Osnivačka konferencija Pokreta nesvrstanih održana je u Beogradu 1961. Na jednom mestu tada su se okupili predstavnici država takozvanog "trećeg sveta", koje su se protivile blokovskoj podeli sveta. Posle 65 godina, u Beogradu se ponovo održava konferencija nesvrstanih.
O tome kakav je danas značaj Pokreta nesvrstanih u svetu koji se menja i ima li mesta za nesvrstane u emisiji "Danas na RT" govorio je karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Poredeći raniji period nesvrstanih sa današnjih vremenom, Milivojević za RT Balkan ističe da je činjenica da je Pokret preživeo i da danas broji 120 članica.
"Osim toga, preživeli su i principi, 120 država deli osnovu na kojoj je Pokret nastao. To su principi međunarodnog prava. Konferencija je svojevrsna reafirmacija međunarodnog prava - suvereniteta i teritorijalnog integriteta, borbe za mir i principa nemešanja. U ovom vremenu multipolarnog sveta, Pokret ima smisla i danas, a koliku će funkciju imati u budućnosti zavisi od država članica i razvoja globalnih odnosa. Svakako, veća mu je šansa u multipolarnim okolnostima", ocenjuje Milivojević.
Diplomata ukazuje da postoje dva suprotstavljena koncepta. Jedna, rezervisan za Zapad i pokušaj da se zadrži unipolarizam, a drugi koji se zalaže za očuvanje Povelje UN i međunarodnog prava, kako ističe, na kom se zasniva Kolektivni jug.
"Pokret nesvrstanih je po svojim principima već na ovoj strani koja se zalaže za reafirmaciju principa Povelje UN. U današnjim okolnostima, u sukobljavanju dva koncepta, teško da ovaj drugi neće zauzeti nekakvu dominantnu poziciju, a tom konceptu pripada i Pokret nesvrstanih", navodi Milivojević.
Na pitanje kako bi Srbija mogla da iskoristi Pokret nesvrstanih po pitanju otpriznavanja lažne države Kosovo, Milivojević ocenjuje je veliki broj zemalja nesvrstanih strateška rezerva Srbije, jer, kako objašnjava, veliki broj tih zemalja ne priznaje tzv. Kosovo.
"Možete da računate na podršku u UN rukovodeće trojke - Azerbejdžan, Uganda, Uzbekistan, koja ne priznaje tzv. Kosovo. Srbija u Beogradu na bilateralnom nivou može da reafirmiše taj stav. Kada je reč o onim državama koje su priznale tzv. Kosovo, ovo je prilika da sa njima razgovarate i na principima koji i oni dele. Nema zemlje koja se odriče principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta", ističe Milivojević.
Komentarišući referendum i to što su građani Islanda rekli "ne" Evropskoj uniji na referendumu o članstvu, Milivojević ukazuje na dva motiva.
"Građani Islanda su dali prednost svom suverenizmu, pokazali su da žele da ostanu suverena zemlja, jer ulazak u EU znači odricanja od dela suvereniteta. Drugi motiv je taj što EU nije više ta ponuda. Island već ima ono što je njemu potrebno jer oni sve imaju i zašto bi se priključivali EU koja je u krizi i koja sada nudi neizvesnost i neravnopravno članstvo. Procenili su da njima ta vrsta rizika nije potrebna" zakljuje Milivojević.