Srbija i Balkan
Čime se Kurti hvalio pred Ursulom: Od "najvećeg privrednog rasta" do "izborne demokratije"
Idiličnu sliku lažne države koju je lažni premijer predstavio Ursuli fon der Lajen, stvarnost demantuje gotovo na svakom koraku
Premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti je nakon razgovora sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, na zajedničkoj konferenciji za novinare u Prištini predstavio gotovo idiličnu sliku Kosova i Metohije.
Pred Fon der Lajenovom Kurti se pohvalio najvećim privrednim rastom u regionu, najnižim javnim dugom u Evropi, uspešnom borbom protiv korupcije, dobrom vladavinom prava i, kako je rekao, "izbornom demokratijom".
Pohvalio se i time što je Svetska banka i Međunarodni monetarni fond više ne svrstavaju "Kosovo" među krhke zemlje pogođene konfliktom.
Posebno je istakao da je Priština "100 odsto usklađena" sa zajedničkom bezbednosnom politikom EU, što, kako je naveo, uključuje i sankcije protiv Rusije. "Kosovo" je predstavio kao "pouzdanog partnera" Evropske unije, dok je podršku građana članstvu u EU opisao kao najveću u regionu posle Albanije.
A onda je došao i do "izborne demokratije".
Kurti je poručio da bi izbori trebalo da se održavaju jednom u četiri godine, a ne "dva puta godišnje". Zvuči prilično lepo – dok se ne pogleda šta se u međuvremenu dešavalo u Prištini.
Dok Kurti govori o "najvećem privrednom rastu u regionu", podaci prištinskog Instituta GAP pokazuju malo drugačiju sliku. Prema njihovim podacima, u poslednjih pet godina više od 250.000 građana "Kosova" dobilo je boravišne dozvole u zemljama Evropske unije. Samo tokom 2025. godine izdato je 43.747 takvih dozvola, a oko 73 odsto korisnika bilo je mlađe od 34 godine. Oko 71 odsto dozvola važilo je duže od 12 meseci.
A to su samo podaci za EU – ne obuhvataju odlaske u SAD, Kanadu, Australiju i evropske zemlje koje nisu članice Unije.
Ni Kurtijeva priča o uspešnoj borbi protiv korupcije nije tako ružičasta. Evropska komisija u izveštaju za 2025. godinu navodi da je na "Kosovu" potrebno dodatno unaprediti istrage, krivično gonjenje i pravosnažne presude, dok problemi i dalje postoje i u sprovođenju antikorupcijskog okvira.
Kurti govori i o "dobroj zaštiti ljudskih prava i sloboda", dok Srbi na Kosovu i Metohiji godinama ukazuju na zatvaranje srpskih institucija, ograničavanje pristupa osnovnim uslugama, ugrožavanje imovinskih prava, kao i na brojne slučajeve uznemiravanja i napada.
Da ne govorimo o pokušajima da se srpsko kulturno i istorijsko nasleđe predstavi kao deo albanske istorije, ali i o sporovima oko srpske imovine i verskih objekata, kao i gradnji i intervencijama u zaštićenim zonama bez saglasnosti SPC.
Slična priča je i kada je reč o srpskoj imovini. Priština nastavlja sa rušenjem objekata u vlasništvu Srba na Kosovu i Metohiji, a na obalama jezera Gazivode do sada je srušeno više od 30 objekata srpskih vlasnika.
Pojedini vlasnici su protiv "Ibar-Lepenca" pokrenuli sudske postupke, a u slučaju motela i bara "Jezero" sud je trebalo da odluči i o zahtevu za privremenu meru kojom bi se sprečilo rušenje do okončanja spora. Objekat je, ipak, srušen 30. jula, dok je sudski postupak bio u toku. I sve to dok EU, EULEKS, OEBS i SAD izražavaju "zabrinutost" zbog postupaka prištinskih vlasti.
A što se tiče "izborne demokratije", i tu je stvarnost nešto drugačija.
Posle izbora 9. februara 2025. godine nije bilo moguće formirati vlast, pa su usledili novi prevremeni izbori 28. decembra iste godine, a zatim i treći parlamentarni izborni ciklus 7. juna 2026. godine. Dakle, za manje od godinu i po dana – tri parlamentarna izborna ciklusa.
Kurti je u međuvremenu upravljao u tehničkom mandatu, a novu vladu uspeo je da formira tek 13. septembra 2026. godine.
Ni Skupština nije uspela da bude konstituisana u ustavnom roku. Ipak, i pored probijanja roka, sud je sada zaključio da je Skupština konstituisana iako ni ovog puta nije izabran jedan od potpredsednika.
Podsetimo da je isti taj sud prošle godine, međutim, izričito utvrdio da Skupština nije bila konstituisana upravo zato što nije izabran jedan od ustavom predviđenih potpredsednika – onaj iz redova srpske zajednice.
Sada je sud dao rok do 6. oktobra za izbor predsednika takozvanog Kosova. Ako poslanici do tada ne uspeju da ga izaberu, Skupština se raspušta po sili Ustava i slede novi parlamentarni izbori.
Tako se Kurtijeva poruka o izborima "jednom u četiri godine" već sada suočava sa mogućnošću još jednog izbornog ciklusa.
Toliko o četvorogodišnjoj izbornoj stabilnosti.
I dok je Kurti pred Fon der Lajen ređao uspehe svoje vlasti, predsednica Evropske komisije mu je poručila da je za sve to ipak potrebna jedna, prilično osnovna stvar – institucionalna stabilnost.
Fon der Lajen je naravno istakla da veruje u evropsku budućnost "Kosova", ali i naglasila da je institucionalna stabilnost "temelj za sve drugo", pa i za napredovanje ka Evropskoj uniji.
Kurti je, dakle, Fon der Lajen predstavio "Kosovo" kao gotovo završen evropski projekat. Samo što će, ako poslanici do 6. oktobra ne izaberu predsednika, taj "završeni projekat" morati ponovo na izbore.
Što će reći – sve je spremno za Evropu, samo još da se nekako završe izbori.
Live
