Srbija i Balkan
Šta smeta Briselu: Dobri odnosi Srbije sa Rusijom, Kinom, Turskom i Vulin na čelu BIA
Evropski poslanici podneli su 330 amandmana na izveštaj Vladimira Bilčika o Srbiji u kojima traže uvođenje sankcija Rusiji, i žale zbog imenovanja Vulina na čelo BIA
Evropski poslanici u izveštaju o Srbiji za 2022. godinu zamerili su neuvođenje sankcija Rusiji, održavanje dobrih odnosa sa Moskvom, Pekingom i Ankarom, kao i odnos prema pregovorima sa Prištinom.
Na tekst koji je izvestilac Vladimir Bilčik predao Evropskom parlamentu početkom godine pristiglo je više stotina amandmana. Na sajtu EP objavljena su dva dokumenta, u prvom je 330 amandmana, u drugom još 158.
Iako je Srbija glasala za rezolucije u Ujedinjenim nacijama u kojima se osuđuje ruska vojna operacija u Ukrajini, EU to nije dovoljno.
Zamera se što Srbija nije podržala nijednu restriktivnu meru EU protiv Rusije, odnosno nije uvela sankcije, čime je, navodi se, dovela svoje strateško opredeljenje u pitanje.
"Prema Pregovaračkom okviru EU-Srbija, od Srbije se očekuje da će progresivno usklađivati svoju politiku prema trećim zemljama sa politikama i usvojenim stavovima od strane EU, uključujući restriktivne mere", navodi se u izveštaju.
U amandmanu koji potpisuje više poslanika piše da EU "jako žali što Srbija još uvek nije usklađena sa sankcijama EU".
"Pozivaju se relevantni organi da brzo pokažu nedvosmislenu privrženost vrednostima EU, standardima i pravilima i da se hitno uskladi sa odlukama i stavovima EU u spoljnoj i bezbednosnoj politici, uključujući brzo i potpuno usklađivanje sa restriktivnim merama protiv Rusije, uključujući sankcije pojedincima, grupama i entitetima", piše u amandmanu.
U drugom amandmanu se žali što Srbija nije objavila da je uvela sankcije Belorusiji zbog podržavanja ruske vojne operacije u Ukrajini.
"Pozdravlja se usklađivanje Srbije sa restriktivnim merama EU protiv Belorusije zbog uloge u ruskoj invaziji na Ukrajinu, kao i mere protiv bivšeg ukrajinskog rukovodstva, ali se izražava žaljenje što je Vlada Srbije odlučila da ne objavi javno tu odluku da se uskladila sa merama", navodi se u amandmanu.
Uz zahtev za saradnju srpskih vlasti sa Briselom, dodaje se da je EU Srbiji glavni politički i ekonomski partner.
Od Srbije se traži poštovanje sporazuma, Prištini se ne zamera ništa
"Kosovo i Srbija su sada pozvani da se konstruktivno angažuju i unaprede pregovore i sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji bez daljeg odlaganja. Postizanje takvog sporazuma je hitno i ključno, kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svom odgovarajućem evropskom putu", navodi se u izveštaju.
Srbiji se prebacuje kako je potrebno da primeni prošle sporazume, dok se ne spominje da Priština nije osnovala Zajednicu srpskih opština na šta se obavezala 2013. godine.
"Da bi napredovala, Srbija takođe treba da uloži dalje značajne napore
da se izbegnu akcije koje narušavaju stabilnost i retorika koja ne vodi dijalogu. Srbija treba da doprinese povoljnom okruženju za zaključenje pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji sa takozvanim Kosovom, uključujući i njegove međunarodne odnose. Srbija je očekuje konstruktivnije angažovanje u pregovorima o pravno obavezujućem sporazum o normalizaciji", piše u izveštaju.
Zamerke zbog dobrih odnosa sa Rusijom, Kinom i Turskom
U izveštaju se zamera Srbiji što je nastavila da razvija intenzivne odnose i strateško partnerstvo sa Rusijom.
"Srbija nije eksplicitno osudila rusku agresiju na Ukrajinu, iako je
podržala teritorijalni integritet Ukrajine i obećala humanitarnu pomoć i smeštaj izbeglica iz Ukrajine", piše u izveštaju.
Beogradu se zamera što je odbio da uvede sankcije Rusiji, a navodi se da se deo srpskih medija bavio "snažnom proruskom kampanjom dezinformacija".
Zamera se i što je Er Srbija na početku rata udvostručila broj letova za Rusiju.
Navode se svi sastanci predsednika Srbije sa ruskim zvaničnicima, kao i to da je Srbiji odobrena nabavka ruskog gasa po povlašćenoj ceni.
Evropska unija sa negodovanjem gleda i na bliske odnose Srbije sa Kinom, pa se navodi da je Vučić u februaru 2022. bio u Kini, a da je u aprilu kineski protivvazdušni raketni sistem dopremljen u Beograd.
Napominje se i da je turski ministar spoljnih poslova posetio Srbiju u junu 2022, kao i turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u septembru.
U amandmanu pod brojem 434 poslanik Fabio Masimo Kastaldo navodi da je potrebno u izveštaj dodati da je EP "duboko zabrinut zbog ulaganja u strateške sektore u Srbiji od strane Rusije i Kine i njihovog uticaja na političke i ekonomske procese u regionu".
Srbija je pristupila gotovo svim ključnim sporazumima o neširenju, razoružanju i kontroli naoružanja koju promoviše EU. Srbija ima transparentan sistem izveštavanja o svojim strateškim kontrolama izvoza. Srbija je veoma aktivna država potpisnica Konvencija o hemijskom oružju, navodi se u izveštaju.
Međutim, to nije dovoljno Evropskoj uniji. U izveštaju se napominje kako je Srbija pod hibridnim uticajem Rusije.
"Rusija je nastojala da instrumentalizuje svoj odnos sa Srbijom i primeniti hibridnu taktiku uključujući i formu kampanjama dezinformacija koje imaju za cilj diskreditaciju Evropske unije. Ankete javnog mnjenja u Srbiji sugerišu da je ranjiva na ovakve kampanje, koje bi ubuduće trebalo da budu aktivne suprotstavljene vlasti", napominje se u izveštaju.
U izveštaju se Rusija spominje čak 57 puta, a Kosovo 48.
Vulin trn u oku Briselu
Kako je objavljeno na sajtu Evropskog parlamenta, među amandmanima evroparlamentarci su tražili da se dopuni deo koji se odnosi na bivšeg ministra policije i aktuelnog direktora Bezbednosno-informativne agencije, Aleksandra Vulina.
Bilčik je u svom dokumentu naveo da EP brine imenovanje Vulina na mesto direktora BIA zbog njegovih proruskih i antievrospkih stavova, dok su poslanici u amandmanima naveli konkretne primere - poput prisluškivanja ruske opozicije u Beogradu.
U dokumentu se izražava i zabrinutost zbog imenovanja direktora BIA koji je, kako se navodi, poznat po svojoj anti-EU i proruskoj retorici.
U amandmanu koji su dostavili Klemen Grošelj, Petras Auštrevičijus, Ilhan Kjučjuk, Natali Luazo, Malik Azmani,Ramona Strugariu, Havijer Nart, na tekst Vladimira Bilčka dodato je da je Vulin u prošlosti delio s ruskim vlastima informacije o sastanku ruske opozicije u egzilu, te da njegovo imenovanje na mesto direktora BIA predstavlja pretnju demokratskoj praksi i ljudskim pravima, te da dodatno udaljava Srbiju od evropske bezbednosne politike.
Sličan amandaman uputila je evroposlanica Viola fon Kramon.
"Izražava se zabrinutost zbog imenovanja direktora Bezbednosno-obaveštajne službe, koji je poznat po svojim anti-EU i prokremljanska retorika, i podseća da je nova Vulin ima blisku saradnju sa ruskim bezbednosnim zvaničnicima, uključujući i dostavljanje obaveštajnih podataka o aktivnosti ruskih opozicionara", navodi se u amandmanu Fon Kramon.
