Skupština Crne Gore danas o ustavnim promenama: Opet ništa od rešavanja statusa srpskog jezika

Nakon što je u Skupštini Crne Gore propao i četvrti pokušaj dela opozicije predvođene Demokratskom partijom socijalista (DNP) da smeni predsednika parlamenta i lidera Nove srpske demokratije Andriju Mandića, poslanici bi na današnjoj sednici trebalo da raspravljaju o ustavnim promenama neophodnim za nastavak evrointegracija.

Na tom evropskom putu očigledno im nisu važna pitanja na kojima insistiraju Srbi u Crnoj Gori. Predložene promene se ne odnose na identitetska pitanja, odnosno rešavanje statusa srpskog jezika u Crnoj Gori.

Knežević o ulasku Crne Gore u EU: Da li to znači da Srbi treba da izbrišu nacionalni kod

Raspravom i izglasavanjem poverenja Andriji Mandiću otklonjena je i poslednja prepreka da sednici o ustavnim promenama prisustvuju i poslanici dela opozicije, odnosno DPS-a, koji je temu ustavnih promena uslovljavao prethodnom raspravom o izglasavanju nepoverenja Mandiću.

Kako je saopšteno iz parlamenta, na dnevnom redu današnje sednice biće Predlog za promenu Ustava Crne Gore i Tekst Nacrta amandmana 22 na Ustav.

Predlogom ustavnih izmena predviđene su promene u delu koji se odnosi na proveru integriteta, dok je predloženim amandmana 22 predviđeno ukidanje imuniteta članovima Vlade za koruptivna krivična dela, što je jedno od pitanja na kojima insistira Evropska unija (EU).

Inače, Srbi u Crnoj Gori traže da srpski jezik bude izjednačen sa crnogorskim kao službeni jezik. Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević više puta je ponovio da ustavnim promenama mora da bude predviđeno rešavanje statusa srpskog jezika i da u suprotnom njegova stranka neće podržati ustavne promene.

"Ukoliko Crna Gora uđe u Evropsku uniju bez rešavanja i normiranja srpskog jezika kao službenog, srpski jezik nikada neće postati službeni, već će ostati jezik u službenoj upotrebi, odnosno manjinski jezik, dok će crnogorski postati zvanični jezik Evropske unije", rekao je ranije Knežević.

Crna Gora je do sada privremeno zatvorila 21 od 33 pregovaračka poglavlja, a za zatvaranje je preostalo još 12.

Cilj Vlade Crne Gore je da sva preostala poglavlja budu zatvorena do kraja godine, zbog čega se naredni potezi u skupštini, posebno ustavne izmene povezane sa Poglavljem 23, smatraju ključnim za održavanje planirane dinamike evropskih integracija.