U Specijalnom sudu za zločine na Kosovu i Metohiji u Hagu izrečene su prvostepene presude komandantima terorističke OVK Hašimu Tačiju, Jakupu Krasnićiju, Kadriju Veseljiju i Redžepu Seljimiju, koji su proglašeni krivim za zločine!
Tači je osuđen na 25 godina zatvora, Krasnići takođe na 25, Veselji je dobio 18 godina, a Seljimi 13!
Tači je oglašen krivim za protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišenje slobode kao ratni zločin nad najmanje 385 lica, za surovo postupanje kao ratni zločin nad najmanje 49 lica, za mučenje kao ratni zločin izvršen nad najmanje 303 lica i za ubistvo kao ratni zločin izvršen nad 96 lica. Sa druge strane, Tači je oslobođen optužbi za progon, zatvaranje i druge nehumane postupke mučenje, ubistvo i prisilne nestanke lica kao i zločine protiv čovečnosti.
Tači je proglašen krivim za nekoliko tačaka i to pojedinačnim kaznama zatvora od 15 godina, četiri godine, 23 godine za ubistvo, odnosno ukupnom kaznom od 25 godina za ratne zločine!
Krasnići je osuđen na pojedinačne kazne od 15 godina, četiri godine, 20 godina, 23 godine i jedinstvenu kaznu od 25 godina.
Veselji je dobio kazne od deset, tri, 13 i 16 godina, te je zbirno dobio 18 godina.
Seljimi je pojedinačno osuđen na šest, dve, osam i 11 godina, te je jedinstvo osuđen na 13 godina zatvora.
"Izvršena krivična dela su bila širokih razmera, među zatvorenicima je bilo žena i dece, među njima i beba", rekao je sudija Čarls Smit i dodao da je dokazano da je 96 ljudi ubijeno.
Posebno je pomenuo čoveka od 74 godine čije je lice bilo smrskano!
"Tači je zloupotrebio položaj, koristio funkciju kako bi ostvario kažnjive aspekte zajedničkog cilja. Olakšavajuća okolnost je da je doprineo da se osnuju Specijalizovana veća i da se predao", rekao je Smit.
Slično rekao za Veseljija, Seljimija i Krasnićija.
Sudija je na početku predstavio strane u procesu.
"Ovaj postupak se bavio činjenicama i okolnostima vezanim za optužene, a ne legitimitetom Oslobodilačke vojske Kosova i njenim ciljem da ostvari nezavisnost Kosova", rekao je sudija Smit.
Istakao je da nije ocenjivao koja je strana više kriva.
Rekao je da se "ovaj predmet nije bavio krivičnim delima nad kosovskim Albancima srpskih snaga i paravojnih formacija kojih je nesumnjivo bilo".
"Ovaj predmet se bavio da li su krivična dela iz optužnice izvršena i da li se optuženi mogu smatrati krivim protiv Srba, Roma i naročito kosovskih Albanaca", precizirao je i dodao se utvrđuje krivica pojedinaca.
Kako je rekao tužilaštvo tvrdi da su dela vršena u bazama OVK, te da su optuženi snose individualnu krivičnu odgovornost.
Suđenje vođeno uz neprekidno zastrašivanje svedoka
"Ovo suđenje vođeno je u kontekstu neprekidnog zastrašivanja svedoka, nekoliko je povuklo izjave, lagalo je panel, izmenili ranije iskaze, plašili su se za svoju bezbednost, a neki su to činili iz slepe lojalnosti", rekao je sudija Smit.
Govoreći o istorijskom kontekstu, rekao je da je "ukinuta autonomija Kosovu" za vreme SRJ.
Istakao je da je stvorena stranka Ibrahima Rugove, koje je najpre mirno delovala, a onda je počela da podržava oružani otpor. U aprilu 1993. godine je donela odluka o oružanom delovanju ka SRJ, ali i prema kolaboracionistima.
"OVK je bila politički i vojni organ, a cilj je bio nezavisno Kosovo", istakao je Smit.
On je rekao da je Tači bio vrhovni komandant, a Veselji član glavnog štaba i direkcije za obaveštajne poslove, Seljimi je bio član glavnog štaba i glavni inspektor tzv. OVK, a Krasnići je bio takođe član glavnog štaba i portparol organizacije, a bio je i član direkcije za politička pitanja.
"Tužilaštvo nije dokazalo da je bilo sistematskih napada na civile. Nisu dokazane tvrdnje da su vršena dela nasilja, progon, zatvaranja, ubistva i prisilnog nestanka lica kao zločina protiv čovečnosti", naveo je sudija.
On je dodao da je bilo individualnih napada, ali da se ne može reći da su na osnovu etničke pripadnosti. Rekao je da se dela ne mogu kvalifikovati kao ratni zločin, govoreći o tačkama jedan i dva optužnice.
Sudsko veće Specijalizovanih veća u Hagu zaključilo je da tužilaštvo nije dokazalo van razumne sumnje da je postojao sistematičan napad ili napad širih razmera usmeren na civilno stanovništvo, odnosno da tužilaštvo nije dokazalo da su pripadnici tzv. OVK ciljano napadali civilno stanovništvo u smislu zločina protiv čovečnosti.
Sudija uglavnom govori o albanskim žrtvama
"Panel je zaključio da su pripadnici proizvoljno lišili slobode najmanje 385 lica u 14 opština na KiM i dve oblasti na severu Albanije. Hapsili su i odvodili žrtve u zatvoreničke objekte. Mnoge žrtve su uhapsili u njihovim domovima, na putevima, vezivali ih, tukli su. Iz dokaza se vidi da su lišavani jer su srpski kolaboracionisti", kolaboracionisti, i zbog drugih optužbi", naveo je i rekao da nije bilo dokaza da su "bili kolaboracionisti, kako je tvrdila OVK".
Rekao je da zatvorenici nisu dobijali obaveštenja zašto su pritvoreni.
"Ratni zločin iz tačke tri je izvršen nad najmanje 385 lica", dodao je.
Surovi uslovi u logorima, tučeni od smrti
Govoreći o surovom postupanju i mučenju rekao je da je 348 lica podvrgnuto mučenju i da su bili nehumani uslovi.
"Prostorije su bile male, nije bilo uslova za spavanje, spavali su na betonskom podu, koji je je bio pokriven blatom i životinjskim izmetom, nisu dobijali hranu po nekoliko dana, nije bilo pristupa toaletu, nisu dobijali vodu, ruke i noge su im bile vezane. Žrtve su vršile nuždu na podu ili u kofu", rekao je Smit.
Kako je rekao, tučeni su motkama, sve dok nisu mogli da dišu, neki su umrli od žestokih premlaćivanja.
"Jedan zatvorenik je tražio metak, ali su mu odgovorili nema metka za tebe, ubijaćemo te malo po malo", naveo je Smit.
Govorio je o polomljenim udovima, mučenjima.
"Namera je bila da se nanesu teške patnje", naveo je i dodao da su dokazane optužbe.
Dokazana ubistva najmanje 96 ljudi
"Panel je zaključio da su pripadnici tzv. OVK umišljenim i neumišljenim potezima izazvali smrt najmanje 96 lica koji nisu učestvovali u sukobima", rekao je Smit govoreći o tački devet koja se odnosi na ubistva.
Istakao je da su žrtve imale telesne povrede i da je jedini razuman zaključak da su lideri tzv. OVK imali nameru da ubiju najmanje 96 ljudi i da je izvršen ratni zločin ubistvo.
Rekao je da su ciljanu napadi bili u nameri lišavanja života.
"Specijali rat je podrazumeo da su određeni prikazani kao kolaboracionisti vlasti SRJ i tako je podsticano nasilje", dodao je Smit.
Cilj je da se ubijaju etički Albanci kao kolaboracionisti i etnički Srbi kao neprijatelji, te da su postojali obrasci napada na protivnike.
Tači i Veselji lično učestvovali u zločinima
"Svaki od optuženih je podržao sprovođenje plana", rekao je Smit i dodao da su sva dela bila posledica plana, a ne osveta.
Kako je rekao Tači je imao veliku ulogu u sprovođenju cilja i imenovao je sebi lojalna lica.
"Učestvovao je u izvršenju krivičnih dela na razne načine, lično je učestvovao u hapšenju 13 poslanika i još nekoliko lica (svi albanske nacionalnosti)", objasnio je Smit i govorio o sukobu Tačija sa Behajdinom Alačijem, koje su Tači i Veselji odveli sa lisicama, a on nikada više nije viđen.
Rečeno je da poginuo u borbi, što, kako rekao sudija, nije tačno.
"Kadri Veselji je pribavljao informacije o licima koji su bili kolaboracionisti", naveo je Smit i dodao da je Veselji bio "ključni element".
Isto, kako je naveo sudija, važi i za Redžepa Seljimija, ali je imao manja ovlašćenja nad pripadnicima tzv. OVK.
"I pored toga igrao je ključnu ulogu u formiranju operativnih zona, da je redovno vršio inspekciju zona i primao izveštaje o osumnjičenim licima i kolaboracionistima. Znao je da se ciljano sprovode napadi na njih", obrazlagao je Smit.
Krasnići je, dodao je, imao ključnu ulogu u formilisanju politike ciljanih napada na protivnike.
Optužnica u 10 tačaka tereti "četvorku" za progon na političkoj i etničkoj osnovi, zatvaranje, nezakonito hapšenje i pritvaranje, druge nehumane postupke, okrutno postupanje, prisilni nestanak, mučenja i ubistva u 42 nelegalna pritvora tzv. OVK na KiM i u Albaniji nad približno 407 pritvorenika, od kojih je najmanje 102 Srba, nealbanaca i "nelojalnih" Albanaca ubijeno, od marta 1998. do septembra 1999. godine. Kao saučesnici u zločinačkom udruženju, u optužnici su navedeni i oficiri tzv. OVK: Azem Sulja, Ljah Brahimaj, Fatmir Ljimaj, Sulejman Seljimi, Rustem Mustafa, Šukri Buja, Ljatif Gaši i Sabit Geci.
Tužilaštvo je u završnoj reči tražilo po 45 godina zatvora za svakoga pojedinačno.
Tači i ostali su uhapšeni 2020. godine i od tada su u pritvoru.
Policija Holandije je pojačala prisustvo u Hagu. Pristalice terorista provele su noć ispred suda, ali im je policija poručila da se povuku na prostor predviđen za okupljanje. Srpske škole na Kosovu i Metohiji danas imaju onlajn nastavu. Albanci su, odbrojavajući dane do presude sejali strah među Srbima. Okupljeni na trgovima u Prištini i drugim gradovima sa albanskom većinom prate prenos izricanja presude iz Haga.
U optužnici se spominju otmice i ubistva Orahovcu, među kojima je i 15 članova porodice Kostić, mučenja u Lapušniku, Likovcu, ubistvo na Brdu Beriša, u Klečkoj, Prizrenu, dva logora na severu Albanije...
Srbi svedoci su tokom suđenja oživljavali svoje, kao i slike stradanja najmilijih. Albanci su mahom pričali da se ne sećaju događaja iz rata, govoreći da su priče o akcijama tzv. OVK, kojima su se hvalili, služile za "dizanje morala" i bile preuveličane. Pred sudijama su se pojavili i svedoci odbrane, dobro poznata lica poput Kristofera Hila, Veslija Klarka i Džejmsa Rubina, koji su o Tačiju, govorili da se ni za šta nije pitao, te da je komandant Zmija (ratno ime Tačija), fini, uglađeni gospodin koji više liči na profesora nego ratnika.
Tokom procesa koji je počeo 2023. godine, u sudnici su govorila 134 svedoka od kojih je 125 pozvalo tužilaštvo, dvoje zastupnik žrtava, a sedam odbrana. Takođe, 164 izjave svedoka usvojene su u pisanom obliku. To znači da je u procesu učestvovalo 298 svedoka. Tužilaštvo je dokazivalo da je tzv. OVK činila zločine sa ciljem da preuzme totalnu kontrolu nad KiM, da su svi koji su se tome protivili smatrani neprijateljima i da je paravojska imala hijerarhiju.