Karan: Srpska jedini ustavobranitelj dejtonske BiH – spor je između federalnog i unitarnog koncepta

Predsednik Republike Srpske Siniša Karan rekao je da je najveća zabluda predstavljati Republiku Srpsku kao problem BiH, naglasivši da je ona jedini ustavobranitelj dejtonske BiH.

Karan je ocenio da BiH mora da prihvati ono što jeste, umesto da stalno pokušava da postane nešto drugo.

"BiH nije ni unitarna ni jednonacionalna država, već složena državna zajednica sastavljena od dva entiteta i tri ravnopravna naroda, sviđalo se to nekome ili ne", naglasio je Karan.

Na pomolu preokret u Sarajevu: Ili povratak izvornom Dejtonu ili disolucija BiH (VIDEO)

Karan je naglasio da stabilnost BiH može da počiva samo na međusobnom uvažavanju i dogovoru, a ne na pokušajima jednog političkog centra da svoju viziju nametne drugima.

"Uspešne složene države ne počivaju na nametanju političke vizije jednih nad drugima, nego na sposobnosti da se međusobno uvažavaju i da ono o čemu se ne slažu rešavaju dogovorom. Zato stalno ističem paritet, konsenzus i podelu nadležnosti kao osnovne principe funkcionalne BiH kao federalne države", naglasio je Karan, prenosi RTRS.

On je rekao da problem BiH nije njena složenost, već nastojanja političkog Sarajeva i dela međunarodne zajednice da se ta složenost poništi. Prema njegovim rečima, političke krize nastaju upravo zbog pokušaja da se konstitutivnost naroda, entitetske nadležnosti i mehanizmi njihove zaštite predstave kao prepreka koju treba ukloniti.

"Formula postoji i zapisana je u Dejtonskom sporazumu. Potrebna je politička zrelost da svi prihvate paritet, konsenzus i podelu nadležnosti kao činjenicu, te da BiH može funkcionisati samo kao zajednica u kojoj niko ne pokušava da dominira nad drugim", ocenio je Karan.

Napomenuo je da će buduća vlast imati obavezu prema narodu Republike Srpske da očuva njen institucionalni kapacitet i političku stabilnost, kao i da nastavi rad na ekonomskom jačanju i međunarodnom pozicioniranju Srpske.

Karan je ocenio da institucije i Dejtonski sporazum nisu samo osnov stabilnosti Republike Srpske, već i jedini održiv osnov stabilnosti cele BiH.

"Iza nas je period velikih političkih i institucionalnih pritisaka i upravo se u takvim okolnostima pokazalo koliko je važno da Republika Srpska ima stabilne institucije koje redovno izvršavaju svoje ustavne nadležnosti", istakao je Karan.

On je dodao da su stabilne institucije najbolja garancija da Srpska može da štiti svoje interese bez obzira na to odakle izazovi dolaze.

Dodik: Epohalni rezultat Dejtona je linija među entitetima

Karan je istakao da je suštinski politički spor u BiH sukob dva koncepta – federalnog, na kojem je zasnovan Dejtonski sporazum, i unitarnog, koji teži koncentraciji moći i odlučivanja u Sarajevu.

"Naš odgovor je politika odgovornosti, odbrane Ustava i Dejtona, jer znamo šta su naši interesi, šta su naše dejtonske nadležnosti i gde su ustavne granice preko kojih se ne može ići", rekao je Karan.

On je podsetio da je Dejton uspostavio sistem u kojem niko ne može da bude preglasan i u kojem je dogovor preduslov funkcionisanja, a da njegova suština počiva na tri principa – paritetu, konsenzusu i jasnoj podeli nadležnosti.

"Na takav akt su pristala sva tri konstitutivna naroda i njime su uspostavljeni mehanizmi zaštite i naroda i entiteta. Dejton nema alternativu ako želimo stabilnu i održivu BiH. Pitanje je postoji li spremnost svih aktera da ga zaista primenjuju, a ne da iz njega uzimaju samo ono što im politički odgovara", rekao je Karan.

Prema njegovim rečima, kada Republika Srpska brani svoje nadležnosti, ona traži poštovanje pravila na koja su svi pristali i koja su donela mir.

"Do nas je da na tome istrajemo, ali je i do drugih u BiH, kao i međunarodnih aktera, da prihvate da se trajna stabilnost ne može graditi na nametanju, već samo na dogovoru", naveo je Karan.

Govoreći o intervencionizmu visokih predstavnika, koji je, kako je ocenio, mahom vodio ka unitarizaciji BiH, Karan je rekao da poništavanje odluka stranaca donetih primenom takozvanih bonskih ovlašćenja treba da bude institucionalan, pravno utemeljen i odgovoran proces.

Harvard potvrdio: Visoki predstavnik nije vrhovna vlast u BiH, svi nametnuti zakoni ništavni

On je naveo da su takozvana bonska ovlašćenja korišćena za nametanje zakona, smene izabranih funkcionera i suštinsku promenu Ustavom utvrđenih nadležnosti, zbog čega je ustavna struktura BiH značajno menjana bez formalne promene Ustava.

"Naš stav je da Aneks 10 Dejtonskog sporazuma ne daje visokom predstavniku zakonodavna ovlašćenja, a Ustav BiH jasno određuje ko donosi zakone. Suverenitet u BiH pripada narodu i entitetima, a ne stranom činiocu koji se postavlja iznad ustavnog poretka", pojasnio je Karan.

Govoreći o spoljnopolitičkom položaju Srpske, Karan je ocenio da ona vodi aktivnu i prepoznatljivu politiku međunarodnog pozicioniranja, zasnovanu na Ustavu i Dejtonskom sporazumu.

Istakao je da Republika Srpska gradi partnerstva tamo gde postoji zajednički interes, dok istovremeno štiti svoju ustavnu poziciju i pravo na sopstveni glas.

Ukazao je i na značaj kontakata koje predsednik Milorad Dodik, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović i direktor Kancelarije za međunarodnu saradnju Republike Srpske Ana Trišić Babić ostvaruju sa međunarodnim partnerima.

"Kada se razgovor oslobodi predrasuda, otvara se prostor da se čuju i argumenti koji su godinama bili potiskivani", zaključio je Karan.