Izgubljeni u prevodu: Podgorica žuri u EU, crnogorski ne može da je stigne

Crna Gora možda neće stići da prevede celokupno zakonodavstvo Evropske unije do planiranog ulaska u članstvo, pa Evropska komisija razmatra privremene izuzetke, a jedna od opcija je da Crna Gora koristi neki od postojećih službenih jezika EU, pri čemu se hrvatski nameće kao najočigledniji izbor, piše "Euronjuz".

Crna Gora planira da postane 28. članica EU do 2028. godine, ali pre toga mora preuzeti i prevesti pravnu tekovinu Unije, koja obuhvata desetine hiljada zakonskih akata. U Briselu raste sumnja da taj posao neće biti gotov na vreme. Iako Podgorica uverava da je uložila znatna sredstva i da će ispuniti rokove, zvaničnici EU-a potvrdili su da je Komisija počela pripremati rezervne planove.

Dodatni razlog za to je zabrinutost koju je izrazila Hrvatska zbog kvaliteta dela prevedenih tekstova. Zagreb i Podgorica imaju i bilateralni spor koji bi mogao usporiti pristupni proces. Opseg posla je veliki, jer se od ulaska Hrvatske 2013. godine zakonodavstvo EU gotovo udvostručilo.

Naš izbor

Kako su Crnogorci odučili srpski i naučili crnogorski jezik?

Zemlje kandidati dužne su same da prevedu sve zakone na svoj budući službeni jezik, a institucije EU tek na kraju sprovode završnu proveru. Pregovarački okvir s EU jasno nalaže da Crna Gora mora "na vreme pre pristupanja osigurati prevode pravne tekovine" i osposobiti dovoljan broj prevodilaca i tumača. Iz Komisije su poručili da su u redovnom kontaktu s Crnom Gorom i da prate napredak.

Komisija stoga procenjuje nekoliko opcija za moguće izuzetke. Jedna od njih je da se Crnoj Gori dopusti da privremeno koristi drugi službeni jezik EU-a dok ne dovrši sve prevode. Odluka o kojem bi se jeziku radilo bila bi na Podgorici, no hrvatski je najizgledniji kandidat. To je jedini službeni jezik EU koji govornici crnogorskog u potpunosti razumeju.

Ipak, takvo rešenje moglo bi biti politički osetljivo: Podgorica se godinama zalagala za međunarodno priznanje crnogorskog jezika.

Privremena jezička izuzeća u EU nisu novost. Prvi takav primer je Malta, koja zbog manjka prevodilaca nakon ulaska 2004. nije morala tri godine prevoditi sve akte na malteški. Obavezala se da će zaostatke nadoknaditi do kraja 2008. godine.

Ali slučaj Irske je drukčiji. Izuzeće je uvedeno decenijama nakon ulaska u EU, kada je irski postao punopravni službeni jezik, pa je obaveza prevođenja svih akata privremeno ukinuta.