javna rasprava. Činjenica da se politika evropskih integracija sprovodi iza leđa građana Srbije i srpskog naroda, sramna je sama po sebi", navode iz te stranke.
Dodaju da je sraman i nedopustiv takav način delovanja imajući u vidu uslovi koji pred Srbijom stoje na njenom tzv. evropskom putu, a to je priznanje secesije Kosova i Metohije i odustajanje od principa teritorijalne celovitosti države.
Podsećaju i da članstvo Srbije u EU podrazumeva prihvatanje problematičnih tzv. evropskih vrednosti koje se odnose na težnju ka unitarizaciji Bosne i Hercegovine ili nametanju laži o Srebrenici.
"U Srbiji, više nego u bilo kojoj drugoj državi, takva rasprava (o EU) morala da se otvori. Kao autentična desnica, odnosno Novi DSS i Monarhisti, smatramo da je saradnja sa EU i potrebna i poželjna i učinićemo sve da navedenu saradnju unapredimo i dignemo na viši nivo u svakoj oblasti. Smatramo međutim i da bi članstvo u EU Srbiji donelo više štete nego koristi i da su neki od uslova koji se našoj zemlji ispostavljaju jednostavno neprihvatljivi", navode u saopštenju.
Ističu da bi tragično, porazno i ponižavajuće izgledalo da građani Islanda odbijaju EU zbog pitanja ribolova, a da Srbi istovremeno prihvataju EU i po cenu predaje Kosova i Metohije odnosno po cenu odricanja od principa teritorijalne celovitosti države.
"Ali čak i ako se svi ne bi složili sa navedenom konstatacijom, uvereni smo da se svaki građanin Srbije slaže sa činjenicom da se pitanje tzv. evropskog puta Srbije, može rešiti samo putem sveobuhvatne slobodne, demokratske i javne rasprave. Novi DSS i Monarhisti kao Autentična desnica, garant su otvaranja jedne takve rasprave", zaključuju u saopštenju.
Poslanik Skupštine Srbije i publicista Branko Pavlović smatra da je Island ovakvom odlukom pokazao EU da nije važna i da zbog nje ne žele da žrtvuju ni deo privredne grane kao što je ribarstvo.
"S druge strane, nama se sugeriše da bi trebalo bez problema da prihvatimo da nam otmu Kosovo i Metohiju, da bismo uopšte mogli da razgovaramo sa njima o bilo čemu drugom. Tako da je ovo dobar primer. Nama se dotle sugeriše da je prirodno da se odreknemo mnogo većih stvari. U Hrvatskoj su otvoreno rekli, kada su trebali da uđu u EU, da ukoliko to znači da moraju da se odreknu par kilometara ribolova u zalivu koji dele sa Slovenijom, da to neće prihvatiti, da oni uopšte onda ne žele da idu u EU. Kod nas je, što se tiče EU, dugo na delu ispiranje mozga i mislim da je to greška naše države", smatra Pavlović.
On je naveo da je jasan stav državnog vrha da se ne odriču Kosova i Metohije, ali da onda moraju jasno da kažu da li će na kraju procesa integracija Srbija kao država imati nadležnosti u južnoj pokrajini i koje. Smatra i da Island sam po sebi nije važan za EU, ali da je važan marketinški da se prikaže kako je Unija i dalje poželjna stvar.
Bivša ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović nije iznenađena sa islandskim "ne" EU.
"Island je zemlja severnog Atlantika i arktičke regije vrlo specifična bila oduvek. Ona je svoju bezbednost koncipirala nakon Drugog svetskog rata od 1951. godine kroz NATO, iako nema svoju stalnu vojsku, i kroz bilateralne sporazume sa Sjedinjenim Američkim Državama. I u vremenu u kome sada Evropska unija nastoji da pokaže da je proširenje koncept koji će ojačati bezbednost, islandski građani ne vide da će njihova bezbednost biti ojačana time što će biti deo sada evropske zajedničke odbrambene politike", rekla je ona za "Juronjuz Srbija".
Objašnjava da Island već ima pristup jedinstvenom tržištu kroz EEP i da je u Šengenu.
"Island je zemlja koja je deo evropskog ekonomskog prostora, ima pristup jedinstvenom tržištu. On je deo i šengenske zone. Dakle, oni već žive benefite onoga što je pristup Evropskoj uniji. Razlika je suštinska, zato što su građani Islanda svojevremeno rekli: 'ne, mi nećemo u Evropsku uniju, ali prihvatamo pristup jedinstvenom tržištu'", navela je Joksimović.
Diplomata u penziji Zoran Milivojević rekao je za RT Balkan da je odgovor Islanđana na referendumu ima suverenistički osnov – Islanđani nisu spremni da se odriču od suvereniteta.
"Oni su podlogu za nepoverenje našli u ribarstvu i iskustvu, ali se u slučaju Islanda potvrdilo nešto što se ranije desilo u slučaju Norveške. Norveška je bila u paketu sa Švedskom i Finskom i onda su se izjasnili na referendumu da neće da uđu u EU – nisu hteli da se odreknu suvereniteta. Ako pogledamo kako Norveška stoji danas, bez obzira što je vezana za EU, jer je član evropskog zajedničkog tržišta, vidi se da ta zemlja ništa nije izgubila. Očigledno je da je kriza u EU imala odlučujući uticaj na nepovoljan ishod referenduma. Jer ovo stanje, ratna opcija, te kriza funkcionisanja, odlučivanja i nivoa poverenja koja postoji u EU, svakako su uticali na volju Islanđana", ocenio je Milivojević.
Izostale su reakcije proevropskih stranaka u Srbiji o referendumu na Islandu i krahu briselske politike. Mišljenje većine u Srbiji možda najbolje oslikavaju reakcije građana na društvenim mrežama koji podržavaju Island u odluci da okrene leđa Briselu.
"Bravo za Island, referendum i u Srbiji i da završimo sa tim".
"Mora da je dan žalosti u 'demokratskoj' EU."
"Ovo je krah Ursule, Kaje, Marte, Picule..."
"Bravo za Island što su pravilno procenili namere EU da ih stave pod svoju kontrolu i svoje interese", samo su neke od objava građana na društvenim mrežama.
Live
