Predsednik Crne Gore Jakov Milatović poručio je da evropski put Crne Gore ne sme biti korišćen za rešavanje bilateralnih pitanja na štetu državnih interesa, ističući da odgovornost za pregovore sa Hrvatskom u potpunosti snosi Vlada Crne Gore.
Odgovarajući na pitanja medija u Herceg Novom, predsednik Milatović govorio je o otvorenim pitanjima između Crne Gore i Hrvatske (Zagreb je postavio osam uslova Crnoj Gori na putu ka EU), evropskim integracijama i potrebi da Crna Gora u odnosima sa susedima dosledno štiti svoje nacionalne interese i državno dostojanstvo, preneli su crnogorski mediji.
On je podsetio da pregovore o otvorenim pitanjima sa Hrvatskom u ime Crne Gore vodi Vlada, te da on, kao predsednik države, nije uključen u taj proces.
"Verujem, nadam se da Vlada Crne Gore i Ministarstvo spoljnih poslova upravo ove pregovore vode na najbolji mogući način, uvek imajući u vidu šta je državni, nacionalni interes Crne Gore", poručio je.
Komentarišući izjave koje dolaze iz Hrvatske, Milatović je ocenio da one često nisu u duhu dobrih odnosa i izrazio očekivanje da će komunikacija dve države u narednom periodu biti drugačija.
"Crna Gora je zemlja koja želi najbolje moguće odnose sa Republikom Hrvatskom, ali sasvim sigurno ne smemo doći u situaciju da izgubimo svoje državno dostojanstvo kao rezultat ishoda ovih pregovora", naglasio je Milatović.
Kako je rekao Crna Gora želi da postane naredna članica Evropske unije.
"Verujem da bi sporazum o pristupanju Crne Gore trebalo da bude potpisan negde na proleće ili leto naredne godine. I smatram da je što skorije članstvo Crne Gore u EU i u interesu Republike Hrvatske", kazao je Milatović, izražavajući nadu da će otvorena pitanja biti riješena dogovorom na obostrano zadovoljstvo.
Podsetimo, na spomen-ploči u Morinju, na mestu gde je devedesetih bio sabirni centar JNA i gde niko nije ubijen, piše: "Tokom velikosrpske agresije na Hrvatsku, ovde je bio logor, takozvani Centar Morinj (3. 10. 1991 - 18. 8. 1992) za zatočene hrvatske civile i branioce. Sećamo se ratnih zločina počinjenih da bi se osramotili ime i duh Crne Gore. Izražavamo žaljenje za sve patnje koje su preživeli zatočenici. Da se nikada ne ponovi".
Ona je postavljena u prisustvu tadašnjih crnogorskih funkcionera Raška Konjevića i Ranka Krivokapića, kao i hrvatskog ministra spoljnih i evropskih poslova i ministra "branitelja", Gordana Grlić Radmana i Tome Medveda.
"Suštinski, Vlada Crne Gore i parlament su, donošenjem zakona, a kasnije i odlukom Vlade Crne Gore, legalizovali jedno nezakonito delo", kazao je Milatović.
Naglasio je da Crna Gora želi dobre odnose sa svim susedima, ali da ne želi da bude korišćena za ostvarivanje tuđih spoljnopolitičkih interesa.
"Mi prosto želimo najbolje moguće odnose sa svima i ne želimo da nas drugi koriste za neke svoje spoljnopolitičke interese. Niti Republika Srbija, niti Republika Hrvatska. Crna Gora je Crna Gora, imamo svoje državne interese i želimo najbolje moguće odnose sa svima, ali imamo i svoje državno dostojanstvo", poručio je Milatović.
Govoreći o pitanju razgraničenja, što je takođe među uslovima iz Hrvatske, naglasio je da je razgraničenje na moru usko povezano sa razgraničenjem na kopnu i da Crna Gora ne treba da bude dovedena u situaciju da prihvatanjem određenih zahteva unapred oslabi svoju pregovaračku poziciju u eventualnim arbitražnim sporovima.