Opisno ocenjivanje učenika do trećeg razreda, ukidanje opšteg uspeha, besplatni udžbenici za sve osnovce i srednjoškolce, povećanje plate zaposlenima u prosveti, veća izdvajanja za obrazovanje iz budžeta, samo su neke od novina koje Studentska lista najavljuje u obrazovnom sistemu po preuzimanju vlasti.
Nisu ovo promene koje se mogu uvesti preko noći, za mnoge od njih neophodne su zakonske izmene, ali i bolje stanje u budžetu, zapravo brži ekonomski rast zemlje.
Već duže se u javnosti govori da su učenici u Srbiji preopterećeni, posebno gimnazijalci, a Studentska lista najavljuje da će se raditi na rasterećenju programa za škole, da će ukinuti ukinuti obavezan broj sumativnih ocena, kako bi nastavnici imali prostora za kvalitetnije praćenje razvoja učenika.
"Formalno razvrstavanje opšteg uspeha ('odličan', 'vrlo dobar' i ostale) ukidamo, jer za nastavak školovanja ionako važi samo prosek ocena, a trka za titulama vodi poklanjanju ocena i sukobima roditelja i škole. Brojčano ocenjivanje ukidamo u prva tri razreda osnovne škole, umesto samo u prvom", navedeno je u sižeu studentskog programa za obrazovanje.
Najavljuju da će osnovnu platu u vrtićima, osnovnim i srednjim školama vezati za minimalnu zaradu, a cilj je da za puno radno vreme prosvetari mesečno dobiju 2,5 minimalne zarade. Do toga planiraju da stignu fazno, najkasnije za tri godine.
Ono što je bio ozbiljan problem u školama do sada, na koji su ukazivali zaposleni, je rad na određeno i to više godina. Predstavnici studentske liste najavljuju promene i u tom segmentu, te će vaspitač, učitelj ili nastavnik nakon 24 meseca rada na određeno automatski preći na neodređeno.
"Time ukidamo mehanizam saglasnosti koji je od privremene mere štednje postao trajni izvor neizvesnosti. U seoskim, udaljenim i otežanim sredinama uvešćemo platne dodatke za rad", navedeno je u programu.
Nedostatak nastavnog kadra već se oseća u skoro svim školama u Srbiji, a godinama unazad slabo je interesovanje mladih da upišu nastavničke smerove na fakultetima. Pobednici na parlamentarnim izborima najavljuju uvođenje stipendija za studente nastavničkih smerova, uz obavezu rada u školi posle diplomiranja, u kojima učestvuju i opštine kojima nedostaju kadrovi.
U programu Studentske liste navodi se i da će svi potrebni udžbenici u osnovnoj i srednjoj školi biti besplatni.
"Danas udžbenike bira škola, a plaćaju ih roditelji, pa niko u odlučivanju ne vodi računa o ceni. Tržište procenjeno na oko 120 miliona evra godišnje, drže četiri izdavača sa 87 odsto udela, od kojih tri pripadaju istoj grupaciji, što je 2020. utvrdila i Komisija za zaštitu konkurencije. Zato škola bira komplet na četiri godine, ministarstvo određuje najvišu cenu po razredima i plaća nabavku, a učenici knjige vraćaju na kraju godine. Učenici sa pravom na materijalnu podršku dobiće na početku školske godine školski dodatak od 100 evra, usklađen sa inflacijom. Izdavačima će biti zabranjeno da utiču na škole poklonima i besplatnim seminarima", stoji u programu.
Za đačke i studentske stipendije i kredite najavljuju da će socio-ekonomski status kandidata imati veću težinu pri bodovanju nego do sada.
"Danas je glavni uslov prosek najmanje 4,50, a osetljivim grupama ide do 10 odsto stipendija. Kod nas, taj broj će rasti. Ekskurzije, izleti i nastava u prirodi postaju deo obrazovnog programa, finansiran i organizovan u javnom sistemu, tako da nijedno dete ne ostane kod kuće zato što roditelji ne mogu da plate", navode u programu.
Najavljuju i veće izdvajanje za obrazovanje, da će rasti za jedan procentni poen BDP-a u tri naredne godine, sa sadašnjih 3,4 odsto na 4,4 odsto BDP-a, a zatim postepeno ka proseku EU.
"Škole i vrtići moći će da zadrže sopstvene prihode, na primer od zakupa prostora, uz jasno određenu namenu, a uvešćemo i grantove za razvojne projekte", stoji u programu.
Najavljuju i depolitizaciju u školama i vrtićima, da će se direktori obrazovnih ustanova birati na javnim konkursima po profesionalnim kriterijumima, uz učešće kolektiva i organa upravljanja.
"Kandidat izlazi sa programom razvoja ustanove, a odluka o izboru se javno obrazlaže. Ministarstvo isključivo proverava zakonitost postupka i može poništiti konkurs ako utvrdi nepravilnosti, ali nema pravo da bira kandidata. Svako zapošljavanje u ustanovama ide preko javnog konkursa. Predstavnici zaposlenih i roditelja u Školskim i Upravnim odborima, kao i članovi Saveta roditelja, biraju se javnom kandidaturom i tajnim glasanjem, bez uticaja direktora", stoji u programu.