Specijalni predstavnik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija i šef Misije UN na Kosovu (UNMIK) Peter Due na sednici Saveta Bezbednosti rekao je da napredak u dijalogu Beograda i Prištine pod posredstvom EU ostaje ključan za normalizaciju odnosa i pozvao na sprovođenje postignutih Sporazuma, pre svega osnivanje Zajednice srpskih opština, dok je srpski ministar spoljnih poslova u tehničkom mandatu Marko Đurić naglasio da će naša zemlja zahtevati pravdu za žrtve svih zločina koji su počinjeni na teritoriji KiM.
Peter Due je, obrazlažući izveštaj, podsetio na konstantnu represiju sa kojima se susreću Srbi na Kosovu i Metohiji. Počevši od izbora, preko napada na Srbe na KiM i oduzimanja lične imovine.
"Kada se uzmu svi zajedno, pojačavaju percepciju nesigurnosti i nejednakog odnosa prema kosovskim Srbima, što smanjuje poverenja i utiče na multietnički karakter Kosova", počeo je Due.
Naglasio je da je posle 15. septembra, kada je završen izveštaj, stigla i osuda za bivšeg predsednika Hašima Tačija i još trojice članova tzv. OVK, ali da su oni osuđeni za ratne zločine, ali ne i zločine protiv čovečnosti.
Pozvao je ponovo na potpunu saradnju vlasti Beograda i Prištine, kao i da se odgovorni za zločine u Banjskoj i na kanalu Ibar-Lepenica privedu pravdi.
"Politička neslaganja su deo demokratskog života, ali produžen institucionalni zastoj nosi posledice obrazovanje institucija je zato ohrabrujuće. Politički zastoj deluje da je prevaziđen i sada prioritet treba da bude efikasna vladavina koja će biti u korist svih zajednica", dodao je Peter Due.
Pozdravio je izbor predsednik kosovskih institucija, ocenjujući da je uspostavljanje institucija ohrabrujući znak.
"Još 1.577 osoba vode se kao nestale... Ohrabrujem strane da omoguće pristup arhivama koje bi mogle pomoći da se rasvetle njihove sudbine", rekao je Due.
"Nedavna iskopavanja i identifikacija posmrtnih ostataka doneli su određenu meru spokoja porodicama, ali istovremeno služe i kao podsetnik na trajnu patnju onih koji još uvek čekaju odgovore. Pozivam sve strane da osiguraju da pristup pitanju nestalih lica ostane humanitaran, usmeren na žrtve i oslobođen politizacije."
Ocenio je i da je u proteklih šest meseci došlo do povećanja tenzija na KiM i u regionu i podsetio da su se na severu KiM i drugde povećale tenzije oko međuopštinskih i pitanja vezanih za imovinu, uključujući rušenja i iseljenja.
"Ovi događaji su pokrenuli pitanja u vezi sa imovinskim pravima, pravičnim postupkom i potencijalnim socioekonomskim posledicama po lokalne zajednice i preduzeža. Zabrinutost je i dalje prisutna u vezi sa zastojem u reintegraciji sudija i tužilaca kosovskih Srba, kao i ograničenjima slobode izražavanja, uključujući upotrebu znakova, simbola i jezika povezanog sa nevećinskim zajednicama", podsetio je.
Dodaje da se zdravstvene i obrazovne ustanove kojima upravlja Beograd, kao i Srpska pravoslavna crkva i dalje suočavaju sa izazovima koji proizilaze iz zatvaranja i odluka koje utiču na pristup verskim i kulturnim lokacijama i obavljanje hodočašća.
"To pojačava percepciju nesigurnosti i nejednakog tretmana među kosovskim Srbima, narušavajući poverenje i utičući na multietnički karakter Kosova", zaključio je Due.
Ministar spoljnih poslova Srbije, u tehničkom mandatu, Marko Đurić počeo je izlaganje presudom četvorici vođa tzv. OVK.
"Dana 16. septembra u sudnici u Hagu, četiri čoveka koji su nekada imali ogromnu političku i vojnu moć su u prvom stepenu osuđeni za ratne zločine. Njihova imena su poznata ovom Savezu, a to su Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Salimi i Jakub Krasnići", počeo je Đurić.
"Presuda se između ostalog odnosi na 96 ubijenih ljudi, 96 ljudskih života, 96 prekinutih priča i porodica koje već više od četvrt veka nose teret tih gubitaka. Pravda je morala otići korak dalje", dodao je.
Istakao je da su optužbe za zločine protiv čovečnosti ostale bez osude, a mnogi drugi zločini ostali nekažnjeni.
"Ubistvo srpskih žetelaca u Starom Grackom, sve do ubistva na Radonjićkom jezeru, kao i progona i masovnog egzodusa Srba i svih nealbanaca. Pravda se ne može smatrati zadovoljenom dok toliko žrtava čeka odgovore", istakao je Đurić.
Đurić je upozorio je da su neke od najistaknutijih političkih ličnosti u Prištini i Tirani reagovale su napadima na presudu nekadašnjih lidera OVK.
"Aljbin Kurti je nazvao presude neprihvatljivom nepravdom. Predsednik Albanije Bajram Begaj izjavio je da ništa ne može ukaljati OVK i ponovio je slogan 'Sloboda ima ime'... Žrtve su imale imena. One nisu bile fusnota u tuđem nacionalnom narativu. Nisu bile neprijatnost čiju odgovornost treba izbeći. Bila su to ljudska bića, Srbi, Albanci i drugi, čija su prava i životi bili važni", rekao je Đirić.
Kako je naveo, ovom presudom je utvrđena individualna odgovornost, a podsetio je i na albanske porodice koje su bile žrtve zločina tzv. OVK.
"Ali postoji ogromna razlika između odbrane prava na pravično suđenje i reći čitavom društvu da sud nema pravo da njegove navodne heroje proglasi krivim."
Đurić je oštro osudio izmene zakona kojima Priština nastoji da ograniči mandat Specijalizovanih veća Kosova, koji je usvojen nekoliko sedmica posle izricanja presude.
"Stav Srbije ostaje jasan – pravda za žrtve nikada ne sme nikada da bude žrtvovana političkim interesima. Tražimo pravdu za svaku žrtvu, i srpsku i albansku. Ne srpsku verziju pravde. Ne albansku verziju pravde. Pravdu koja je ista za sve", rekao je Marko Đurić.
Prema njegovim rečima odgovornost leži na onima koji su osnovali i podržali ovu instituciju, jer oni moraju da obezbede da zločini nad Srbima i svim nealbancima ne budu ponovo bačeni pod tepih.
Izveštaj, kako je naveo Đurić, beleži rušenja kuća i imovine u vlasništvu Srba u okolini jezera Gazivode, kao i ozbiljne navode o policijskom zlostavljanju.
"Zamislite da se u 21. veku ruše domovi čitave jedne zajednice dok njihovi vlasnici i dalje nastoje da svoja prava odbrane pred zakonom. Za te srpske porodice poruka je poražavajuća – njihovi domovi, njihova imovina i njihova budućnost im mogu biti oduzeti u svakom trenutku", rekao je Đurić.
Navodeći da je zaštita privatne svojine duboko ukorenjena u američkoj ustavnoj tradiciji i da je jedan od stubova civilizacije, ukazao je da su ipak ove godine u srcu Evrope, srpske porodice na Kosovu i Metohiji gledale rušenje svojih porodičnih kuća i svojine, dok su njihovi pravni zahtevi ostali nerešeni.
Đurić je naveo da u 21. veku svedočimo prizorima koji bi trebalo da pripadaju dalekoj prošlosti i dodao da to šalje porodicama poruku da pravo na dom, pravo na privatnu svojinu i zaštita zakona na neki način zavise od toga da li ste Srbin.
Pozvao je sve da pomisle na srpskog građanina koji ulazi u sudnicu, ali više ne veruje da sistem razume njegov jezik, njegova prava ili njegovu zajednicu.
"Zato reintegracija srpskih sudija, tužilaca i sudskog osoblja nije tehnički detalj. Ona je deo obnove poverenja bez kojeg pravda ne može da funkcioniše", istakao je Đurić.
Ambasadori Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija razmotrili su šestomesečni izveštaj o radu Unmika i Euleksa u čijoj se, unapred objavljenoj verziji, navodi da je "napredak u sprovođenju Briselskog sporazuma ostao ograničen", te da su porasle tenzije između prištinskih vlasti i lokalnih samouprava, naročito na severu KiM.
Ukazuje se i na hapšenja više Srba zbog navodnih ratnih zločina, kao i na presude trojici Srba zbog događaja u Banjskoj iz septembra 2023. godine.
Takođe se navodi da su zatvaranje i ometanje rada institucija koje funkcionišu u sistemu Srbije dodatno pojačali zabrinutost Srba u pogledu pristupa uslugama i pravne sigurnosti. Među razlozima za zabrinutost pominju se i ograničenja u vezi sa verskim i kulturnim simbolima.