Gde počinje srbofobija, prestaje logika: Kako je netrpeljivost proglašena za "toleranciju"

Privremene institucije u Prištini konačno su dobile "predsednicu" Justinu Široku Pulju, a iz pravca Hrvatske čule su se pohvale zbog toga što je ona katoličke vere. Mediji iz Prištine su preneli da je hrvatski Zoran Kusovac zbog toga predstavio "Kosovo" kao tolerantnu "zemlju". Iz aviona se, međutim, vidi da je Kusovac uputio pohvalu, ali sa umišljajem. 

Na mreži Iks pozvao je pratioce da ostave komentar ako mogu da zamisle muslimana kao predsednika većinski pravoslavne Srbije, podsećajući da je na "Kosovu", uz navođenje procenta muslimanskog življa, za predsednicu izabrana katolkinja. Nije izostalo ni "tagovanje" Šaipa Kamberija i Sulejmana Ugljanina. 

"Kosovo 93,5 odsto muslimana izabralo katolkinju Justina Široka Pulja. Niko ni da trepne, ništa antisemitske zavere, vatikanske ujdurme, zapadna podmetanja. Ako možete da zamislite muslimana kao predsednika Srbije (81,1 odsto pravoslavci) ostavite komentar", poručio je Kusovac. 

Valjalo bi podsetiti na to da je prema Ustavu Republike Srbije AP Kosovo i Metohija sastavni deo Republike Srbije. Fantomsku državu ne priznaje 108 država, među kojima su Vatikan i Palestina, koje nisu članice Ujedinjenih nacija. Takođe, pet zemalja koje su članice EU i NATO takođe ne priznaju tzv. Kosovo. Kad smo već kod izbora "predsednika", podsećanja radi, on se u Prištini ne bira na neposrednim izborima, već u parlamentu. 

Albanski mediji sa Kosova i Metohije su brže-bolje požurili da objave kako je hrvatski novinar predstavio "Kosovo" kao tolerantnu "zemlju", uzevši u obzir da je izabrana "predsednica" koja je katoličke veroispovesti. 

Kada se govori o religiji u kontekstu albanskog naroda trebalo bi pomenuti krilaticu da je "vera Albanaca albanizam", a koja je duboko ukorenjena u nacionalističkom kompleksu. 

Reč je o stihu koja potiče iz pesme albanskog pesnika iz Skadra Paška Vase iz 19. veka, a koji se i tumači kao poziv da se nacionalnost stavi iznad verskih podela, ali i kao moto albanskog nacionalnog preporoda. Često se podseća na ovaj koncept u trenutku velikih podela u albanskom narodu. Nedavno ga je pomenula i poslanica DPK Vljora Čitaku. I Široka Pulja je izabrana u trenutku političke krize i neslaganja. Možda je ipak preovladao albanizam kako bi se izbeglo produbljivanje krize? 

S druge strane, kada je reč o (ne)toleranciji tzv. Kosova, posebno verskoj, ne bismo mogli, a da ne pomenemo kontinuirane napade na pravoslavne crkve i verske objekte na KiM, kao i uništavanje i skrnavljenje srpskih pravoslavnih grobalja. 

Ove godine, podsetimo, navršilo se 45 godina od podmetanja požara u Pećkoj patrijaršiji. Navršilo se i 22 godine od martovskog pogroma tokom kojeg su je uništeno ili oštećeno 35 crkava i manastira SPC.

Beograd reagovao zbog napada na Visoke Dečane: Međunarodni predstavnici da spreče radove

I u godinama nakon jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. Kosova svedočili smo i svedočimo i dalje uništavanju srpskih grobalja i spomenika, ispisivanju grafita tzv. OVK na crkvama, ali i obijanju i pljačkanju verskih objekata.

I to nije ništa drugo, nego dokaz da u delu albanskog društva na Kosovu i Metohiji postoji nacionalna ostrašćenost koja je usmerena protiv Srba i svega onoga što svedoči o postojanju i trajanju srpskog naroda na KiM.

S obzirom na to da počinioci takvih dela uvek izmaknu pravdi, nameće se zaključak da na tzv. Kosovu zaista postoji visok stepen tolerancije, ali isključivo prema nasilju nad Srbima i nasilju nad srpskom kulturnim i verskim nasleđem. 

I nikom ništa. Međunarodna zajednica ni da trepne.