Između Ankare i Vašingtona: Ko (stvarno) predlaže kandidate za predsednika lažne države

Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova postigli su dogovor o zajedničkom kandidatu za predsednika lažne države. Složili su se oko imena Bekima Sejdijua, a lideri Samoopredeljenja i Demokratskog saveza Kosova, Aljbin Kurti i Ljumir Abdidžiku, to su saopštili posle sastanka, dok je Abdidžiku naglasio da sastanak nije bio nimalo lak. Ipak, moglo bi se reći da se nazire početak presecanja političkog Gordijevog čvora u Prištini. Postavlja se pitanje u čijim je rukama mač: bez obzira na to što su lokalni "kosovski" političari istaknuti u prvi plan, mač drže velike svetske sile. 

Čiji je čovek Bekim Sejdiju i da li je "bolji" od Vokerovog kandidata? 

Bekim Sejdiju je rođen 1974. godine. U zvaničnoj biografiji se navodi da je profesor na Pravnom fakultetu, bivši sudija Ustavnog suda "Kosova", kao i da se bavio diplomatijom. Funkciju sudije Ustavnog suda vršio je u periodu 2015-2021. godine, a potom je podneo ostavku. Kao sudija "ustavnog" suda bio član veća koje je razmatralo ustavnost principa ZSO. Postoji i njegovo posebno izdvojeno mišljenje u tom predmetu u kojem je zauzeo tvrđi stav prema ZSO nego većina sudija. 

Njegovo ime se vezuje za početke rada ministarstva spoljnih poslova lažne države nakon što je jednostrano proglašena nezavisnost tzv. Kosova. Bio je član kabineta prvog ministra spoljnih poslova lažne države Skendera Hisenija. Vršio je funkciju prvog ambasadora tzv. Kosova u Ankari (2008-2012), a potom je postao generalni konzul Prištine u Njujorku (2012-2014). 

Teror na KiM: Vlast i opozicija se takmiče ko će jače udariti na Srbe

Poznavaoci njegovog lika i dela navode da je tokom diplomatske službe u Ankari aktivno radio na obezbeđivanju novih priznanja tzv. Kosova. Tokom diplomatske karijere u Njujorku, navode mediji na albanskom jeziku, bio je u delegaciji Prištine tokom sastanka Hašima Tačija sa tadašnjim generalnim sekretarom UN Ban Ki-Munom. 

Kada je u pitanju njegovo obrazovanje, prema zvaničnim podacima iz biografije, osnovne studije je završio na Pravnom fakultetu u Prištini, master studije Demokratije i ljudskih prava u Sarajevu, a master studije Međunarodni odnosi i diplomatija u Ankari i u Bolonji. Doktorirao je, kako se navodi, u Sloveniji. Dobitnik je raznih odlikovanja, među kojima su Odlikovanje Skupštine države Njujork (SAD), Ključ grada Vustera (Masačusets, SAD) i Medalja ministra spoljnih poslova Republike Turske.

Albanski analitičari na KiM podsećaju na to da se radi o pojedincu koji nije bio aktivan u politici, ali je tokom karijere radio i sarađivao sa "institucijama" koje su vodile Demokratska partija Kosova, Demokratski savez Kosova i kasnije Vjosa Osmani. 

Ime "predsedničkog" kandidata koji ne dolazi iz neke od političkih stranaka, ocenjuju, možda je formula za prevazilaženje političke krize. U izjavi za medije Sejdiju je rekao da je njegova želja da "bude u službi Kosova", kao i da je svestan odgovornosti koju nosi pozicija predsednika. 

Nedavno je bivši šef verifikacione Misije OEBS i režiser "masakra" u Račku, koji je poslužio kao povod za NATO agresiju na SR Jugoslaviju, Vilijam Voker predložio za kandidata za predsednika lažne države istaknutog albanskog lobistu Fatona Bisljimija iz Albansko-američkog građanskog saveza. 

"Umesto albansko-američkog kandidata koji nam je potreban, dobili smo ovog koji je 'dresiran' u Turskoj", glasi jedan od komentara na vest o zajedničkom kandidatu Samoopredeljenja i DSK. Međutim, Sejdijevu kandidaturu je podržala i organizacija "Albanci za Ameriku", ali ne i deo stranke Demokratski savez Kosova na čijem je čelu Abdidžiku. 

Kada su u pitanju odnosi Ankare i Prištine, valjalo bi podsetiti na to da su ne tako davno potpisali novi sporazum o vojnoj saradnji u visini od 200 miliona turskih lira, kao i da Turska i lažna država imaju strateški nivo saradnje, a Turska se pominje kao jedna od zemalja koja najviše podržava razvoj tzv. KBS. Turska je među prvima priznala nezavisnost lažne države. 

Odjeci posete lažnoj državi: Da li je Danijel Server odjavio Aljbina Kurtija

Podsetimo, u lažnoj državi, predsednik se bira u skupštini, a da bi bio izabran, kandidatu je potrebno najmanje 80 glasova poslanika, od ukupno 120, u prvom krugu.

Ako ih ne obezbedi ni u prvom ni u drugom krugu, u trećem krugu mu je dovoljno najmanje 61 glas, što će reći prosta većina. Ukoliko ne bude izabran ni u trećem krugu, skupština se raspušta i raspisuju se vanredni izbori. 

Funkciju vršioca dužnosti predsednika lažne države vrši Aljbuljena Hadžiju, a prema "ustavu", ona tu funkciju može da obavlja do 4. oktobra.