U novom sazivu Skupštine Srbije, 15. po redu, koji će startovati 17. novembra, biće desetak stranaka i pokreta, što je tri puta manje nego u prethodnim postavama u srpskom parlamentu. Prag zakonodavnog doma i lak cenzus od tri odsto na glasanju 25. oktobra uspele su da preskoče samo dve većinske liste i pet manjinskih.
Ovakva postavka snaga rezultat je referendumske atmosfere na izborima, ali i pada poverenja u partije.
"Studentsku listu – studenti pobeđuju" čine članovi Studentskog pokreta, dok je "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija" nastupila kao koalicija okupljena oko Srpske napredne stranke. Tako su uz SNS, u parlament ušle Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), Srpska radikalna stranka (SRS), Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka, Bošnjačko srpski savez (BOSS)... Predstavnike će imati Savez vojvođanskih Mađara, SDP Rasima Ljajića, Albanska koalicija, SDA Sandžaka i SPP Usamea Zukorlića.
Izborni neuspeh mnoge je ostavio u koloni vanparlamentarnih stranaka. Među njima su Socijalistička partija Srbije, Novi DSS, SRCE, Stranka slobode i pravde.
Takođe, zbog neučešća na izborima u skupštinskom svetu neće biti Demokratske stranke, Pokreta slobodnih građana, Zeleno-levog fronta, Narodnog pokreta Srbije... Ove partije su podržale "Studenstku listu" i odlučile da ne idu u izbornu trku.
Time će 15. saziv biti u grupi parlamentarnim timova sa malo stranaka u klupama, poput onog koji je bio od 2004. do 2007. godine. Tada su poslanike imali Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije (DSS), Demokratska stranka, G17 plus, Srpski pokret obnove (SPO), Nova Srbija (NS) i Socijalistička partija Srbije.
Kada je deo partija bojkotovao izbore 2020. godine, u skupštinske klupe je ušlo preko 20 stranaka i pokreta.
Politikolog Savo Simić rekao je za RT Balkan da je generalno trend u svetu da je manje poverenje građana u političke aktere i političke stranke, pogotovo one koje su duže u politici.
"Interesantno je i gotovo neponovljivo u našoj izbornoj praksi da grupa građana, pokret, pobedi na izborima, što sigurno ukazuje na trend nepoverenja prema političkim strankama. Videli smo da većina stranaka za koje smo smatrali da će ući u parlament, nisu uspele. Definitivno, to jeste trend i ovo jeste politička situacija koju nismo do sada imali", rekao je Simić.
On je naveo da je u prethodnim sazivima bilo više stranaka u Skupštini, ali je dodao da se radi o "političkom šlepanju", jer su mesta u parlamentu imale stranke koje gotovo nikada ne učestvuju samostalno na izborima i šlepaju se uz velike partije odnosno, na primer, "koaliciju oko SNS-a".
"Mi tako imamo manji broj lista koje na izborima uđu u parlament od broja stranaka. Imali smo situaciju da je 2022. godine bilo 12 lista koje su ušle u Skupštinu, a 2023. deset, a onda dođemo u situaciju da je to zapravo 25 političkih partija ili više od toga. To se onda preslikava na broj poslaničkih klubova. Mi imamo dosta manjinskih partija, dosta su lakše za osnivanje", istakao je naš sagovornik i dodao da manjinske stranke lakše ulaze u parlament pravilom prirodnog praga i dodatnim koeficijentom.
On je podsetio da su dve trećine stranaka iz registra političkih partija manjinske. Rekao je i da su izbori za nama specifični, jer smo imali referendumsku atmosferu gde su se građani opredeljivali da glasaju strateški, što znači da ne glasaju "za stranku ili opciju za koju smatraju da im je najpribližnija, već glasaju za onu listu za koju smatraju da bi mogla da preskoči cenzus".
"Takoreći, za ili protiv Vučića. I u toj atmosferi sve druge stranke, grupe građana koje učestvuju na izborima su gubitnici, jer u takvim okolnostima one imaju jako malu šansu da ostvare dobar rezultat na glasanju. Tu se građani opredeljuju za ili protiv vlasti i to menja sliku u kojoj imamo pet, šest političkih stranaka koje zastupaju stanovišta. Stranke koje su izašle na izbore, a nisu bile deo 'Studentske liste' ili koalicije oko Srpske napredne stranke su najveći gubitnici", naveo je Simić.
Hoće li "Studentska lista" ostati homogena?
Govoreći o budućnosti Studentskog pokreta, a u kontekstu potencijalnog stvaranja više političkih pokreta ili stranaka, rekao je da su poslanici ove opcije potpisali izjavu gde su se moralno obavezali da neće ulaziti u druge političke organizacije, niti da će praviti odvojene poslaničke klubove.
"To je više moralna odgovornost. Politički to mogu da urade, pravo ih ne sprečava u tome. 'Studentska lista' je heterogena grupa ljudi u načelima i stavovima, mislim da će tu postojati izazovi. Rano je pričati o tome, ali imate ljude koji su desno orijetisani kao što je (Radomir) Saičić, (Jovo) Bakić koji je levo orijentisan. Kada govorimo o unutrašnjim pitanjima verujem da postoji saglasnost oko pitanja korupcije, vladavina prava, Kosova i Metohije... Mislim da će problemi nastati o odnosima prema spoljnoj politici, kako će se postaviti prema EU, da li će to značiti udaljavanje od Rusije i Kine. Tu će biti momenti gde će morati da nađu rešenje", istakao je.
On je dodao da će "Studentska lista", u trenutnim okolnostima opstati, "jer njima ne bi odgovaralo da se sada razjedine", ali da u budućnosti može da dođe do nekih podela.