KFOR nema mandat za sprovođenje zakona, tako da neću komentarisati pojedinačne navode koji su u nadležnosti institucija na "Kosovu". Naša misija nastavlja da blisko sarađuje sa bezbednosnim organizacijama na "Kosovu", uključujući "kosovsku policiju", u skladu sa najvišim operativnim standardima i principom pravičnog i ravnopravnog tretmana svih zajednica. Ovako je u intervjuu za "Kosovo onlajn", zamenica generalnog sekretara NATO Radmila Šekerinska odgovorila na pitanje "koje mere preduzima KFOR na Kosovu kako bi se osigurala bezbednost srpske i drugih manjinskih zajednica", pošto su pripadnici tzv. KPS "optuženi za primenu prekomerne sile prema starijem Srbinu".
Za patnju i bol Srbina Nenada Raškovića iz Drena kraj Zubinog Potoka, za njegov vapaj iz bolničkog kreveta – "Ja više ne znam šta da radim", činjenicu da je bio vezan za bukvu i gumenim crevom prebijen skoro do smrti, za strah njega i njegove porodice, supruge, dece, na ovaj način i zvanično, zatvorena su i vrata NATO-a u Briselu, jer, Bože moj, KFOR nema mandat.
Prethodno, za Nenadovu patnju nemi su ostali i Euleks, i zapadne ambasade po Prištini, i zemlje Kvinte.
Jasan odgovor šta Srbi u sličnim situacijama mogu da očekuju u budućnosti i poruka "kosovskim specijalcima" da, u stvari, po južnoj srpskoj pokrajini mogu da čine šta hoće.
Umesto konkretnih odgovora, gomila floskula iz intervjua – "KFOR će ostati garant", NATO neće dozvoliti da dođe do "bezbednosnog vakuuma u regionu", "svaka promena prisustva KFOR-a sprovodi se postepeno, transparentno i na osnovu procene bezbednosne situacije", "KFOR se postepeno prilagođava situaciji na terenu", itd, itd.
NATO, nastavila je Šekerinska, "nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine". Zamenica generalnog sekretara nije rekla da je jedini poželjan rezultat dijaloga priznanje tzv. Kosova od strane Srbije, ali to se valjda podrazumeva.
Upoznata je sa presudom Specijalizovanih veća u Hagu, ali je odmah, u sledećoj rečenici istakla da su u NATO upoznati i sa činjenicom da je "odluka podložna žalbi", te da, da se zaključiti, Albanci na Kosovu ne bi trebalo mnogo da brinu, jer, to što je sudija Čarls Smit Treći presudio sa kolegama, može biti i promenjeno.
"KFOR ostaje fokusiran na obezbeđivanje slobode kretanja za sve ljude", rekla je još Šekerinska.
Slučaj Miroslava Gudžića koga su Albanci pre koju nedelju jurili kolima, a onda u ambulanti u Donjoj Gušterici gde je pokušao da se skloni prebili i njega i medicinsku sestru koja je pokušala da ga zaštiti, naravno nije u mandatu KFOR-a.
Kao ni slučaj Bojana Zdravkovića iz Paralova. Njega su na prelazu Bela Zemlja išamarali albanski policajci, jer je sa dementnim ocem krenuo u Bujanovac po lekove, stričevom "ladom" za koju nije imao ovlašćenje.
Što se tiče srpske zajednice, za miran san Srba po Kosmetu, zamenica generalnog sekretara NATO poručila je da KFOR "zadržava snažno i vidljivo prisustvo, posebno na severu Kosova, i da blisko sarađuje sa kosovskom policijom i Euleksom".
Srbi ne treba da brinu jer, kada je reč o glavnom mostu na Ibru i manastiru Visoki Dečani, "svaka promena prisustva KFOR-a sprovodi se postepeno, transparentno i na osnovu procene bezbednosne situacije".
Prema njenom mišljenju "decenije mira ne smeju se ugroziti", "dugoročna stabilnost zavisi od toga da sve strane izaberu dijalog i saradnju umesto nasilja". Za ono malo Srba što je ostalo po Kosovu i Metohiji preostalo je samo da se pitaju kako da izaberu "saradnju umesto nasilja" kada se nasilje na KiM sprovodi samo na njima, kada godinama i decenijama unazad sa Kosmeta nema vesti da je neki Srbin maltretirao nekog Albanca.
Umesto toga, Srbima na Kosmetu poruka da je "posvećenost NATO očuvanju regionalne stabilnosti nepokolebljiva", da je "KFOR adekvatno pozicioniran i ostaje u potpunosti usmeren na sprovođenje svog dugogodišnjeg mandata Ujedinjenih nacija, zasnovanog na Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN iz 1999. godine!".
Umesto odgovora na pitanje kako posle krvavih leđa Nenada Raškovića zaštiti druge Srbe od slične opasnosti, odgovor Šekerinske da NATO – "optimizuje raspored i prisustvo KFOR-a kao rezultat postepenog poboljšanja bezbednosne situacije na terenu". Srbi sa druge strane, kao i zvanični Beograd, nedeljama unazad ponavljaju da na KiM nikad nije bilo gore, da se osećaju nebezbednije nego i za vreme Pogroma 2004. godine.
Za utehu Srbima i odgovor da "general-major Ulutaš održava bliske kontakte sa svim glavnim sagovornicima u institucijama na Kosovu, međunarodnim organizacijama i Oružanim snagama Srbije", a Šekerinska očekuje da će se to nastaviti i pod rukovodstvom novog komandanta KFOR-a, general-majora Roberta Vergorija.
Što se tiče povlačenja pripadnika KFOR-a sa glavnog mosta na Ibru, pojašnjenja radi, Šekerinska govori o "postepenom prelasku sa stalnog prisustva" u skladu sa "poboljšanjem bezbednosne situacije na Kosovu".
Kada je reč o manastiru Visoki Dečani, "posvećenost KFOR-a njegovoj bezbednosti i bezbednosti okolnih zajednica ostaje čvrsta", a "integracija kosovske policije u bezbednosnu strukturu u manastiru predstavlja postepen proces zasnovan na uslovima na terenu".
Srbi da ne brinu, "odluka o potpunom povlačenju pripadnika KFOR-a iz manastira Visoki Dečani biće doneta u Severnoatlantskom savetu, glavnom telu NATO za donošenje odluka", odnosno na mestu gde se odlučivalo i o bombardovanju Srbije, o količinama bombi i radioaktivnog uranijuma koji će biti bačeni na Srbe u proleće 1999. godine.
Na konstataciju da su mnogi Srbi napustili Kosovo i Metohiju tokom poslednjih pet godina, te šta preporučuje srpskoj zajednici, Šekerinska veli da "NATO podržava mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu" te da njihova "posvećenost ostaje snažna i danas".
Ponavlja i da je put ka trajnoj bezbednosti na tzv. Kosovu "politički".
O ZSO, obavezi koju je tzv. Kosovo preuzelo pre deceniju ni reči. Kao ni o činjenici kako se to dogodilo da uprkos "poboljšanju bezbednosne situacije" nema povratka Srba na KiM, da se od 220.000 vratilo njih par desetina ili stotina i da oni jedva preživljavaju. O rušenjima srpskih kuća i vikendica po Gazivodama bez pravosnažnih presuda, o rušenjima srpskih grobalja, o 20 posto Srba koji su se poslednjih godina pod pritiscima iselili sa Kosmeta, takođe ni reči.
Ukratko još jedna poruka Srbima da NATO niti je bio niti će biti crkva u kojoj se mogu moliti.