Srbija i Balkan
Šest godina od Vašingtonskog sporazuma: Da li je Srbija izbegla zamke pod kapom ekonomske saradnje
Nekadašnji ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović naveo je za RT Balkan da Srbija treba da se vodi zaštitom suvereniteta kada sklapa strateška partnerstva
Vašingtonski sporazum ima mnogo elemenata koji znače pritisak na spoljnu politiku Srbije, poručio je za RT Balkan nekadašnji ministar spoljnih poslova Srbije Živadin Jovanović u danu kada je taj dokument pre šest godina potpisan u Beloj kući.
U ovom dokumentu, za koji se govorilo da ima za cilj ekonomsku normalizaciju i "regionalno" povezivanje, postoje "skrivene mine" za našu zemlju. Neke su, što je dobro, za sada, ostale mrtvo slovo na papiru.
Ono što je sprovedeno u delo je da je Izrael priznao lažnu državu. Priština je imala obavezu da godinu dana ne aplicira za članstvo u međunarodnim organizacijama, a Srbija je trebalo da obustavi kampanju za povlačenje priznanja tzv. Kosova. Priština je u međuvremenu došla do vrata Saveta Evrope.
Dogovoreno je i da Beograd i Priština sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD na studiji izvodljivosti o zajedničkom korišćenju jezera Gazivode, kao i na diversifikaciji izvora energije. Poslednjih dana, srpske kuće na Gazivodama Priština je srušila.
"Iako se on zove sporazum o ekonomskoj saradnji, od njegove osnovne teme odudaraju odredbe koje se tiču premeštanja srpske ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, što se nije dogodilo i što je dobro, ali nije dobro što je to zahtevano od nas. To nije izraz slobodne volje. U sporazumu je i odredba koja obavezuje Srbiju da Hezbolah tretira za terorističku organizaciju, ima odredba koja se tiče ekonomskih odnosa Srbije sa drugim zemljama, i vezi sa diversifikacijom energetskog snabdevanja i da će se voditi time da se nove tehnologije, kao što je 5G ne prihvataju od 'nepouzdanih dobavljača'. Nije napisano ko su dobavljači, ali je jasno da je u pitanju Kina, a i Rusija. To je sve nametanje tuđih interesa što nije dobro za međusobno poverenje. Kako će biti poverenje, ako jedan od partnera zahteva izmene u politici Srbije", naveo je Jovanović.
Kako je rekao, to je dokument koji će ostati u istoriji kao dokument koji pokazuje direktne pokušaje uticanja na spoljnu i unutrašnju politiku suverene zemlje.
"Izrael je posle tog sporazuma priznao ilegalno odvajanje "Kosova" od Srbije, što je suprotno vitalnim interesima Srbije. Sa Izraelom delimo sličnu sudbinu u istoriji, neke druge vrednosti, ali to ne znači da nam je svejedno da li Izrael priznaje stvaranje jedne 'države' na teritoriji države Srbije. Ne vidim šta je Srbija dobila u odnosu na Kosovo i Metohiju sporazumom. Nije Srbija kočila dijalog sa Prištinom. To su činili drugi uticajem na ilegalno rukovodstvo u Prištini. Iza svega toga ključnu ulogu igraju sponzori 'nezavisnosti' tzv. Kosova, ključne članice NATO-a koje su 1999. godine izvršile oružanu agresiju, a ostvarivanje efekata te agresije i danas nastavljaju", istakao je i dodao da moramo više poštovati sebe i svoje interese i da nije jasno kako možemo proglašavati strateškim partnerima one koji ugrožavaju strateške, vitalne interese Srbije.
Amerika je, podsetimo, pokrenula strateški dijalog sa Srbijom u avgustu 2025. godine, nakon sastanka državnog sekretara SAD Marka Rubija i šefa srpske diplomatije Marka Đurića u Vašingtonu.
Kako je naveo Jovanović, moramo uvek da se rukovodimo suštinom i da budemo rigorozniji prema sebi, da se ne zavaravamo bilo čijom "velikodušnošću i dobrim namerama", nego moramo koristiti načelo: "Ne postupamo prema onome šta govorite, nego prema onome šta radite".
Proces povlačenja priznanja lažne države
Srbija je poslednji put 2023. objavila vest da je neka država povukla priznanje tzv. Kosova, a to je bio Vanuatu. Tokom 2025. godine Bahami i Kenija su priznali jednostrano proglašenu nezavisnost južne srpske pokrajine.
"Velike sile, među njima i Vašington, ne osećaju obavezu da poštuju ni ono što potpišu, a kamoli ono što usmeno obećaju. Treba da budemo otvoreni za produbljivanje saradnje i sa zemljama koje su priznale tzv. Kosovo, ali da ne preterujemo u izlivima prijateljstva i olakog obećanja strateškog partnerstva. Strateško partnerstvo pretpostavlja saglasnost o strateškim interesima, a ima li većeg interesa Srbije nego što je suverenitet i teritorijalni integritet. Koji to drugi interesi mogu biti iznad toga? Ne znam da li je iko u Srbiji zadovoljan rezultatima Vašingtonskog sporazuma, očekivali smo veliki napredak, zato smo možda i popustili, a ispostavilo se - više nego što treba", naveo je diplomata u penziji.
Kako je istakao, neke odredbe su oročenog dejstva, a ceo dokumenta on nije oročen vremenski. Naveo je da Srbija ne može prihvatati jednostrane obaveze, pa da se uzdržava od traženja povlačenja priznanja, ili od sprečavanja članstva lažne države u nekim organizacijama, a da gubi iz vida da druga strana ne ispunjava nijednu obavezu.
"Nemamo vremena da ponavljamo greške. Potpisali smo Briselski sporazum 2013. i izvršili sve odredbe, dok druge strane, uključujući i EU, nisu izvršile obaveze. Mi smo ovaj sporazum, koji druga strana gazi, koristili 13 godina kao osnovicu za potpisivanje drugih sporazuma i prihvatanje obaveza iz energetike, oko paralelnih institucija, administrativnih prelaza. Mi smo ga sve vreme držali kao međunarodnu obavezu da prihvatimo neke druge stvari. A ispunjavanje obaveza treba da ide istim ritmom sa drugoj stranom. Srbija neprekidno treba da radi na otpriznavanju, taj posao nije završen niti su sve mogućnosti iscrpljene, mi smo najavljivali još neka otpriznavanja, ali nije objavljeno ono što je najavljivano", podsetio je Jovanović i dodao da javnost nije obaveštena da je to realizovano, te dodao da ima još mogućnosti među državama Pokreta nesvrstanih.
Inače, 4. septembra 2020. predsednik Srbije Aleksandar Vučić i tadašnji premijer tzv. Kosova Avdulah Hoti potpisali su odvojene sporazume sa liderom SAD Donaldom Trampom.
Live
