Pobuna islandskih ribara protiv Brisela: Zašto Island neće u Evropu

Nakon nekoliko dana sramote zbog rezultata islandskog referenduma, evropski liberalni mediji su pronašli krivca. Taj krivac je, naravno, Putin.

U kampanji pred islandski referendum od 29. avgusta o članstvu u EU, islandska ministarka spoljnih poslova Torgerdur Katrin Gunardotir, liderka pokreta "Da" puta je optužila "zloslutne strane sile". Putin je, rekla je, podržao kampanju "Ne".

U intervjuu za "EUobzerver", izvesni Torvaldur Gilfasonokrivio izjavio je da je Pokret "Ne" da je "doveo na Island švajcarskog advokata, za koga se "zna da je radio za Putinov režim", i za koga se, takođe navodno "zna da je zastupao ruskog oligarha, koji je pokušavao da izbegne sankcije EU".

Inače, pomenuti Torvaldur je čudna ptica, dodaje "Konzervativ": "2013. godine osnovao je političku stranku, koja je dobila manje od 2,5 odsto glasova i nije osvojila nijedno mesto u parlamentu".

Reakcija Moskve na rezultat referenduma: Island zna kako se igra fudbal i odbija ratno huškanje EU

Ime švajcarskog advokata je Karl Baudenbaher. Kako izveštava magazin "Konzervativ", i to je gola laž: "Doktor Baudenbaher nema nikakve veze sa Putinom, on je samo međunarodno priznati stručnjak za evropsko pravo". I to je sve. Baudenbaher nema nikakve veze ni sa islandskim ribarskim kompanijama, prenosi "Konzervativ" i iza njega ne stoje fiktivni "ruski oligarsi".

Ove laži su smišljene jedino zato da promovišu narativ da su islandske ribarske firme "otele referendum" islandskom narodu, piše islandski publicista Hanes Gisurarson. Sve to, dodaje on, treba da omogući "evroentuzijastima" da odbace jasan rezultat referenduma: 52,8 odsto Islanđana je glasalo protiv nastavka pregovora o članstvu u EU.

Laž ima hiljadu krila...

Na Islandu se kaže se da laž ima hiljadu krila, ali da istina nema gde da poleti. Pre referenduma na Islandu o članstvu u EU, Pokret "Da" je imao širok pristup evropskim i islandskim medijima.

U istom intervjuu, Torvaldur je izjavio da je Island oligarhija, koju kontrolišu vlasnici najvećih ribarskih firmi. Pomalo čudno za oligarhiju, s obzirom da Island ima veoma izjednačene prihode i, kako naglašava "Konzervativ", skoro zanemarljivo siromaštvo, solidne penzije, visok životni standard i dugu demokratsku tradiciju.

Reč je, dakle, o nečem drugom: siromašni islandski ribari su se usudili da kažu ne briselskoj oligarhiji.

Uostalom, prema Indeksu ljudskog razvoja UN, Island nije loše mesto za život. Međutim, vodeće ribarske firme su na Islandu ekonomski jake, ali nisu politički moćne.

Island ponovo poručio EU: Prestanite da "pomažete"

Nasuprot tome, proevropska "levica" – kojoj pripada i pomenuti Torvaldur Gilfason – kontroliše vladinu radiodifuznu kompaniju i univerzitete. Tokom kampanje, ona je koristila ovu kontrolu da podrži Pokret "Da".

Dokaz za to je što je islandski vladin emiter RUV, koji ima zakonsku obavezom da bude nepristrasan, učinio je sve što je mogao da podrži ovu naraciju.

Bez uspeha, očigledno.

Islandsko "ne" EU je važna lekcija za sve evropske narode

Kako piše italijanski publicista Lučano Tovaljeri za sajt "Arjana edititriće": "Island je izabrao da ostane gospodar svoje sudbine". Na referendumu je, ponovimo, 52,8 odsto birača odbacilo predlog o nastavku pregovora sa EU, 47,2 odsto je glasalo za.

Islandsko ne EU, uostalom, dodaje on, predstavlja veliku lekciju za sve evropske narode: narod, suverenitet i ribari mogu da pobede briselsku oligarhiju. Reč je, u stvari, tvrdi Tovaljeri, o pobuni islandskih ribara protiv Brisela.

Island, ipak, neće u EU: "Za" glasao samo rejkjavički krug dvojke

Ne treba da iznenađuje što je najsnažnije protivljenje ponovnom otvaranju pregovora došlo iz malih zajednica – ribara, poljoprivrednika, iz ruralnih područja.

Islanđani su svesni vrednosti svojih voda. Između 1950-ih i 1970-ih, sukobili su se sa Britanijom u "Bakalarskim ratovima", kako bi odbranili svoja ribolovna područja.

Za ribare u malim islandskim lukama, uočava Tovaljeri, autonomija nije apstraktni koncept; ona znači pravo na rad, prihode, održivost lokalnih zajednica i mogućnost prenošenja zanata i nacionalnog nasleđa svojoj deci.

Rejkjavik protiv ruralnog Islanda

Glasanje je, osim toga, otkrilo jasnu podelu: Rejkjavik je bio jedini region koji je glasao za ponovno pristupanje pregovorima sa EU.

U svim ostalim izbornim jedinicama prevladao je glas protiv. Čak je i izborna jedinica Jugozapad, koja obuhvata delove glavnog grada, odbacila predlog o pristupanju pregovora sa EU. A to je, svakako, upečatljiv kontrast.

U Rejkjaviku su koncentrisana javna uprava, finansije, univerziteti, sektori koji su povezani sa velikim multinacionalnim korporacijama. S druge strane, u perifernim regionima ekonomski i društveni život zavisi od ribarstva, poljoprivrede, stočarstva i direktnih veza sa zemljom.

Ovo je, dodaje ovaj autor, polarizacija koja se sada primećuje u mnogim zapadnim zemljama. Glavni gradovi su integrisani u transnacionalne finansijske mreže i žele društvo u kome su granice zamagljene. S druge strane, ruralne zajednice, mali gradovi i geografske periferije znaju vrednost identiteta, tradicije, suvereniteta i kontrole nacionalnih resursa.

Ko je prodao otrovnu jabuku Snežani i ubio Julija Cezara

Rezultat referenduma je ozbiljan politički udarac za islandsku proevropsku vladu i za one koji su želeli da vrate Island na "evropski put", zaključuje Tovaljeri.

Zapravo, Islanđani su shvatili da saradnja između evropskih naroda ne znači nužno potčinjavanje birokratskom, nadnacionalnim aparatu. Moguće je trgovati, putovati i sarađivati, a da se kontrola nad svojim vodama, ekonomijom i budućnošću ne poveri vlastima iz Brisela.

Islandski narod nije glasao protiv Evrope, zaključuje Tovaljeri. On je glasao protiv transformacije Evrope u centralizovani sistem, koji progresivno erodira suverenitet naroda.

Vulin: Zašto Islanđani zaslužuju da budu pitani, a Srbi ne?

Ili, kako kaže italijanski pisac Andrea Marćiljano: "Očigledno je da Islanđani nisu mogli da glasaju za zatvaranje vrata raja koji se zove Evropska unija, jer bi, u tom slučaju, bili ludi. A onda su pronašli pravog krivca: 'Putina! Rusiju!'"

Govoriti istinu u današnjoj Evropi je, očigledno, prevelik rizik, dodaje on, čak i u dalekom Rejkjaviku, ili "u zemljama Istočne Evrope: Češkoj, Slovačkoj, Mađarskoj... koje sve više pokazuju netrpeljivost prema takozvanoj Evropskoj uniji, koja ih guši i vuče ka razornom ratu sa Rusijom".

Putin je izazvao ekonomsku krizu koja je zahvatila Nemačku i Francusku, nastavlja Marćiljano, ovaj zli car stvorio je nerešiv sukob sa Iranom... Putin je prodao otrovnu jabuku Snežani i ubio je Julija Cezara, a možda i samog Hrista...

Tako su svi naši problemi rešeni, kaže Marćiljano. A mi, Evropljani, možemo da se mirne savesti vratimo našem dubokom snu...