Srbija i Balkan
Nova podvala kandidatima: Ograničen pristup zajedničkom tržištu EU, uslov biti protiv Rusije i Kine
Ekonomske koristi koje se nude zemljama kandidatima zavisiće od njihove podrške spoljnopolitičkim ciljevima EU, dok će pristup jedinstvenom tržištu zavisiti i od toga da li te zemlje dele ključne tehnologije sa neprijateljski nastrojenim državama i trgovinskim konkurentima. Severna Makedonija, BiH, Srbija i Turska, suočavaju se sa dugotrajnim procesom, pri čemu rastu strahovanja da bi mogle da izgube interesovanje za evropske integracije ili da se bliže okrenu Rusiji ili Kini, navodi se u planu Komisije
Evropska unija planira da ponudi pristup jedinstvenom tržištu zemljama kandidatima od koje neke i decenijama čekaju na članstvo. Ali, postepena integracija ide uz uslov – da pristanu da stanu uz Uniju u odnosu na "neprijateljski nastrojene države i industrijske konkurente", navodi se u nacrtu predloga Evropske komisije do kojeg je došao "Politiko".
Zemljama kandidatima biće ponuđena do "sada neviđena postepena integracija" u jedinstveno tržište, uključujući nesmetanu trgovinu i pristup istraživačkim programima, dok se njihove prijave za članstvo budu razmatrale, navodi se u nacrtu plana.
"Jedinstveno tržište je prvi prioritet za ekonomsku konvergenciju. Ranija integracija otvorila bi mogućnosti za kompanije iz Unije, ojačala evropske lance vrednosti i smanjila stratešku zavisnost. Komisija će utvrditi gde proverena usklađenost sa propisima i kapaciteti za njihovo sprovođenje omogućavaju dublje učešće u istraživanju, inovacijama i industrijskoj saradnji, kao i širi pristup tržištu. Prioritet treba dati mogućnostima koje doprinose pripremama za pristupanje i zadovoljavaju zajedničke ekonomske i strateške potrebe", stoji u analizi koristi koje bi zemlje kandidati dobile u periodu "pre proširenja".
Analiza, koju nadgleda viši savetnik predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, Aleksander Adam – bivši saradnik francuskog predsednika Emanuela Makrona – mogla bi radikalno da promeni pristup EU zemljama u njenom susedstvu.
"Trenutno su gotovo sve ekonomske koristi bliže saradnje rezervisane za članice, ali nijedna nova država nije pristupila Uniji od Hrvatske 2013. godine. U okviru Adamovog paketa mera, Ukrajini, Moldaviji, Albaniji i Crnoj Gori biće ponuđene "mape puta" osmišljene da u narednim godinama ubrzaju proces pristupanja. Drugi poput Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine, Srbije i Turske, suočavaju se sa dugotrajnim procesom, pri čemu rastu strahovanja da bi mogle da izgube interesovanje za evropske integracije ili da se bliže okrenu Rusiji ili Kini", navodi se u analizi u koju je imao uvid "Politiko".
Prema planu Komisije, ekonomske koristi koje se nude zemljama kandidatima zavisiće od njihove podrške spoljnopolitičkim ciljevima EU, dok će pristup jedinstvenom tržištu zavisiti i od toga da li te zemlje dele ključne tehnologije sa neprijateljski nastrojenim državama i trgovinskim konkurentima.
U čekaonici
Fon der Lajenova u sredu stiže u Albaniju na razgovore u okviru svoje turneje po Zapadnom Balkanu. Posetiće i Prištinu i Severnu Makedoniju.
Prema analizi, krajnji cilj zemalja kandidata treba da bude postajanje punopravnim članicama EU.
"Pristupanje, međutim, zahteva vreme. Zemlje kandidati moraju da prođu kroz strog proces zasnovan na zaslugama i da sprovedu dalekosežne i trajne reforme. To vreme treba u potpunosti strateški iskoristiti kako bi se Unija pripremila za veći broj članica i produbila postepena integracija u oblastima od zajedničkog interesa", navodi se u dokumentu.
Međutim, koristi će zavisiti od toga da li zemlje ispunjavaju svoje obaveze.
"Tamo gde te obaveze nisu ispunjene, učešće mora ostati podložno povratku na prethodno stanje. Pristup treba suspendovati ili ukinuti kada za to postoje razlozi", upozorava se u predlogu.
Unutrašnje promene
Sadašnje članice EU izrazile su zabrinutost zbog mogućnosti da se u Uniju prime nove zemlje koje bi potom odustale od svojih obaveza i narušile ključne politike. Za vreme mandata njegovog bivšeg premijera Viktora Orbana, Mađarska je koristila pravo veta kako bi blokirala sankcije Rusiji i podršku Ukrajini, ističe se.
Adamova analiza – koja bi trebalo da bude predstavljena najvišim zvaničnicima 6. oktobra, kada se Fon der Lajenova vrati sa turneje po Zapadnom Balkanu – predložiće nove uslove za zemlje koje pristupaju Uniji.
Međutim, EU će se takođe menjati kako bi se prilagodila širem članstvu, daleko širem od kluba bogatih zapadnoevropskih demokratija za koji je prvobitno bila zamišljena.
Prema zaključku analize, Unija može da promeni svoja pravila kako bi bila manje podložna potezima pojedinačnih članica, bez ponovnog otvaranja osnovnih članova prava EU i potencijalnog pokretanja nacionalnih referenduma širom Unije.
Jedna od razmatranih mogućnosti jeste promena pravila kako bi više odluka moglo da se donosi kvalifikovanom većinom država članica.
"Glasanje kvalifikovanom većinom već je opšte pravilo u okviru Ugovora, ali jednoglasnost i dalje ostaje neophodna u nekoliko strateški važnih oblasti. Kako broj članica bude rastao, rizik od odlaganja ili blokade verovatno će se povećavati", navodi se u dokumentu.
Takozvane "pasarela" klauzule, koje omogućavaju donošenje odluka većinom glasova umesto jednoglasno, mogle bi da se koriste kako bi se olakšalo usvajanje sankcija, reakcija na krize u oblasti ljudskih prava i raspoređivanje civilnih misija u zonama sukoba, navodi se u analizi.
Međutim, za aktiviranje tih klauzula u prvom koraku potrebna je jednoglasna podrška svih država članica.
Od lidera širom EU biće zatraženo da se izjasne o pitanju načina dovođenja novih članica u Uniju – i o tome šta ponuditi zemljama koje još čekaju – na dvodnevnom samitu u Briselu koji počinje 15. oktobra.
Komesarka za proširenje Marta Kos, rekla je da novi predlozi, u kombinaciji sa podrškom prestonica za ubrzavanje procesa, pružaju priliku za "jesen proširenja", u kojoj bi mogle biti sprovedene promene bez presedana.
Live
