Hrvatska "čuva" sećanje na Holokaust, a dozvoljava ustaške simbole i negiranje zločina

Hrvatska je preuzela jednogodišnje predsedavanje Međunarodnim savezom za sećanje na Holokaust, iako ni 80 godina posle tragičnih događaja koji su doveli do smrti miliona ljudi nije zabranila ustaške simbole, pišu "Večernje novosti".

List navodi da će prioritet hrvatskog predsedavanja biti sprečavanje negiranja i iskrivljavanja Holokausta, a, istovremeno, u blizini Jasenovca stoji tabla sa parolom "Za dom spremni", pod kojom su u monstruoznom logoru masovno ubijani Srbi, Jevreji i Romi.

Ipak, nije sve išlo tako glatko, kako bi moglo da se čini na osnovu zvaničnih reakcija. Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske je, uoči predsedavanja, sprovelo čistku među hrvatskim članovima radnih tela Međunarodne alijanse za sećanje na Holokaust, ističe list.

Tako je, između ostalih, proglašen nepodobnim dr Ivo Goldštajn, ugledni hrvatski istoričar, jedan od najvećih i svetski priznatih stručnjaka za tu oblast, a na njegovo mesto i na mesto drugih stručnjaka, došli su oni koji o Holokaustu mnogo manje znaju. 

Izbor poslušnih kadrova imao je za cilj da se sporne teme, kao što je zabrana ustaškog pozdrava, ne postavljaju uoči hrvatskog predsedavanja. 

Analitičar Žarko Puhovski ocenio je to kao tipično hrvatsko "petljanje sa kadrovima", jer, kako kaže, Hrvatska ima nečistu savest u odnosu na zločine počinjene u NDH, a želi da se ponaša kao država koja se po pitanju Holokausta stavila na pravu stranu istorije. 

Istorijski revizionizam je snažno prisutan u Hrvatskoj, ističu "Novosti", a tome svedoči i činjenica da već godinama postoje dve kolone na komemoraciji u Jasenovcu: jedna državna i druga koju čine srpske i jevrejske organizacije, Romi i antifašisti. 

Ognjen Kraus, predstavnik jevrejskih organizacija, upitao se "u kakvoj to državi živimo" kada saborski odbor raspravlja o uređenju grobova za ustaše, uz podršku Ministarstva hrvatskih branitelja. 

Nedavno je i Ernest Hercog iz Svetskog jevrejskog kongresa kritikovao pojave u Hrvatskoj gde neki tvrde da je Holokaust bio mit, a ideološki unuci fašista i nacista ohrabreni su da i danas javno urlaju i sipaju mržnju na stadionima, koncertima i političkim skupovima. 

Simptomatičan je i primer da Državno tužilaštvo crtanje kukastog krsta na spomenik Holokaustu u Varaždinu ne smatra kaznenim delom, već komunalnim prekršajem. 

Hrvatska je još puna ulica i trgova koji nose nazive po ustaškim zločincima, onima koji su bili egzekutori tokom Holokausta, a o zločinima nad Jevrejima i Srbima se malo govori, zaključuje list.