Nova runda pregovora Beograda i Prištine, ultimatum za Srbiju

Dijalog Beograda i Prištine na visokom nivou, pod pokroviteljstvom Evropske unije, nastavlja se danas u Briselu.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, uz podršku specijalnog predstavnika Miroslava Lajčaka, održaće odvojene sastanke sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, s početkom u 15 sati, posle čega će uslediti zajednički sastanak, najavljeno je iz pres-službe EU.

Tema sastanka je, kako je navedeno, predlog EU o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine.

Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu u ponedeljak - "Dan mrmota" ili "Dan D"?

Na kraju se očekuje izjava za medije visokog predstavnika Žozepa Borelja, koji je ranije izjavio da je dijalog u ključnoj fazi.

Lajčak je pre sastanka rekao da je cilj da obe strane jasno prihvate evropski predlog. SAD, takođe, očekuju konstruktivan pristup Vučića i Kurtija, poručio je Stejt department.

Uoči dijaloga, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijerka Italije Đorđa Meloni uputili su pisma koja su stigla u Predsedništvo Srbije, a potom i u Prištinu.

Za Beograd, prioritet je Zajednica srpskih opština (ZSO), čije formiranje Priština odbija, dok su "crvene linije" priznanje samoproglašene nezavisnosti "Kosova" i mesto u Ujedinjenim nacijama.

Nestašica šargarepe, ali ne i štapova

Izvori "Novosti" iz Brisela navode da je sastanak osmišljen tako da se verifikuje načelna saglasnost oko dokumenta, koji nije konačan, i samo bi trebalo da pruži osnov za pravno uobličavanje finalnog pravno obavezujućeg dogovora. Pod uslovom da on uopšte bude postignut.

Takođe nije isključeno ni da se do 21. marta organizuje još jedan susret Vučića i Kurtija.

"Zapad će i dalje primenjivati šatl diplomatiju i neće odustati da na sve načine privoli obe strane da dođu do obostrano prihvatljivog predloga, barem do leta", rekao je za "Blic" diplomata Zoran Milivojević.

Komentarišući pismo EU zvaničnika, za koje "Novosti" navode da ga je Vučić pomno analizirao, Milivojević kaže da "vrh EU želi da isposluje saglasnost Beograda i Prištine da prihvate evropski plan."

"Mislim da se u tom planu našlo malo štapa i malo šargarepe", rekao je on.

Milivojević ocenjuje da bi Srbija, ako ne prihvati evropski predlog, mogla da se suoči sa "prekidom procesa evropskih integracija, povlačenjem investicija i sveobuhvatnim merama u političkom i ekonomskom smislu koje će naneti veliku štetu Srbiji."

Diplomata ne očekuje da će današnji razgovori biti vođeni po principu "uzmi ili ostavi", već da će se od Beograda i Prištine tražiti da daju načelnu saglasnost o prihvatanju, kao osnovu za pregovore.

Rezultat sastanka u Briselu zavisiće i od toga da li će Kurti prihvatiti da bez opstrukcija razgovara o ZSO.

Milivojević nije optimista, budući da Kurti ne odustaje od maksimalističkih ciljeva i istakao je da na sastanku na stolu mora biti ZSO, kao uslov da uopšte dođe do nekog proboja u dijalogu.

"Tek kada se zaokruži Briselski sporazum u celini, kada se formira ZSO, onda možemo očekivati neki napredak i razgovor na druge teme, uključujući evropski plan. EU želi da podigne dinamiku, da napravi neki rezultat i da po svaku cenu obezbedi saglasnost Srbije da počne da se razgovara o evropskom planu. I da se, kako je to Lajčak izjavio, vode paraleltni procesi, ZSO i evropski plan. To je za Srbiju neprihvatljivo", rekao je Milivojević za "Politiku".

On je dodao i da je za Beograd neprihvatljiva ideja da pitanje ZSO bude ugrađeno u evroopski plan i naglašava da, ako se ostane na Kurtijevoj poziciji, to predstavlja ozbiljan rizik za bezbednost i stabilnost na ovim prostorima i za sve procese iza kojih stoji Zapad i za koje se zalažu u funkciji mira i stabilnosti.