Na frapantan, pre koji dan objavljen podatak Instituta GAP da je sa "Kosova", iz nazovi države u kojoj trenutno živi jedva milion stanovnika, za pet godina 250.000 ljudi dobilo vize za EU, premijer Aljbin Kurti odgovorio je tako što je uhapsio devetoricu Srba iz Zubinog Potoka i optužio ih za – ratne zločine.
Novi talas hapšenja Srba, Kurtiju će verovatno za neku desetinu ili čitav procenat popraviti izborni rejting, na tzv. Kosovu se sve više govori o četvrtim izborima za par godina, ali, teško da će hapšenje Srba doprineti da se u lažnu državu vrati i jedna jedina albanska porodica od desetina hiljada koliko ih je za poslednjih samo par godina nepovratno otišlo.
Teško da osim opšteg siromaštva, penzija od 120 evra, nezaposlenosti, preživljavanja, koji su na Kosovu i Metohiji tako očigledni, išta drugo kao podaci Instituta GAP govori gde je nazovi država, sa sve zapadnim mentorima, stigla od proglašenja tzv. nezavisnosti, posebno za šest godina Kurtijeve vladavine.
Prema tim podacima, samo tokom 2025. godine skoro 44.000 Albanaca dobilo je dozvole za boravak u zemljama EU, 73 posto onih koji su dobili te dozvole bilo je mlađe od 34 godine, a 71 odsto izdatih dozvola važilo je duže od 12 meseci. Ako se svemu ovome doda i podatak da se navedena statistika odnosi samo na zemlje EU, da ovome treba dodati i iseljavanje u Ameriku, Kanadu, Australiju, evropske zemlje koje nisu u EU, da veliki broj Albanaca na Zapad odlaze na crno, onda su projekcije po Kurtija i lažnu državu svakako još crnje i gore.
Toliko da je ekonomista Safet Grdžaliju pre koji dan ocenio da 43.747 boravišnih dozvola izdatih 2025. građanima tzv. Kosova za zemlje EU predstavlja "ozbiljan signal za budućnost Kosova". Po njegovom mišljenju, "ako emigracija postaje glavni put ka boljem životu, onda problem nije samo u tome što ljudi odlaze, već u tome kakva se budućnost ostavlja za sobom".
"U osnovi Kosovo nema nezavisnost niti može biti nezavisno. Reč je o projektu međunarodne zajednice i konstrukciji koja je poslužila da se formalno uruši međunarodni poredak i međunarodno pravo. Rekli su da je Kosovo jedinstven slučaj i da se neće ponavljati, a dobili smo sve suprotno od toga", kaže za RT Balkan na 16-u godišnjicu "nezavisnosti" tzv. Kosova novinar i književnik Živojin Rakočević, koji živi u srpskoj enklavi Gračanica na Kosovu i Metohiji.
Po rečima Rakočevića, "administrativni entitet koji je konstituisan nikome nije dobra doneo".
"U njemu je jedino zadovoljna ekstremna manjina koja drži moć i novac. Većina Albanaca ne vidi Kosovo kao izvor sigurnosti i perspektive. Što se Srba tiče ne može se govoriti o tome šta su dobili, jer im se 25 godina uzimaju prava, ali je psihologija njihovog opstanka zasnovana na sasvim drugim principima i čvrstoj veri da je Kosovo sveta zemlja i da se sa svete zemlje ne može nestati", kaže Rakočević.
Na društvenom planu, kaže Grdžaliju, odlazak porodica i mladih slabi zajednice, ubrzava starenje stanovništva i stvara nove demografske praznine.
"Gledajući u budućnost, rizik je još veći: Kosovo sa manje radno sposobnog stanovništva, nižim natalitetom, povećanom socijalnom zavisnošću i ljudskim kapitalom koji gradi ekonomije drugih zemalja", izjavio je Grdžaliju.
Koliko su mentori sa Zapada od rata 1999. godine i proglašenja nezavisnosti, koliko je Aljbin Kurti od stupanja na vlast pre šest godina "usrećio Kosovo" još rečitije govori podatak koji je 2022. godine objavilo tzv. Ministarstvo unutrašnjih poslova nazovi države prema kome je u tom trenutku 950.000 Albanaca sa tzv. Kosova živelo u inostranstvu. Iste godine objavljen je i podatak da se od 2018. do 2022. sa KiM iselilo 156.080 ljudi, odnosno Albanaca. Svemu ovome treba dodati i ne mali broj Albanaca koji na Zapad odlaze na crno, bez radnih dozvola i viza.
Politički analitičar iz Prištine Demiš Šaša 2022. godine objavio je procenu prema kojoj je u periodu od deset godina, od 2008. do 2018. sa Kosmeta u zemlju Evropske unije emigriralo oko 300.000 ljudi.
Posle bezmalo dve decenije tzv. nezavisnosti i šest godina Kurtijeve vladavine, još porazniji za tzv. Kosovo su podaci o prirodnom priraštaju, natalitetu. Istina je da su na ove podatke uticale i opštesvetske prilike, globalistički trendovi, manje rođene dece širom sveta, ali za tzv. Kosovo ovi podaci daleko su nepovoljniji. Na njih su uticali i pomenuti trendovi ali, svakako i "blagostanje" Kurtijeve države.
Podatak da su žene, Albanke na Kosmetu posle Drugog svetskog rata rađale u proseku sedmoro dece, da je 2004. ta brojka pala na troje, 2015. na dvoje, a 2024. na 1,5 dete u proseku, rečit je sam po sebi.
Prema nekim procenama, na Kosovu i Metohiji 1987. godine, pod "neizdrživom srpskom vlašću i torturom" rođeno je 56.000 dece, dok je 2022, treće godine Kurtijeve vladavine i deceniju i po od tzv. nezavisnosti, rođeno tek 31.420 beba, od toga 7.788 u inostranstvu, pa su ta deca tek naknadno upisana u matične knjige.
Uz ovo i podatak da je 2016. na tzv. Kosovu bilo samo 14.170 više rođenih nego umrlih, ova brojka u 2017. bila je – 13.732, u 2018. – 12.770, a u 2019. – 11.238, 2024. – 10.888.
"Kosovo je tanka ljuštura bez sadržaja, čiji se život održava na infuzijama, pomoći zapadnih zemalja i novcu koji šalju Albanci koji su otišli sa Kosmeta", izjavio je za RT Balkan na još jednu od godišnjica tzv. nezavisnosti Kosova Živojin Rakočević.
Bivša ministarka finansija i bivša poslanica LDK Hikmete Bajrami još je izričitija:
"Dok Kurti već šest godina ima usta puna propagande o 'ekonomskom razvoju i procvatu', naša zemlja se suočava sa dubokim siromaštvom. Situacija je još više zabrinjavajuća nego što izgleda. Mereno po međunarodnom pragu Svetske banke od 3 dolara dnevno, Kosovo ima 10 posto ekstremnog siromaštva, dok Srbija ima 1,1 odsto, Albanija 0,3, Bosna i Hercegovina 0,3, Crna Gora 2,5 i Severna Makedonija 3,9 odsto. Dakle, Kosovo ostaje među zemljama sa najvećim siromaštvom u regionu. Ekonomski razvoj se ne meri samo nominalno… Život za mnoge građane postao je nepodnošljiv, jer su njihove plate, uz ove cene, izgubile vrednost, pa su građani u kreditima."
Podatke Instituta GAP o 250.000 Albanaca koji za pet godina zatražili vize zemalja EU, objašnjavaju i podaci da je, recimo, danas, BDP po glavi stanovnika, nominalno, u Sloveniji 35 do 40.000 dolara, u Hrvatskoj do 25.000, u Srbiji između 17. i 18.000, Crnoj Gori 14 do 16.000, Bosni i Hercegovini 10 do 11.000, Severnoj Makedoniji 11 do 12.000, a na tzv. Kosovu jedva 8 do 9.000.
Da je stopa nezaposlenosti u Sloveniji tri do četiri posto, u Srbiji osam do devet, u Hrvatskoj pet do šest, u Crnoj Gori, BiH i Severnoj Makedoniji oko 11 posto, na tzv. Kosovu, po različitim izvorima i metodologijama između 15 i 30 posto. Da su prosečne neto plate u Sloveniji oko 1.500 evra, u Hrvatskoj do 1.400, Crnoj Gori oko 1.000, Srbiji 1.000, na tzv. Kosovu jedva 500, verovatno i osetno niže jer većina zaposlenih u privatnom sektoru radi na crno... I po visini prosečnih penzija tzv. Kosovo je na poslednjem mestu u regionu.
Za nepunih tri decenije tzv. nezavisnosti i šest godina Kurtijeve vladavine "Kosovo" je stiglo na drugo mesto najsiromašnijih zemalja Evrope, siromašnija je samo Moldavija, sa 30 posto nezaposlenih mladih, sa trećinom mladih koji se niti školuju niti obučavaju za neki posao.
I, čemu onda da se, u takvim okolnostima, nadaju Srbi na Kosmetu. Ako za Albance nema dobrih plata, nema penzija od kojih se može živeti, Aljbinu Kurtiju preostaje da mobilnost svog biračkog tela drži na – hapšenju i prebijanju Srba. Jer, kad je ovako "usrećio" svoje sunarodnike, čemu da se nadaju Srbi sem novim hapšenjima, maltretiranjima, prebijanjima, novim optužbama i presudama za navodne ratne zločine.
Što se tiče Albanaca, paradoks je sve veći. Što ih je više u dijaspori, što ih je više pobeglo iz kosovske tužne zbilje, od nemaštine i sirotinje, Kurti ima sve više glasova.