Bilateralna pitanja između Crne Gore i Hrvatske nisu deo pregovaračkog procesa sa Evropskom unijom, ali moraju biti rešena, jer je za dalji napredak Crne Gore neophodna saglasnost svih 27 država članica, poručila je evropska komesarka za proširenje Marta Kos.
Kosova je u intervjuu za Radio Crne Gore istakla da Hrvatska ima svoje interese, ali da je ohrabruje što je Crna Gora poslednjih dana napravila korake ka rešavanju otvorenih pitanja.
Ona smatra da je potpisivanje pristupnog ugovora do leta 2027. realno i da Brisel podržava viziju da Crna Gora postane 28. članica EU 2028. godine.
Kosova je kazala da treba napraviti razliku između tehničkog dela pregovaračkog procesa i političke podrške država članica Evropske unije.
"Ja bih ovde napravila razliku između tehničkog procesa i podrške koju svaka država kandidatkinja mora da dobije od svih 27 članica Evropske unije. To što ste vi ostvarili u Crnoj Gori u poslednje tri godine zaista je nešto što se dešava jednom u životu. U tri godine napraviti značajan napredak kao što ste vi uradili, zaista sam ponosna na vas. Nadam se da ste i vi ovde u Crnoj Gori ponosni na sebe", kazala je Kosova, preneo je Tanjug.
Ako želimo da idemo dalje u ovom procesu u Briselu, istakla je ona, treba nam zeleno svetlo svih 27 članica, a Hrvatska ima svoje interese i Hrvatska otvoreno priča o tome.
"Baš me raduje što je poslednjih dana Crna Gora napravila korake i što dijalog između Hrvatske i Crne Gore postoji. Mislim da ste na dobrom putu da se reše i ova bilateralna pitanja. Ova bilateralna pitanja nisu deo pregovaračkog procesa, ali zbog svega što sam objasnila, moraju da se reše", navela je Kosova.
Odluku Skupštine Crne Gore da, uz podršku dela opozicije, usvoji Predlog za promenu Ustava u delu koji se odnosi na proveru integriteta kandidata za članove Vlade, ona je ocenila kao još jedan važan korak ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
"Usvajanje ustavnih promena približava Crnu Goru zatvaranju pregovaračkog poglavlja 23, a potom i okončanju pristupnih pregovora", rekla je Kosova.
Na pitanje o predsedniku Skupštine Andriji Mandiću, čija smena nije dobila podršku parlamenta, kao i o kritikama opozicije zbog njegovog izjavljivanja saučešća porodici Ratka Mladića, Kosova je poručila da o rukovodstvu parlamenta može odlučivati isključivo skupština.
Podsetimo, u Crnoj Gori se ne smiruju strasti povodom odluke Vlade Crne Gore da promeni naziv bazena u Kotoru i legalizuje naknadno spornu spomen-ploču u Morinju.
Dok evropska komesarka za proširenje poručuje da bilateralna pitanja dve zemlje nisu deo pregovaračkog procesa, za predsednika Demokratske narodne partije Milana Kneževića to je kapitulacija Crne Gore pred Hrvatskom.
Kneževića navodi da je Crna Gora postala filijala Zagreba, zvana "Crvena Hrvatska", što je, kako kaže, sramota za svakog Srbina i Crnogorca.
Takođe, ističe da su ovim činom u Crnoj Gori još jednom otvorili Jasenovac, iskopali Korićku i Jadovnu jamu, otvorili Donju Gradinu, pokrenuli zbegove, progone i pogrome.