Bilčikov savet Srbiji: Uvođenje sankcija Rusiji suština za napredak na evropskom putu

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik pozvao je vlasti u Beogradu da rade sa Evropskom unijom na ekonomskim i strukturalnim reformama, ali i na usklađivanju sa politikom Brisela kada je reč o odnosu prema Rusiji.

"Voleli bismo da vidimo jasan plan nove vlade po pitanju diversifikacije izvora energije, posebno u susret narednoj zimi", rekao je Bilčik u razgovoru za "Juronjuz Srbija".

On je naveo da Evropska unija prekida snabdevanje ruskim fosilnim gorivom, gasom i naftom jer je Rusija postala "nepouzdan partner" sa kojim se ne može sarađivati "jer je napala Ukrajinu, suverenu zemlju".

"Fosilna goriva se takođe koriste kao oružje, ali i kao sredstvo uticaja na određene vlade, uključujući i vlade na Zapadnom Balkanu. Evropska unija je spremna da radi sa našim partnerima u Srbiji kako bi postala sigurna da Srbija ima druge izvore prirodnog gasa i nafte, ali i drugih oblika energije", rekao je Bilčik.  

Pored toga, evropski izvestilac je istakao da su pred Srbijom i drugi izazovi poput onih u oblasti vladavine prava, kao i dijalog Beograda i Prištine.

Međutim, on je napomenuo da je veliki izazov i neusaglašavanje Beograda sa politikom Brisela prema Moskvi i istakao da želi da Srbija radi sa EU kada je u pitanju "ruska agresija na Ukrajinu".

"Srbija se zaista izdvaja kao zemlja koja se nije usaglasila sa brojnim merama.  Stopa usaglašavanja je veoma, veoma niska. I naravno – sankcije. Sankcije su važne, one su krucijalne. Voz proširenja se kreće kroz veoma specifičnu geopolitičku situaciju, oblikovanu ruskom agresijom. U ovom trenutku, Srbija ne sedi napred, nego na kraju tog voza i nadam se da se to ove godine može promeniti", poručio je Bilčik.

Iako Srbija više od godinu dana nije otvorila nijedan klaster, Bilčik je istakao da će "u ovom trenutku, politički, otvaranje novih klastera biti teško".

"To je realnost. Ukoliko se ne napravi značajan napredak u sve tri oblasti – reforme, dijalog i usaglašavanje sa nama po pitanjima ruske agresije, otvaranje novih poglavlja će biti teško. To ne znači da se proširenje ne pomera, ono može da se pomeri, treba da se pomeri. Ukoliko Srbija napravi brze odluke u svim oblastima, može da se kreće vrlo brzo", poručio je Bilčik i dodao da postoji mnogo prostora za rad koji bi mogao da dovede do zatvaranja poglavlja koja su već otvorena.

"Hajde da ne štikliramo šta smo otvorili, nego da gledamo šta se dešava na terenu, koliko Srbija radi sa nama, koliko je srpska javnost posvećena. To je zaista veliki problem", rekao je on i naveo da je zadatak za srpsku vlast da objasni zašto je EU put kojim bi trebalo da se ide.

Govoreći o dijalogu Beograda i Prištine, Bilčik je istakao da je realno da se dogovor postigne za nekoliko nedelja ili meseci, ali da su za to potrebni međusobno razumevanje i posvećenost rešavanju problema.

"Sada vidimo da su Beograd i Priština poprilično udaljeni. Videli smo neki napredak prošle godine kada su u pitanju lične karte, ali videli smo i brojne različitosti – polarizovanu retoriku, nasilje za pravoslavno Badnje veče koje je potencijalno moglo da dovede do ozbiljne tragedije. Postoje pitanja iz prošlosti koja moraju da reše obe strane. Očekujemo od Prištine da nađe rešenje za obećanje u vezi sa formiranjem Zajednice srpskih opština. To je deo obećanja i niko od toga neće odustati", rekao je on.

Sa druge strane, dodao je Bilčik, postoje i "brojni problemi i delovi slagalice koje Beograd mora da popuni".

"Na kraju, to mora da bude kompromis, ali i nešto što bi Srbiji moglo da pomogne da ide mnogo odlučnije na putu ka Evropskoj uniji", rekao je izvestilac Evropskog parlamenta.

Bilčik je dodao da je zabrinut zbog teške retorike i polarizacije po pitanju te teme u Prištini, ali i u Srbiji.

"Kada pratim srpske medije, primećujem koliko ima uvredljivog govora. Da ponovim još jednom – voz proširenja se kreće. Želimo da Srbija bude na početku tog voza, u ovom trenutku nije tamo. No, postoji potencijal da bude, ali političari u Beogradu moraju da donesu neke važne odluke", istakao je on za "Juronjuz".

Kada je reč o apliciranju "Kosova" za članstvo u Evropskoj uniji, Bilčik je ocenio da je Priština iskoristila prošlu godinu "koja je bila dobra po pitanju proširenja".

"Mnoge zemlje napreduju – Severna Makedonija. Albanija, Bosna i Hercegovina, Ukrajina, Moldavija... i važno je da u takvom trenutku dolazi do aplikacije. Sa druge strane, znamo realnost – Komisija će dati svoje mišljenje. Znamo da pet zemalja ne priznaje Kosovo, ali Unija kao celina, uključujući i tih pet zemalja jasno kaže: posvećeni smo evropskoj budućnosti za sve ljude na Zapadnom Balkanu, uključujući i one koji žive na Kosovu. Ovo je početak procesa, još ne znamo šta će Komisija reći i kako će se prema tome ophoditi, ali jesmo posvećeni evropskoj budućnosti svih na Zapadnom Balkanu", poručio je Bilčik.

On je naveo da će eventualni proces pridruživanja "Kosova" potrajati godinama, ako ne i dve decenije, ali da je "Kosovo" daleko od toga da uđe u Evropsku uniju.

"Bez normalizacije tih odnosa, mislim da je teško da se govori o evropskoj budućnosti većine regiona. Takođe, moram otvoreno da kažem, vlasti u Prištini rade sa nama vrlo odlučno po pitanju usaglašavanja pozicija prema ruskoj brutalnoj agresiji i to je nešto što očekujemo i od Beograda", zaključio je Bilčik.