Srbija i Balkan
Srbi na KiM dan pred Brisel: Ovde se radi o krvi i kostima, svetinjama i živim ljudima
Uveren sam da Vučić tvrdo stoji iza obećanja da neće priznati Kosovo i da neće dozvoliti Kosovo u UN. Niko me ne može razuveriti da će biti drugačije. Ne može biti drugačije. Ne sme biti drugačije...
Tišina koja često prerasta u ravnodušnost, neizvesnost koja je konstanta, strah sa kojim se ovde leže i ustaje svakog dana, iščekivanje i sasvim malo nade. Nade, manje zbog sebe, više zbog dece.
Tako bi se u nekoliko rečenica, dala opisati atmosfera u Severnoj Mitrovici, na celom severu Kosova, a posebno u srpskim enklavama južno od Ibra, dan pred nove "presudne, sudbonosne", pregovore u Briselu.
"Šta će biti ne znamo, ali, ono što znamo jeste da se tamo za ovo godina pregovora malo šta dobro za nas Srbe desilo. Skoro ništa. Uvek je pucalo po nama Srbima. Dogovorimo se, popustimo, potpišemo, a onda oni ne ispune ni to što su potpisali i sledeći put očekuju da mi još više popustimo", kaže jedan od sagovornika RT Balkan iz Severne Mitrovice.
Srbi ne znaju o čemu pre da brinu, čega pre da se plaše
Na glavnom šetalištu u Severnoj Mitrovici, tik pored glavnog mosta preko Ibra na kome i dan i noć dežuraju italijanski karabinjeri o onom što bi se moglo u ponedeljak deseti u Briselu govori se polušapatom, uz obavezno okretanje oko sebe, da neko ne sluša.
"Ko god odlučuje ne bi smeo zaboraviti da se ovde radi, ma kako to sad kome zvučalo, o krvi i kostima predaka, o svetinjama i živim ljudima, o njihovim životima i sudbinama", kaže naš drugi sagovornik.
U situaciji kada je litar i po jogurta po marketima u Mitrovici 240 dinara, a desi se i da ga po dan-dva nema, kada specijalci iz Prištine svaki čas osvanu na nekoj od raskrsnica oko, ili u gradu, u Bošnjačkoj mahali, u naselju Tri solitera ili na Brđanima, kada svaki čas stigne vest da je ovde ili onde zaplenjena roba Srbima, da je na nekoga pucano ili je neko drugi prebijen, kad iz belog sveta stižu pretnje i Srbiji i Srbima šta ih čeka ako ne prihvate Šolc-Makronov plan, ljudi ovde, prosto rečeno, ne znaju o čemu pre da brinu, čega pre da se plaše.
Nema u takvoj situaciji prevelike nade u neku svetlu budućnost.
"Evo, ja tvrdo verujem da Vučić u ponedeljak neće potpisati taj plan po kome bi Srbija prihvatila Kosovo u UN. Kako će to izvesti, šta će raditi, kako će se braniti – ne znam. Ono što znam jeste da mu nije lako, da je priteran uza zid, da mora da brine ne samo o nama na `Kosovu`, nego i o još sedam miliona Srba. Vezane su mu i ruke i noge, pištolj stavljen na čelo, sve je to nama ovde jasno", teče dalje priča na šetalištu u Severnoj Mitrovici.
Cilj je uvek isti – da je Srba manje
Kako je danas biti Srbin na Kosovu i Metohiji, posebno u enklavama južno od Ibra, koliko je teško čekati ponedeljak i vesti iz Brisela, ponajbolje može da posvedoči Mladen Spasić, otac troje dece iz sela Rabovce kraj Lipljana.
Mladen priča o tome kako su pritisci na Srbe u ovom delu KiM, u enklavama konstantni, nekad jači, nekad slabiji, ali je cilj isti – "da je Srba sve manje i manje".
"Svestan sam i ja kao i ljudi koji žive ovde, Srbi, svih pritisaka kojima je Srbija, kojima je predsednik Vučić izložen. Verujem da će predsednik Vučić braniti naše interese u Briselu, kao što ih je i do sada branio, da će istrajati u tome, i uveren sam da neće tamo potpisati ništa što bi išlo na našu štetu", kaže Spasić.
Mladen priča i o jednom periodu života Srba na Kosovu, u njegovoj enklavi, kada su pritisci popustili, kada su učinilo da je opstanak moguć, kada se vratila vera u život, ali da je sve to, dodaje, promenjeno sa dolaskom Kurtija na vlast.
Goran Stojanović, rodom iz sela Bostane u opštini Novo Brdo, uveren je da u ponedeljak u Briselu ništa neće biti potpisano ali da krupni događaji čekaju Srbe i Kosovo u narednih mesec - dva.
"Ljudi brinu, ali su ovih dana, pred pregovore, rekao bih i apatični, čak i ravnodušni na sve ovo što se dešava. Izmoreni svim ovim, ljudima nekad nije stalo ni do života a kamoli do čega drugog. Zaista je beznadežno, teško, posebno za nas južno od Ibra. Gledam onomad Skupštinu Srbije, kažu, dali za Kosovo 900 miliona evra, to te nekako povredi, uvredi, evo, ja za sebe tvrdim pred Bogom i narodom da sa porodicom ni cent nisam dobio ni od koga, donaciju, sponzorstvo, bilo šta", kaže Stojanović.
Rat, sankcije, stradanje, gaženje dostojanstva
On veruje da je sa udaljenosti "teško reći da li su pritisci kojima je Srbija izložena baš toliko teški, strahoviti, ili nam se to samo tako prikazuje".
"Rastao sam sazrevao ovde na Kosovu od 90-ih, tih teških, strašnih godina. Ratovi, gaženje ljudskog dostojanstva, ponižavanje, stradanja, sankcije... Ne znam prosto, šta još može da nam se desi teže od toga, sem onoga što smo već pretrpeli i preživeli. Šta to još može da nam se desi sem smrti, a sudnji dan će, pre ili kasnije, svakome, svakako doći", kaže Stojanović.
Dodaje da ima četvoro deci, zetove, unuke. Sve što ima veže ga za sveto, napaćeno Kosovo, kako to neki vole da kažu, tu su grobovi mojih predaka, tu su mi se rodila deca.
"Imao sam iskrenu nameru da ostanem, jeste teško, teško i zbog onog što nam radi međunarodna zajednica i Priština, a sve to, rekao bih, pogoršava i pristup vlasti, naših, ne samo ovih sad... Sve vlasti od kralja Aleksandra do danas su prostor Kosova politizovale a Srbe instrumentalizovale. Nas sa Kosova nikad nisu mnogo pitali, niti smo imali šansu da se odredimo prema važnim pitanjima. Večito smo imali tutore. Večito su nam postavljali ljude koji su su se pitali umesto nas", sa gorčinom kaže Stojanović.
Dan pred pregovore u Briselu, u Severnoj Mitrovici trude se da veruju, nadaju se, da se u ponedeljak neće desiti ništa krupno, da ništa neće biti potpisano.
"Vučić je ne jednom, pet ili deset puta u poslednjih mesec dana ponovio, rekao je to onomad i u Skupštini Srbije, svojim sam ga ušima slušao, da neće potpisati nezavisno Kosovo i da neće potpisati da Kosovo pristupi Ujedinjenim nacijama, da će se boriti za Zajednicu srpskih opština. Šta drugo možemo nego da verujemo u to, da se nadamo da će ostati pri svojim rečima", pita jedan od naših sagovornika iz Severne Mitrovice.
KM tablice gurnute pod tepih
Ono što njima u Mitrovici, svakako sleduje, vele, jeste težak život, strah, patnja, neizvesnost. Pored svih drugih nevolja, nedaća, ljude ovde već mesec i po posebno brinu problemi sa registracijom vozila, a to je za njih egzistencijalno važno pitanje koje bi trebalo što pre rešiti.
"Evo, recimo", kaže jedan od naših sagovornika, "predlažem da se u ponedeljak u Briselu razjasni šta je sa KM tablicama, i da se tim potezom, nama na severu makar za mrvu olakša život".
"Početkom decembra, kad je bila ona pretposlednja ili poslednja kriza na Severu, u Briselu je dogovoreno da Srbija zaustavi proces registracije novih vozila na KM tablice, ali da se ljudima koji već imaju registrovana vozila omogući produženje registracije. Na terenu se, međutim ispostavilo da to nije baš tako, i sada, iako vi, po uredbi Vlade Srbije imate potvrdu da ste registrovali kola, to kod kosovske policije ne važi", nastavlja naš sagovornik.
Sada su stotine i stotine, hiljade ljudi na severu KiM u velikom problemu. Kosovska policija ne priznaje potvrde i sva vozila koja imaju nalepnicu koja je istekla ne mogu preko Jarinja i Brnjaka, a sve češće su kontrole i u unutrašnjosti severa KiM, i – nikom ništa.
"Niti je ko reagovao tim povodom, niti nas je ko zaštitio. Niti možeš registrovati kola, niti možeš sa potvrdom voziti, niti možeš kola prodati, ni prevesti, a kola ti trebaju. Neka, evo za početak, to reše", kaže naš sagovornik.
Posebna briga za Srbe i na severu i na jugu Kosova i Metohije jeste što ne znaju ni šta piše u planu koji će u ponedeljak u Briselu biti stavljen pred Beograd i Prištinu.
"Jedino što znamo, jedino u šta smo uvereni, sigurni sto posto, jeste da se ni jedna tačka tog plana, ne tiče boljeg života nas Srba. Tamo sve može pisati, ali, nešto da nama bude bolje, e, toga nema", kaže sarkastično jedan od naših sagovornika.
Znači li ZSO da bolje, mirnije, izvesnije živimo?
Brine ljude i na severu KiM i u enklavama južno od Ibra i što ne znaju šta tačno podrazumeva Zajednica srpskih opština za koju premijer privremenih institucija u Prištini Aljbin Kurti neće ni da čuje.
"Načuli smo nešto da će biti zadužena za obrazovanje, školstvo, razvoj... Nas, međutim, zanima šta to suštinski znači. Bilo bi, prema tome, dobro da i mi, čije se to kože tiče, znamo da li će ZSO omogućiti da mi ovde bolje, mirnije, izvesnije živimo, da imamo jogurta i mleka svaki dan. Da imamo veru u mirnu budućnost. Da li će nas ZSO zaštititi od hapšenja i maltretiranja, da li će nevino uhapšeni biti pušteni iz zatvora, da li će nas štititi od vojnih i policijskih baza na srpskim imanjima, od otimanja zemlje, da li će nam ZSO omogućiti da se po kosovskim putevima vozimo sa KM tablicama? Dalje, da li će nam ZSO omogućiti da ujutru, kad pošaljemo decu u školu ne strepimo da li će na sledećoj raskrsnici biti džipovi sa prištinskim specijalcima", pitaju iz Mitrovice.
Novi marifetluk međunarodne zajednice i Prištine, svesni su toga i u Mitrovici, jeste da formiranje zajednice srpskih opština vežu za Šolc-Makronov plan. Dakle, Srbija da prihvati plan EU, a ZSO da ostane na dugom štapu, "možda bude, a možda i ne bude".
"To bi značilo da Zajednice neće biti i dalje iako je prošlo već deset godina kako je trebalo da bude osnovana. Sve teme zbog kojih se mesecima već osećamo nebezbedno, od specijalaca u Severnoj Mitrovici, sprečavanje ljudi da koriste vozila sa KM tablicama, neke druge, ništa nije rešeno, sve je samo gurnuto pod tepih a već se stavlja novi plan iz kog samo Priština može da profitira. I to je jedina konstanta sa kojom se godinama ovde suočavamo", komentarišu naši sagovornici u Severnoj Mitrovici.
Ovde su ljudi, stalno to ponavljaju, veoma svesni pritisaka kojima je Beograd izložen.
"Uvek se do sada znalo – ako Beograd nešto ne prihvati biće izolovan, biće stavljen pod sankcije, biće bombardovan, biće ovo, biće ono. S obzirom na sadržinu plana koji je dostupan javnosti, pritisak će biti samo na Beogradu, neće biti na Prištinu. Koji se to uslov stavlja pred Prištinu, šta se traži od Prištine u tom planu, da prizna Srbiju? Da li negde u Šolc- Makronovom planu piše da će prestati da hapse, maltretiraju ljude, da će prestati da prave baze na severu Kosova, da će prestati da otimaju imovinu od Srba ili je njima jedino važno da Srbija prizna Kosovo", reči su naših sagovornika.
Biće ovo, zaključuju u Mitrovici, "samo još jedna runda pregovora koja neće ništa promeniti na terenu, samo će još više otežati poziciju Beograda".
"Uveren sam da Vučić tvrdi stoji iza obećanja da neće priznati Kosovo i da neće dozvoliti stolicu "Kosova" u UN. Jednostavno, niko me ne može razuveriti da će biti drugačije. Ne može biti drugačije. Ne sme biti drugačije. A što se tiče Brisela, pregovora u ponedeljak, silnih pritisaka, pretnji da će nam uvesti sankcije, da će nas izolovati, sve me to podseća na pregovore u Rambujeu... Jedina razlika jeste što Srbija sada zna, a 1999. nije znala šta je čeka ako ne prihvati predlog koji je na stolu", ponavlja jedan od naših sagovornika.
Diskriminacija kojoj se ne nazire kraj
Živojin Rakočević, novinar i književnik koji živi u Gračanici, jednoj od srpskih enklava na Kosovu i Metohiji, kaže da Srbi na Kosovu i Metohiji od pregovora u Briselu, na prvom mestu očekuju "da neko konačno, nakon više od dve decenije, vidi njihov teški položaj, odsustvo većine prava, patnju i diskriminaciju kojoj se ne nazire kraj".
"Kako se može rešavati pitanje Kosova i Metohije, ako u Prizrenu živi osam Srba? To je paradoks koji izaziva duboko poniženje i tavorenje u getu. Srbi sa KiM jedino istinsko razumevanje očekuju od Beograda i svesni su da Beograd nema šta da ustupi i da popuštanja i predaja naših ovlašćenja nisu dala nikakve rezultate. Došlo se do zida i sada Priština očekuje da Beograd ustupi našu slobodu i identitet. Pogledajte čestitke koje vrh Kosova upućuje Srbima za velike praznike – mi smo bezlična pravoslavna masa u velikoj Albaniji", kaže Rakočević za RT Balkan.
On dodaje da "što se međunarodne zajednice tiče, njihove oči su preko dvadeset godina čvrsto zatvorene i može se reći da je ona potpuno slepa za položaj Srba na Kosovu i za pravdu".
"Oni žele da dovrše fatalno kršenje međunarodnog prava i smatraju da se „projekat Kosovo“ nalazi u svojoj završnoj fazi. Na nesreću gotovo celog sveta presedan Kosova će se umnožavati i jasno je da je nije bilo Kosova, ne bi bilo Krima. Srbi su se vratili u svoje vekovno trpljenje i čekaju slobodu zajedno sa našim najvažnijim duhovnim, kulturnim i državnim vrednostima i svetinjama. To je jedini model preživljavanja i on se pokazao kao nepobediv i kao siguran zalog za budućnost i oslobođenje", zaključuje Rakočević.
