Aleksandar Vučić i Viktor Orban godinama su nastojali da pridobiju naklonost američkog predsednika Donalda Trampa, preuzimajući i deo njegove retorike o "dubokoj državi" i tajanstvenim stranim silama koje pokušavaju da ih svrgnu. Međutim, kada je došao trenutak i kada su se glasovi birača okrenuli protiv njih, dugogodišnji lideri Srbije i Mađarske su odlučila da ne slede Trampove stope i ne osporavaju izborni poraz, piše "Njujork tajms".
U tekstu pod naslovom "Umetnost (i ne baš tako velika umetnost) priznavanja izbornog poraza", novinar Endru Higins analizira zašto su lideri Srbije i Mađarske prihvatili poraz, za razliku od Trampa, koji i dalje tvrdi da je pobedio na predsedničkim izborima 2020. godine.
"Na nedavnim predsedničkim izborima u Brazilu, održanim istog dana kada i izbori u Srbiji, Flavio Bolsonaro, kandidat kojeg je podržavao Tramp, tvrdio je da je bilo nepravilnosti i zahtevao poništavanje izbora. Međutim, umesto da pokuša da mobiliše pristalice kako bi preokrenuo rezultate, kao što je to učinio njegov otac Žair Bolsonaro posle poraza 2022. godine, a Tramp dve godine ranije, Flavio Bolsonaro pobegao je u SAD. Drugi autoritarni lideri opredelili su se za pristup sličniji Trampovom, poput Nikolasa Madura, koji je proglašen pobednikom spornih izbora 2024. godine i vladao Venecuelom sve dok ga američke snage ove godine nisu svrgnule sa vlasti. Zbog toga, posle godina urušavanja demokratskih normi, spremnost lidera Mađarske i Srbije da prihvate poraz nije bila nešto što se moglo podrazumevati", piše Higins.
Američki list ocenjuje da su ubedljivi rezultati izbora u Srbiji 25. oktobra, kao i izbora u Mađarskoj šest meseci ranije, ostavili Trampa kao izuzetak, a ne kao uzor u osporavanju izborne matematike. Prema pisanju lista, na odluku Vučića i Orbana uticala je i procena da bi u budućnosti mogli ponovo da dođu na vlast, dok je razlika u glasovima bila toliko velika da gotovo nije ostavljala prostor za osporavanje rezultata.
Hil: Vučić je znao da je izgubio, ali veruje da će se vratiti
"Njujork tajms" navodi da je Vučić u izbornoj noći govorio o "neprestanim lažima" svojih protivnika i tvrdio da su ga srušili strani neprijatelji, među kojima je pomenuo i "američku duboku državu – onu koja se protivi predsedniku Trampu".
Ipak, kako navodi list, Vučićevim primedbama prethodilo je jednostavno priznanje: "Jasno je da smo izgubili ove izbore".
Bivši američki ambasador u Beogradu Kristofer Hil smatra da Vučić nije ni razmišljao o ponavljanju Trampovog scenarija.
"Nema šanse da bi on uradio isto što i Tramp. Apsolutno nema šanse. Znao je da je izgubio, i to ubedljivo, i želeo je da preduhitri razvoj događaja", rekao je Hil za američki list.
Hil je ocenio i da pobednička Studentska lista okuplja političke aktere sa toliko različitim stavovima, što bi moglo da oteža očuvanje njihovog jedinstva. Upravo zbog toga, smatra bivši američki ambasador, Vučić veruje da njegov odlazak sa vlasti nije konačan.
"Vratiću se", ovim rečima Hil opisuje Vučićevu političku računicu.
Brisel kao faktor u priznavanju poraza
"Njujork tajms" posebnu pažnju posvećuje uticaju Evropske unije na političke prilike u Srbiji i Mađarskoj. List ukazuje da su evropski lideri, čak i kada imaju snažnu kontrolu nad stranačkim i državnim institucijama, ograničeni uticajem stranih vlada i investitora.
Mađarska je članica Evropske unije, koja je Orbanu suzila prostor za političko manevrisanje uslovljavajući desetine milijardi evra bespovratnih sredstava i kredita poštovanjem demokratskih normi. Srbija, iako nije članica EU, takođe u velikoj meri zavisi od evropskih fondova i investicija iz Nemačke i drugih evropskih zemalja, navodi američki dnevnik.
List prenosi i ocenu austrijskog evroposlanika Andreasa Šidera, koji je predvodio posmatračku misiju Evropskog parlamenta, da je međunarodni pritisak doprineo Vučićevoj odluci da prihvati izborni poraz.
"Na kraju je rezultat bio previše jasan. Nije mogao da se igra s tim. Da je razlika bila manja, možda bi nešto pokušao", rekao je Šider.
Vučić: Niko me nije ubeđivao da priznam poraz
"Njujork tajms" prenosi i ocene bivšeg političara Milana Protića i bivšeg komandanta SAJ-a Spasoja Vulevića da je međunarodni pritisak, pre svega iz EU, uticao na Vučićevu odluku da prizna poraz, dok politikolog Ivan Krastev smatra da je presudna bila ubedljiva razlika u glasovima, koja nije ostavljala prostor za osporavanje rezultata.
Vučić je, međutim, odbacio medijske tvrdnje da su ga strani zvaničnici ubedili da prizna izborne rezultate. Kako prenosi "Njujork tajms", on je naveo da ni sa jednim stranim zvaničnikom nije razgovarao sve do kasno u izbornoj noći, znatno nakon što je već priznao poraz. Prvi ga je, otkrio, pozvao Viktor Orban u 23.15 časova.
Vučić je objasnio da su ga prvi rezultati iz seoskih sredina ohrabrili, jer je njegova stranka "pobeđivala svuda", ali da je, kada su počeli da pristižu rezultati iz Beograda i drugih gradova, zaključio da nema smisla ne priznati poraz.
"Među ljudima je vladala napetost i svi su bili nervozni. Odgovornost ozbiljnih ljudi, državnika, jeste da smire tenzije u zemlji. Njihova je odgovornost da izađu pred javnost i urade ono što treba da se uradi", rekao je Vučić dva dana posle izbora.
Američki list prenosi i izjavu vršioca dužnosti predsednika Srbije Ane Brnabić da su izborni rezultati bili ogromno iznenađenje.
"U potpunosti ih prihvatam", kazala je i ocenila i da će se mnogi građani Srbije "pokajati zbog ovog izbora", te da će u budućnosti glasati drugačije.
Sličnu poruku svojim pristalicama uputio je i Orban, koji je posle poraza na izborima 12. aprila poručio: "Ne odustajemo. Nikada, nikada, nikada".
"Njujork tajms" tekst završava susretom Vučića i Orbana, održanim šest dana posle izbora u Srbiji, u kući Vučićevog oca nedaleko od Beograda.
"Da, obojica smo nedavno izgubili izbore, ali nismo izgubili dostojanstvo, ponos i veru", rekao je Vučić stojeći pored mađarskog lidera.
"Vratićemo se", poručio je.