Runić: Srbi povratnici u BiH bez struje i vode gotovo tri decenije; Linta: Preti im tiho nestajanje

Srpski povratnici u nekadašnja drvarska sela, koja danas pripadaju Bihaću, ni 28 godina od završetka rata nemaju vodu i struju, žive na ivici siromaštva i onemogućeno im je ostvarivanje osnovnih ljudskih prava, rekla je agenciji Srna načelnica opštine Drvar Dušica Runić.

Prema njenim rečima, bez struje su srpska sela Trubar, Boboljusci, Veliko i Malo Očijevo, kao i Veliki i Mali Cvjetnić.

"Katastarske knjige nisu kompletirane, a Srbi koji su se vratili u ova sela nemaju čak ni status povratnika. Nalaze se na margini administracije. Matične knjige su u Drvaru, a teritorija pripada Bihaću", objasnila je načelnica.

Ona ističe da su nekadašnja drvarska sela bogata šumom i vodom, ali da je stanovništvo na ivici siromaštva.

"Srpski povratnici su bez struje, puteva i bez podrške za elementarne uslove za život", navela je Runić.

Podsetila je da je Dejtonskim sporazumom opština Drvar podeljena na tri dela između dva kantona i entiteta i da joj je, kako kaže, oduzeto 13 sela, odnosno trećina teritorije.

Koliko je težak povratnički život Srba u Krajini svedoči i regionalni makadamski put koji povezuje Drvar i Glamoč, kao i Drvar i Istočni Drvar.

Danas se u Osnovnoj školi u Drvaru nalaze neustavna obeležja - šahovnice, iako je većinsko srpsko stanovništvo, a srpska deca u Glamoču ni danas nemaju maternji jezik u školama, dodaje Srna.

Linta: Srbija mora da pomogne, Srbima u BiH preti tiho nestajanje

Srbija treba daleko više da pruži pomoć i podršku Srbima u Federaciji BiH, jer je njihov položaj vrlo težak i preti im tiho nestajanje poručio je predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta.

Kako je naveo, preostali Srbi su prepušteni sami sebi i ne mogu da ostvare osnovna ljudska prava, a o tome svedoče brojne činjenice.

"U dosta sela Srbi povratnici nemaju struje, vode, prodavnicu, mobilne mreže, ambulante. Putevi su veoma loši ili uništeni a mnoge porušene kuće u srpskim selima nisu obnovljene. Zdravstvena zaštita je jako loša jer Srbi u najbližu zdravstvenu ustanovu putuju više desetina kilometara. Uslovi za školovanje su veoma teški jer pojedina srpska deca svakodnevno putuju u školu 15-20 i više kilometara", istakao je Linta u saopštenju.

Prema njegovim rečima, zbog neljudskih uslova života Srbi povratnici su prinuđeni da razmišljaju o odlasku sa svojih vekovnih ognjišta, navedeno je u saopštenju Saveza Srba iz regiona.

"Federalna vlast, kao i kantonalne i velika većina lokalnih vlasti ignorišu brojne probleme našeg naroda. Očigledno je da vlasti u Federaciji BiH vode politiku planske diskriminacije preostalih Srba s ciljem njihovog potpunog nestanka", ukazao je Linta.

Zaključio je da Srbija treba da preduzme konkretne mere i aktivnosti u vezi sa obnovom putne infrastrukture i kuća, rešavanjem pitanja struje i vode, poboljšanjem zdravstvene zaštite, obezbeđivanjem školovanja srpske dece na srpskom jeziku.

Pored toga, potrebno je, kako je naveo, preduzeti konkretne mere i pružiti pomoć srpskim povratnicima u oblasti poljoprivrede, stočarstva i zanatstva, kao i otvaranju malih pogona.